Umesto da pokrenu proizvodnju gazde izdaju prostor

[pe-tar]

                      Naravno, forumi i postoje da bi ljudi slobodno diskutovali o svemu i da bi otvorili i olakšali dušu, bar ja tako mislim. A pitanja ima puno, na primer: Kako može da propadne jedan ,,Žitomljin" koji svakoga dana zgrće velike količine keša, proizvodi hleb i slične proizvode koji su neophodni ljudima svakodnevno, otkupljuje žito od seljaka po bagatelnim cenama a prodaje skupo svoje gotove proizvode? Ja vidim samo jedan logičan odgovor! Isto to važi i za Jagodinsku pivaru, Jugoprevoz, Mlekaru  itd. Za FKS malo manje.

[pentax]

Pa tu smo mi ostali, mozes sa nama da diskutujes.

Pa da počnem: Jagodice, da li znaš zašto štrajkuju Moravini radnici ?

[jagodica bobica]

Nezadovoljni su privatizacijom, ne odgovara im cena akcije, misle da su osteceni.Jel zato?

[pentax]

Pa znas, glupo je da se generalizuju stvari, ali upravu si, nisu nista radili deset godina, i sad kad je dosao privatni kapital, nece niko da te placa, a da sedis, oni se bune, prave guzvu po grdu bezveze. Ja koliko znam ima ljudi koji su opstali da rade u moravi, tako da , nesto tu bas i nije kako strajkaci pricaju

Priznajem da ima mnogo kompetentnijih od mene da pišu o Moravi (jer u Moravi ne radim od 1984. godine), ali njih, verovatno nema na ovim diskusijama.(o tome sam već pisao) Želim samo da osporim citirani tekst i upoznam cenjene diskutante sa nekim od činjenica:
U vreme najveće inflacije postojao je zakon da roba ne sme da se krije (čuva) u magacinima. Roba je morala da bude iznešena u rafove, a samim tim i prodata. Raznorazni mešetari od poslovodja, preko trgovaca do običnih gradjana iskoristili su to i otkupili robu, a pare koje su date, posle par dana nisu imale vrednost. Tako je Morava ostala bez obrtnih srdstava. Ja sam u to vreme imao diskont pića, kupljenu i prodatu robu sam mahom plaćao u gotovom, knjigovodstveno  nisam evidentirao. Preko puta mene je bio Moravin diskont i čim bi cena nekog artikla dovoljno pala otrčao bih i kupio pristojnu količinu. Cena u rafu mi je bila u "bodovima", a vrednost"boda" menjala se nekoliko puta dnevno. Uveče sam kupovao nemačke marke, koje sam prodavao ujutru. Tako su radili svi privatnici. Kakve je tu Morava imala šanse?
Moja alternativa bila je u prodaji benzina, cigareta i sličnog na ulici. Ja to nisam želeo.
Sve to dešavalo se pre skoro dvadeset godina, a ne deset kako stoji u citatu. I još: Većina štrjakača je u penziji, a zanemarljiv je broj mladjih od 50 godina.
Aj pišite !

[groucho]

Da,to je jasno. A zasto strajkuju? Mislim,sta traze?

[pentax]

Traže ljudi svoje. Traže pravilnu procenu Moravine imovine. Pri proceni Moravine imovine pojedini lokali imali su vrednost NULA. Ne traže oni ni da rade. Mahom su to starci i invalidi, a takvo im je i znanje i obrazovanje. Tih osamdesetih, direktori su bili uglavnom sa kupljenom višom školom. Ni iskustvo im ne bi pomoglo, jer su principi poslovanja u kapitalizmu i socijalizmu potpuno različiti. A i sa onakvim moralom sada bi bili počišćeni za tren.

Idemo li dalje?

[groucho]

A sta je njihovo? To mi nije jasno. To je bilo drzavno preduzece. Ne?

[groucho]

Odnosno,da li su Moravini radnici poverioci firme? Da li je Morava u stecaju? Koliki su troskovi stecajnog postupka? Kolika su Moravina dugovanja? Da li njena imovina moze da pokrije sva dugovanja? Koja je vrednost Morave uz dugovanja?  ...itd...itd...

[pentax]

Morava je bila društveno preduzeće. Visoko se kotirala i u SFRJ. Raspolagala je, za naše prilike ogromnim kapitalom, radnici Morave imali su uvek veoma male plate, jer je direktor dipl.oec. Aleksandar Knežević uvek ulagao u osnovna sredstva i sve je to neko procenio "bud zašto" i prodao čuvenim jagodinskim "biznismenima". Prethodno je u Moravi izbio puč, napredna radnička klasa je smenila strogog i autoritarnog A.K, a na njegovo mesto dovela mladje ljude. O njima sam čuo sve najgore, ali ne bih da pišem o tome, jer nisam dovoljno upoznat, pošto sam Moravu napustio 1984. godine i otišao na studije, a potom u Švajcarsku.
Mnogo više o tome mogu vam reći:
- dipl.ecc. Ljubiša Micić, dipl.ecc. Bata Dimitrijević, dipl.ecc. Slavica i njen suprug Preža, svi iz Uprave prihoda (ili poreskog, kako li se to sada zove)
- vlasnik "Gramat"-a poznat pod nadimkom Noja
- svi štrajkači na čelu sa Toplicom Nojićem
- Žole i Ljuba iz M.Popovića, Dule Jevremović iz Končareva, Jordan-Joca Vrcan iz Majura, Dalibor iz Tabana (Titov omladinac), Milan iz Jasse, Vesna i Milan iz K.Sela (šef pivarskog Maksija), Žića Antić iz Bukovča
- mnogi drugi koji su još u životu, a nisu izlapeli.

[jagodica bobica]

PA cekaj, ti si gore naveo da su svi uzimali sta su hteli i radili, mesetarili kako kazes. Pa opet ono imaju po tebi neka prava da nesto traze. Sta traze? I zasto si stavio pod navodnice cuveni jagodinski biznismeni, kad ti ljudi rade godinama? A to da su neki lokali procenjeni na nula vrednosti ja to iskreno, ne verujem. A sa druge strane i da je to istina, sta su to krivi ljudi koji su kupili moravu, to je kriva agencija za privatizaciju. A i da jeste tako, kao syo kazes, sta sa tim imaju bivsi zaposlebnici morave, pa nije to njihova dedovina! Ja mislim da je sve to malo preduvano. Svi be voleli da se proda fabrika kablova, ali kada bi se to desilo, isto bi radnici strajkovali i trazili nesto a da ne znaju ni sami sta traze. Takav smo izgleda narod. Ne znam, naklapamo ovde bez ikakvog uvida u neka dokumenta.

[Momir]

Ljudi sve o akcijama imate na www.aikb.net

[jagodica bobica]

E bas ti hvala, nismo znali!

[Momir]

JAGODINA - Broj neprijavljenih radnika, u šest opština Pomoravskog okruga, je u stalnom porastu i dostigao je trideset odsto, kažu u inspekciji rada.

"U odnosu na 2008. godinu, broj neprijavljenih radnika u ovom delu Srbije povećan je između 10 i 20 odsto", rekla je načelnica Inspekcije rada Marina Stanić.

Najviše ih je u građevinarstvu, ugostiteljstvu i trgovini, objasnila je ona i istakla da se sami inspektori ne mogu izboriti sa ovim problemom.

Pored inspektora u rešavanje ovog problema trebala bi da se više uključe Poreska uprava i MUP, ocenila je ona.

Stanićeva je istakla da je "većina neprijavljenih koje inspekcija zatekne na radu već uzela otpremnine u nekom preduzeću gde su ranije radili, i koristi neku od nadoknada preko Nacionalne službe zapošljavanja".

Govoreći o položaju zaposlenih u privatnom sektoru, Stanićeva je istakla da se "gotovo svaki dan" Inspekciji rada obraćaju radnici kojima je poslodavac dao otkaz bez odluke o prekidu radnog odnosa, zaključao kapiju, nije im vratio radne knjižice, nije isplatio zarade.

dodatak na:
www.aikb.net