Nova duhovnost...

[anny]

Duhovnost

Kroz duhovnost, kao put traganja za Bogom, otkrivamo smisao života. Vezanost za duhovnost se ogleda u tome što se ona postavlja kao cilj, a ne kao sredstvo samoostvarivanja. Ispoljavanje ovog oblika vezanosti možemo prepoznati kroz sledeće primere:
– Baveći se duhovnošću na neki od načinâ – čitanjem knjigâ, praktikovanjem određenih sistema meditiranja, molitvi, religioznih rituala..., mnogi stvaraju sliku o sebi kao – "duhovnim" osobama, a o drugima, koji to ne čine, kao – "manje duhovnim", ili – "neduhovnim". Takva sagledavanja gotovo uvek dovode do gordosti u čijoj osnovi je umno zaključivanje o procesima "iznad uma".
– Doživljaji u meditaciji, prilikom upućivanja molbi, za vreme boravka u crkvama i manastirima, kao što su: podrhtavanje u telu, izlazak iz tela, njegovo "nestajanje", doživljaj tzv. praznine (odsustvo osećanja i misli), vizije (likovi, boje...), "nestajanje u beskonačnosti" i sl, mogu biti korisni, ali samo ako se razumeju kao manifestacije-projekcije uma. Tada predstavljaju stepenice u duhovnom razvoju. Ako im damo veliki značaj i "vežemo" se za njih, pretvoriće se u blokade koje neki autori nazivaju – "lažna dubina čudesnog", a njih je potom teško prevazići.
– Mnoge osobe sebe proglašavaju "prosvetljenima" zbog toga što su imale tzv. – iskustva prosvetljenja, koja često nisu ništa drugo nego trenutno, ili kratkotrajno, odsustvo uma. Svakako je reč o korisnim iskustvima koja mogu predstavljati "inicijalnu kapislu" za dalji proces sazrevanja, međutim, ako se za njih "vežemo", ona će "hraniti" um i sve dublje nas uvlačiti u njegov lavirint.
– Osvešćujući da je individualna Svest jednaka Beskonačnoj Svesti, Beskonačnom Postojanju i Beskonačnoj Kreaciji, odnosno Božanskoj Svesti, mnogi ovo "duhovno dostignuće" poistovećuju sa prosvetljenjem, osvešćenošću, odnosno zrelošću Svesti. Pri tome, njihova mirnoća, širenje pozitivnih Vibracija oko sebe, virtuozno izvođenje jogističkih položaja, priče o Univerzalnosti, Beskonačnosti, realni rezultati u isceljivanju, ili pomoći drugima da prevaziđu različite teškoće, igranje rečima kao što je "znam koliko ne znam", "shvatio sam koliko ne znam"..., samo bespotrebno pothranjuju umom sopstveni proces individualizacije Svesti. Pri tome ostaju zarobljeni na postignutom nivou, a da nikada ne spoznaju da ih je do njega doveo "pretposlednji korak", i da tek posle njega dolazi onaj poslednji – spoznaja o razlici između Boga i Njegovih manifestacija. Osta¬jući tako u snu da je Svest isto što i Bog, oni nastavljaju da sanjaju...

[anny]

Nivo Vibracije-Energije

Na ovom nivou uslove za nastanak bolesti stvara Um, a značajnu ulogu imaju Duša, Svetleće telo i aura.
a) Um je veza između procesa individualizacije Svesti i njegove manifestacije, i kao takav naj¬značajnije utiče na to da li će se, i u kojoj meri, neka bolest ispoljiti. Upravlja svim energetskim, a time i svim drugim procesima u fizičkom telu. Pozitivni i negativni sadržaji uma pozitivno i negativno utiču na nervni sistem, a time posredno i na funkcije podsistemâ, kao što su: imunološki, kardiovaskularni, limfni, probavni...
Osvešćivanje, odnosno sazrevanje uma, u čijoj osnovi je usklađivanje Vibracija emocija i misli sa Svešću (Genetskim kodom), vodi i do usklađivanja svih procesa i odnosa u čoveku, a suprotni procesi narušavaju sklad i uzrokuju nastanak bolesti.
b) Duša – kao vibratorno-energetska struktura, ima ulogu prijema i preobraženja Vibracija primljenih preko čula (misli se i na aspekt mozga kao sintetičkog čula) i njihovo usklađivanje sa Svešću, čime utiče na bazični proces sazrevanja uma.
c) Svetleće telo – pored mnogih funkcija, ima i tu da učestvuje u prenosu osobina roditeljâ tokom cele trudnoće, tako da je veoma važno šta buduća majka (ali i otac) u ovom periodu osećaju i misle. Na primer, stres majke u petom mesecu trudnoće može dovesti do toga da bubrezi deteta budu slabiji, ili da lako obole, ali ne zbog toga što je došlo do "prenosa" negativnih vibracija, nego zbog toga što Vibracije "prenosa" (genetskih osobina /bubregâ/) preko Svetlećeg tela nisu ostvarene (a usled ometanja štetnim vibracijama) u meri dovoljnoj da se bubrezi organski i funkcionalno sazdaju kao zdravi...
d) Aura – učestvuje u povezivanju energetskih i materijalnih tokova preko Životnog stuba kao centralne energetske strukture koja obezbeđuje funkcionisanje sistemâ i organâ čoveka.

[anny]

Život i smrt

Rođenje i smrt su kapije života kroz koje svi vi nebrojeno puta prolazite.
Strah od smrti je najjači strah, koji se javlja u vašem životu. Svi ostali strahovi se mogu svesti na ovaj strah, na strah od propadanja, nestajanja.
Strah od zatvorenog prostora se svodi na strah od gušenja, prestanka disanja, dakle smrt. Strah od otvorenog prostora predstavlja strah od utapanja u širinu, od nestajanja.
Čak i strah od seksualnog čina, mraka ili sna, predstavljaju strah od smrti, jer je svako potpuno predavanje jedna mala smrt ličnosti.
Slično ovome, pohlepa i sebičnost svake vrste se javljaju kao reakcija i odgovor na strah.
Kao što je rođenje plima životnog talasa, tako je smrt njegova oseka; sam talas života ostaje neoštećen strujom bilo plime, bilo oseke.
Smrt je jednako deo života, kao što je to rođenje. Umiranje u jednom trenutku, znači novo rođenje u novoj ravni postojanja. Rađate se da bi umrli, kao što umirete da bi ste se rodili. U zavisnosti od kvaliteta vašeg života sada, varira i kvalitet ambijenta u koji ćete ući posle života na Zemlji. Šta više, vi kvalitetom sadašnjeg života, svojim mislima, osećanjima, ubeđenjima i verovanjima, kreirate ambijent u kome ćete razrešiti sve konflikte i sve dileme koje ne uspete da rešite ovde i sada i u kome će te proživeti one istine koje su rezultat vaših sadašnjih ubeđenja.
Upamtite da ste besmrtni i da se samo smenjuju forme i nivoi vašeg života, pri čemu je smrt samo prolaz od jednog, ka drugom nivou.
Vi ste, na svom nivou postojanja, idealni spoj duha i tela i ovo treba imati stalno u vidu. Za vaše telo protiče vreme, telo je smrtno, prah vašeg tela je deo istorije materije.
Duh i svest (nost) su, međutim, večni, i oni ne umiru, ne nestaju. Oni se na svom hodočašću kroz materiju nastanjuju i spajaju sa njom. Svaka žudnja za novim iskustvom, svaka potreba da se oproba još neka istina i želja da se popravi nešto čime neko nije bio zadovoljan, stvara novu mogućnost za život, novu inkarnaciju u potrebnom ambijentu.
Uzrok i posledica postoje kao različite kategorije u modelu vremena, koga vi poznajete u životu na zemlji.
Reinkarnacijski model uzastopnih života je takođe u skladu sa modelom pravolinijskog vremena.
Vi često, pod uslovom da u reinkarnaciju verujete, sve zamišljate kao niz života koji imaju svoje vremenske razmake. Reinkarnacija postoji, nezavisno da li vi u nju verujete ili ne. Međutim, pravilnije bi bilo upotrebiti naziv "prostor simultanih inkarnacija", jer svi vaši životi postoje simultano ako se posmatraju sa gledišta suštine iz duhovne dimenzije. Uzrok iz jednog života je istovremeno posledica u onom obliku života, u kome se odmah može realizovati. To liči na dovoljan razlog naizmeničnog dejstva.
Dakle, uzrok i posledica mogu da traju istovremeno, šta više oni su jedno te isto izvan modela pravolinijskog vremena, oni su pobude za dalje učenje i nova stvaranja.
Duša korespondira jednom Nad-ja, koje je sačinjeno od veoma mnogo malih "ja" iz mnogih vaših paralelnih života.
Uzmite, na primer, jedno takvo Nad-ja, sa imenom M, koga sačinjavaju ličnosti sa imenima M1, M2, MZ, M4... u paralelnim životima - događajima 1, 2, 3, 4...
Istovremeno dok M1 povlači obarač na pištolju i ubija nekog (K1) u događaju jedan, koji M1 smatra svojim životom, njegova alternativa M2, biva usmrćena u događaju-životu broj dva.
Znači, počinjena su dva "fizička" ubistva.
Pretpostavimo dalje, da se M1 kaje i uviđa besmisao ovog čina. Istovremeno u životu-događaju broj tri, prekida se smrtna opasnost kojoj je izloženo MZ.
Dok M4 svesno planira ubistvo, M1 ga, može biti, nesvesno izvršava. U slučaju da M4 začuje bolan jauk svojih paralelnih suigrača, može postati svestan težine svojih misli i može pokušati da ih premodelira.
Neka sada u nekom drugom krugu vremena, postoje novi nivoi alternativa M i K. Tamo će se tada dešavati drugačiji proces. Usled transformacije misli ličnosti M4, MG biva lišeno podsticaja za ubistvo, pa su živi i M2 i KG.
Duša sa imenom M će učiti ovu lekciju, sve dok svi M1, M2... ne zaborave ubistvo, a misli o njemu ne transformišu u skladu sa opštom ljubavlju.
Uopšte, kada jedno od vaših "ja" daje, drugo "ja", iz nekog drugog života, prima.
Kada jedno "ja" odustaje od lake zarade koja bi drugoga oštetila, drugo "ja" iznenada dobija nov, bolji posao ili poklon.
Dok jedno od vaših "ja" komšiji daje lažno obećanje da će mu vratiti dug, drugo "ja" gladuje, zaboravljeno od svojih dužnika.
Kada jedno vaše "ja" reši da upozna ostale aspekte sebe samoga, sva vaša mala "ja" se mobilišu ka svesnom sjedinjenju.
Vi ne kreirate i ne utičete mislima i ubeđenjima samo na onaj život u kome oni izviru, već i na sve ostale paralelne živote, jer sve alternativne ličnosti imaju i jednu zajedničku memoriju, koju koriste posredstvom duše.
Sve je u međuzavisnosti - naučena lekcija u jednoj alternativi, ukida potrebu za učenjem iste lekcije u svim ostalim alternativama postojanja.
Jednom doživljeno prosvetljenje je iskustvo koje primaju sve inkarnacije i ta ih svetlost sve obasjava. Jedna probuđena duša, jedna proširena svest, deluju na stanje svesti u simultanim životima, kao što se i akt različit od ljubavi u jednom životu stavlja u prvi plan u nekom od života, kako bi se transformisao u akt ljubavi.
Kada u trenutku sada osećate spokoj i harmoniju, ljubav i jedinstvo, to osećanje možda izvire iz nekog od vaših paralelnih života i prenosi se na vaš život.
Vaša duša je bezvremena. U trenutku dok vi radite neki posao i šaljete misli i osećanja u bezvremeno, ona može primati iskustvo i osećanje u vezi smrti iz jednog paralelnog življenja ili iskustvo rađanja iz nekog drugog, kao i bilo koje drugo iskustvo u vezi nekog stanja ili osećanja.
Ako model simultanih inkarnacija projektujete na vremensku ravan jednog nivoa postojanja, dobićete ono što nazivate svojim inkarnacijama.
Dve inkarnacije od iste duše, ne mogu se nalaziti na istoj spirali razvoja ili u istom krugu vremena.
Slično je i sa ukupnim civilizacijama. Istovremeno mogu egzistirati samo one varijante civilizacija, čiji se spektri energije (koja se upija ili zrači) međusobno najviše razlikuju.
Malo je verovatno da se "preseku" ili "dodirnu" dve varijante iste civilizacije na bilo kom nivou spiralnog razvoja svog kruga vremena.
Dakle, malo je izgleda da sretnete "samog sebe" ili da prepoznate neku svoju inkarnaciju. Međutim, vi možete kontaktirati sa bilo kojom sopstvenom inkarnacijom i da se sa njom međusobno usaglašavate ili dopunjujete. Možete stupiti u kontakt i sa bilo kojom "tačkom" vaše vremenske strukture.
Vi ste večni kao što ste deo večnosti i stoga treba da odbacite svaki strah, kao i strah od same smrti. Tačnije, kada napustite strah od smrti, svi ostali strahovi će se razložiti i nestati sami od sebe.
Strah je osećanje suprotno osećanju ljubavi, i vaš strah od smrti može ukazivati na život u kome nema dovoljno ljubavi.
Kada se za života bojite baš nekog određenog načina umiranja, ne znači da ćete tako umreti, već je to možda samo maglovito sećanje na napuštanje fizičkog tela u prethodnom životu ili je to doživljaj iz neke druge alternative.
Završetak karmičkog lanca i otpočinjanja postojanja na novom, višem nivou, znači i završetak razvoja svesti kroz paralelne živote nižeg reda. Ovde termine "početak" i "završetak", treba shvatiti uslovno, jer svi nivoi razvoja ne postoje samo hronološki, već postoje i istovremeno, kao što mogu istovremeno postojati paralelni oblici ispoljavanja jednog nivoa.
Pri prolasku kroz kapiju smrti - života, vaša svest (nost) ostaje nepromenjena. Svega se sećate i sve znate. Ono što se najčešće svima događa je to, da se nasmeju i pomisle: - Da li je moguće sve ovo, bio sam u iluziji... Nije bilo teško... Šteta što nisam ...
Posle prvog šoka, uviđate primarnu realnost, sveukupnu ljubav i povezanost. Uočavate da se kupate u predivnoj svetlosti, postajete svesni večnosti i svoje besmrtnosti, uživate u sreći i blaženstvu...
Kada posle fizičke smrti tela shvatite da ste živi, prestaje svaki strah od smrti.
Rođenje i smrt su kapije života kroz koje svi vi nebrojeno puta prolazite.
Plašeći se smrti, vi se plašite i samog života. Plašeći se, vi se ograđujete, uskraćujete neke mogućnosti životu, da se na najlepši mogući način izrazi kroz vas.
Ukoliko više budete život razumevali i kretali se kroz njega sa radošću, u nevino-iskrenoj igri, utoliko će vam sam život uzvraćati više radosti i ljubavi. Život voli baš vas, kroz vas će izraziti neki od svojih aspekata, ukoliko mu to dozvolite.
Život će vas nositi kroz razne materice postojanja, sve do sjedinjenja sa Centrom Života i Ljubavi.
Kada biste sve ovo znali još za vreme vašeg života na Zemlji, uloga se ne bi igrala tako fatalno, bez ostatka...
Neka ste blagosloveni u razumevanju i prihvatanju svega ovoga.
Moja ljubav neka bude putokaz kako se voli, moje praštanje putokaz kako se prašta, a moj uskrs neka vas uveri da smrt ne postoji.

[anny]

Sa duhovne tačke gledišta, svaki tragalac je početnik. Početnik je onaj ko ima unutrašnju potrebu da izraste u nešto još božanstvenije, još prosvetljenije, još ispunjenije. Onog trenutka kad poželite da stalno i bez prestanka napredujete, onog trenutka kad poželite da sami sebe nadmašite i zakoračite u večno prevazilazeće Onostrano, postajete večiti početnik.
Ako ste potpuni početnik, možete početi sa čitanjem duhovnih knjiga ili spisa. To će vam pružiti inspiraciju. Trebalo bi da čitate knjige duhovnih učitelja u koje imate bezgranično poverenje. Zaista, postoje učitelji koji su dosegli najvišu svest, i ako čitate njihove knjige, sigurno ćete biti nadahnuti. Bolje je da ne čitate knjige koje su napisali profesori, naučnici ili tragaoci koji su još na putu i još nisu postigli prosvetljenje. Samo oni koji su ostvarili istinu sposobni su da istinu ponude. U suprotnom, to je kao da slepac vodi slepca.
Takođe je dobro da se družite sa ljudima koji već neko vreme meditiraju. Oni možda nisu u stanju da vas uče, ali će moći da vam daju inspiraciju. Čak i ako samo sedite pokraj njih dok meditiraju, vaše unutrašnje biće uzeće od njih određenu količinu meditativne moći. Vi ništa ne kradete; jedino što vaše unutrašnje biće od njih dobija pomoć, a da to spolja i ne znate.
U početku, ne bi trebalo čak ni da mislite o meditaciji. Pokušajte jednostavno da odvojite određeno vreme tokom dana kada ćete nastojati da budete mirni i tihi i da osetite da tih pet minuta pripada samo vašem unutrašnjem biću i nikom drugom. Redovnost je od najvećeg značaja. Ono što vam je potrebno jeste redovno vežbanje u utvrđeno vreme.
Za početnika je bolje da počne od koncentracije, jer će inače, u trenutku kad pokušate da ispraznite i umirite svoj um, milioni neprikladnih misli ući u vas i nećete biti u stanju da meditirate ni sekundu. Ali, kad se koncentrišete, vi se suprotstavljate pogrešnim mislima koje pokušavaju da uđu u vas. Zatim, posle nekoliko nedelja ili meseci, možete da pokušate da meditirate.
Kad počnete da meditirate, uvek pokušajte da osetite da ste dete. Kod deteta um nije razvijen. Um počinje da radi na intelektualnom nivou u dobi od dvanaest ili trinaest godina. Pre toga je čitavo dete srce. Ono oseća da ne zna ništa. Nema nikakvih predrasuda o meditaciji ili duhovnom životu. Ono želi da sve nauči ispočetka. Najpre osetite da ste dete, a potom osetite da stojite u cvetnom vrtu. Taj vrt je vaše srce. Dete može satima da se igra u vrtu. Ono ide od cveta do cveta i ne napušta vrt, jer se raduje lepoti i mirisu svakog cveta. Osetite da je u vama vrt, i da u njemu možete da ostanete dokle god želite. Na taj način možete da naučite da meditirate u srcu.
Ako možete da se zadržite u srcu, počećete da osećate jedan unutrašnji vapaj. Taj unutrašnji vapaj, koji se naziva težnja, predstavlja tajnu meditacije. Kad odrasla osoba plače, njen plač obično nije iskren. Ali, kad dete plače, čak i ako plače samo za slatkišem, ono je veoma iskreno. U tom trenutku, slatkiš je za njega čitav svet. Neće biti zadovoljno ni ako mu date novčanicu od sto dolara - stalo mu je jedino do slatkiša. Kad dete plače, odmah mu prilaze otac ili majka. Ako iz najdublje dubine svog bića možete da plačete za mirom, svetlošću i istinom, i ako je to jedina stvar koja će vas usrećiti, tada će Bog, vaš večni Otac i vaša večna Majka, neizbežno doći i pomoći vam.
Trebalo bi da uvek osećate da ste bespomoćni kao dete. Čim osetite da ste bespomoćni, neko će doći da vam pomogne. Ako se dete izgubi na ulici i počne da plače, neka osoba dobrog srca pokazaće mu kako da se vrati kući. Zamislite da ste se izgubili na ulici i da unaokolo besni oluja. Po vama pljušte sumnja, strah, nemir, zabrinutost, nesigurnost i druge nebožanske sile. Ako iskreno zaplačete, neko će doći da vas izbavi i pokaže vam put do kuće, koja je vaše srce. A ko je taj neko? To je Bog, vaš Unutrašnji Pilot.
Bog se može pojaviti u nekom obliku ili bez oblika. Najbolje je, međutim, ako u svojoj meditaciji o Svevišnjem mislite kao o ljudskom biću. Početnik bi trebalo da uvek meditira na ličnog Boga. Inače, ako Boga pokušate da vidite u bezličnom vidu, bićete zbunjeni Njegovom neizmernošću. Zato počnite sa Bogom u ljudskom obliku, a onda možete da idete prema bezličnom Bogu.
Danas ste možda u duhovnom životu početnik, ali nemojte da mislite da ćete zauvek ostati početnik. Svako je nekad bio početnik. Ako redovno upražnjavate koncentraciju i meditaciju, ako ste u svojoj duhovnoj potrazi zaista iskreni, onda ćete sigurno napredovati. Važno je da se ne obeshrabrite. Ostvarenje Boga ne dolazi preko noći. Ako meditirate redovno i predano, ako za Bogom možete da plačete kao što dete plače za svojom majkom, onda nećete morati da trčite prema Cilju. Cilj će doći, stati pravo ispred vas, i smatrati vas svojim, potpuno svojim.

[anny]

Podobrazac čoveka se u Trećem dobu izražava posredstvom više ličnosti a svaka od njih može biti povezana sa više telesnih izraza.
Materijalno telo po prestanku svoje funkcije (posle iskustva smrti) prestaje da postoji razlažući se na čvrste elemente od kojih je sačinjeno i na visokovibrirajuću energiju koja u obliku eteričnog i astralnog tela čini osnov njegove materijalizacije (o izuzecima će biti reči kasnije). Eterično telo upija deo stečenih znanja i iskustava, ali i zabluda koje se posle iskustva smrti nalaze u astralnom telu stvarajući napon ka sledećoj aktualizaciji, i tako postaje nosilac težnje i programa buduće realizacije.
Duša je kao epicentar životne emanacije eteričnog tela nemanifestovana, ali bi bez nje kao žiže, emanacija bila rasuta i ne bi postojala mogućnost povezivanja životnog zraka i ličnosti sa telom.
Kao što je centar kružnice kvalitet koji definiše ovu zatvorenu krivu liniju, tako je i ljudska duša osnovni kvalitet čoveka koji ga definiše u odnosu na ostala stvorenja. Pri deformaciji ili razlaganju kružne linije njen centar ostaje nedirnut jer se nikada nije ni iskazao, a kada se centar pomera - pomera se i cela kružnica (ali važi i obratno).
Slično je i sa dušom. Ona se uvek javlja kada Podobrazac čoveka (ili neki njegov deo) posredstvom eteričnog tela emanira životni snop ka materiji postajući centar ove vrtložne struje, ali će u osnovi ostati pasivna, sem... sem ako se sjedini sa svetlošću jezgra ličnosti. Tada se ona budi, postaje duhovna svetlost u fizičkom svetu približavajući taj svet svojoj težnji, svome Izvorištu.
Duša je dragulj u kutiji. Vi ne treba da glačate brilijant kako bi bio sjajniji, već da naučite kako da otvorite kutiju. Duša je svuda kao riba u vodi. Vi treba da se potrudite da povećate količinu vode i da popravite njen kvalitet - svest.
Podobrazac čoveka je kroz čoveka Drugog doba počeo da skuplja iskustva. On nije tačno znao šta i zašto traži, nije procenjivao, a mera uspeha je bilo svako poklapanje iskustva sa Planiranim sledom i osvešćivanje onog segmenta na koji se odnosilo konkretno iskustvo. Tako se širio prozor u svesnost i naziralo zvezdano nebo samospoznaje...
Čovekova ličnost, kao posebna kategorija sa svojim karakteristikama i planom razvoja, javila se istovremeno sa pojavom zakona automatskog - uzastopnog učenja. Pre aktiviranja ovog zakona, ulogu i funkciju ličnosti su nosili Obrazac i Podobrazac čoveka. Bez obzira na razne oblike ispoljavanja koje su uzimali Obrazac ili Podobrazac, postojao je kontinuitet svesnih tokova, pa je jedna ista ideja mogla nesmetano i bez prekida da se prati i razvija. Ostali spoljašnji uticaji su takođe bili svesno doživljavani, pa su pojava zaborava i slobodne volje bili u domenu svesnih tokova (i svesne odluke) Obrazaca.
Gubljenje sećanja nije bilo slučajno, već je učinjeno sa namerom da se nesvesni deo posle iskustvene valorizacije razvije, proširi i priključi nivou svesnosti. Ličnost se razvila kao samostalna psihička struktura tek sa prekidima u svesnosti koji su otpočeli početkom Trećeg doba i aktiviranjem zakona uzastopnog učenja. Po smrti tela sa kojim je ličnost bila povezana, dolazilo je do prekida svesti, a sama ličnost je nastavljala da egzistira na drugim nivoima. U eteričnom međuprostoru, ona više nije imala slobodnu volju, već se po zakonu duhovne inercije spajala sa drugim sličnim strukturama, ili se razlagala i projektovala na nosioce svog novog iskustva. Naponi i čežnje iz ranijih iskustava, učinjena dela kojima nije zadovoljna ili koja nisu postala deo njenih ubeđenja (stabilni segment unutar strukture ličnosti), stvarali su okvire budućeg tela i novog životnog ambijenta na Zemlji. U trenutku sledećeg povezivanja sa materijalnim telom, aktuelizovana ličnost je bila nešto sasvim novo, sastavljeno i od mnogih elemenata starog i doživljenog iskustva koje je uređeno, osvetljeno i prihvaćeno u duhovnoj dimenziji.
Ličnost je teško definisati. Ona je više od programa razvoja; ona je i njegov kreator i mera njegovog ispunjenja. Ona je način iskazivanja duhovne ideje, ali je i sama ideja sastavljena iz mnogih slojeva i mnogih grana. Samo jezgro ličnosti čine kvarkovi bića koji se mogu naći na nivou Podobrasca čoveka, dok je omotač ličnosti sastavljen od različitih i raznorodnih struktura nebića. Ideja razvoja sadržana u jezgru ličnosti, nije ništa drugo do odblesak ideje stvaranja kojom je Bog u Svetom Duhu inicirao rađanje prvog ljudskog identiteta.
Inicijalna ličnost ne može da bude inkarnant, jer nije u stanju da ostvari stabilnost u eteričnim prostorima nadomak Fizičke ravni. Da bi mogla da zadobije potreban kvalitet za opstajanje u nižim sferama duha, neophodno je da (povezujući se sa različitim strukturama nebića) izgradi strukturu ličnosti.
Prve mlade ličnosti su se povezivale sa svetlosnim nebićima, a neka druga i drugačija nebića su dodirivale i uvodile u svoju strukturu tek po aktuelizaciji i sticanju različitih iskustava i ubeđenja. Jedna ličnost može da se poveže i sa više nebića, kao i što jedno isto nebiće može da bude povezano sa više ličnosti.
Ličnost se u toku života javlja kao inkarnant, kao program koji tokom zemaljskog iskustva treba realizovati i osvetliti, čime se potencijalno stvara nova mogućnost svetlosnog sjedinjenja duše sa jezgrom ličnosti. Ovo sjedinjenje koje se često naziva i spiritualnim venčanjem, predstavlja glavni cilj evolucije čoveka Trećeg doba. On tada zadobija slobodu daljeg kretanja, kao i mogućnost neprekidne i nepomućene svesnosti i na njega se od tog trenutka ne odnose automatski zakoni uzastopnog učenja, več zakoni voljnog i svesnog kretanja unutar Celine i to po nivoima koje dostigne i koji mu pripadaju.
Da bi se tamna nebića transformisala u svetlost, potrebno je pre toga biti svestan svih psihičkih struktura unutar sebe. Ne možete transformisati mržnju u praštanje, niti agresiju u kreativnost ako ih pre toga ne osvestite.Čežnja ka svetlu, uz svest o postojanju i tamnih aspekata, predstavlja prvi korak ka integraciji strukture sopstvene ličnosti.
Integracija svih aspekata ličnosti je uslov za svetlosno sjedinjenje. Da biste se uključili u vaseljensku Celinu neophodno je da ostvarite celovitost sopstvene strukture. čovek ne može da ostvari spajanje sa univerzalnom Celinom, sve dok svesno ili nesvesno potiskuje neke psihičke sadržaje odbijajući da ih osvetli, izrazi ili transformiše. Onaj koji nije u stanju da se pomiri sa sobom, da prihvati samog sebe u spojoj raznolikosti, nesavršenstvu i bogatstvu - ne može sa mirom, ljubavlju i razumevanjem da prihvati celinu višeg nivoa.

Neintegrisana ličnost ne može da dostigne stanje prosvetljenja, več uvidom ili kratkotrajnim iskustvom zastaje na pragu večnosti dobijajući samo priliku da nasluti...
Integracija ličnosti je rađanje jednog novog kvaliteta; to je mnogo više od prostog zbira bića, nebića i ostalih karakteristika.
Međutim, dešava se da po integraciji ličnosti preostane izvestan broj nebića koje treba svesno transformisati. Ovo je sledeća faza koju mora da pređe svako ko želi da postigne potpuno oslobođenje.
Kada za života dođe do integracije ličnosti, ali ne i do potpunog oslobođenja, ličnost će po smrti tela čekati priliku da učini poslednji korak u oslobađanju - da posredstvom neke aktuelizovane ličnosti ili kroz svoju sledeću aktuelizaciju obavi transformaciju preostalih nebića. Nekada samo taj neprosvetljeni aspekt biva projektovan u svet materije kako bi se što pre steklo potrebno iskustvo. I ovo je jadan od razloga što su ljudi i uslovi različiti i što svako stvara svoj poligon za učenje i osvešćenje. Svaki čovek treba i na mnogo načina može da se prosvetli i oslobodi.
Do svih ovih istina su dolazili mnogi, ali su ih često oni sami (a i razne instituije) pogrešno razumeli i tumačili, misleći da je čovek unapred grešan i osuđen.
Postoji i mogućnost da se jedna ličnost izrazi kroz više ljudi u istom ili u različitim vremenskim intervalima. Zadatak cele grupe se znatno olakšava u trenutku kada bar jedan od njih obavi zahtevani deo posla.
Nosioci iste ličnosti se vrlo retko sreću direktno u istom vremenu i prostoru. Njihov susret je ipak moguć, mada bi eventualni fizički kontakt znatno narušio stabilnost zajedničke psihičke strukture, pa i šire, psihičke zone u kojoj se susret odigrao. Ukratko, takvi susreti su najčešće nepoželjni, pa se raznim nivoima zaštite sprečava da do njih dođe.
Postoje mnogi putevi koje može da odabere jedna integrisana i oslobođena ličnost. Kada prestane potreba za zemaljskim iskustvima, svest oslobođene i integrisane ličnosti stupa parcijalno i sukcesivno u sjedinjenje sa drugom svešću na višem nivou, približavajući se strukturi neke Nadličnosti, Obrascu čoveka...
Postoji i mogućnost da takva ličnost odabere da za neko vreme ostane u prostorima nadomak Zemaljske ravni, odakle bi pomagala i usmeravala duhovno uznesenje onih koji su krenuli putem samorazvoja. Tada ulogu vodiča i učitelja preuzima astralno telo integrisane i oslobođene ličnosti.
Postoji mogućnost da jedna integrisana i oslobođena ličnost poželi da se ponovo telesno aktuelizuje. To može da učini tako što će se povezati sa jednim telom i u njemu proživeti ceo ljudski život. Ovakve ličnosti uvek jasno obeleže svoje pojavljivanje. One su nekada kandidati za Svetlonoše, svetitelji, začetnici religija, velikani u nauci ili umetnosti...
Integrisana ličnost će češće, projektujuči neke svoje aspekte na polje svesti telesno aktualizovanih ličnosti, biti aktuelizovana za neko kraće vreme. Ovo se čini iz više razloga, a najčešće radi ubrzavanja ili usmerenja procesa osvešćivanja i radi korekcije nekih uzročno-posledičnih veza...
I konačno, takva ličnost može da se samoreprodukuje u seriju novih inicijalnih ličnosti. Ovakva fragmentalna podela ili samoreprodukcija nije degradacija, jer če se kroz različite aspekte sakupljanja znanja i iskustva, ista ideja potvrditi na različite načine.
Kada za zemaljskog života ne dođe do integracije, fragmenti iz kojih je bila sastavljena ličnost se "vraćaju" u svoje matične strukture, a Inicijalna ličnost se povezuje sa novim psihičkim strukturama sa istim ciljem - da ih obogati, transformiše i integriše radi sopstvenog i zajedničkog oslobođenja.
Sa razvojem ljudskog roda u Trećem dobu, razvijala se i ličnost. Njeno usložnjavanje je bilo uslovljeno povećanjem individualnog i kolektivnog iskustva. Biće u ličnosti je jačalo kada bi bilo ostvareno iskustvo predviđeno Planom, a kada bi se steklo iskustvo koje se suprotstavlja Planu, smanjivala se snaga svetla i narušavala ravnoteža ukupne ličnosti.
Ličnost koja je u nekom trenutku zadobila pojačanu svetlost i snagu jezgra, mogla je i da ih izgubi ako radi suprotno zakonima ljubavi. Tako ni jedna "zasluga" (kao ni "kazna") nije za sva vremena, već svaki trenutak ima svoj zadatak, smisao i značaj. Međutim, ličnost nikada ne može da izgubi svoju suštinu - biće u sebi. Ličnost samo može da izgubi ravnotežu, može da bude prekinut konkretan program realizacije Božanske ideje sadržan u jezgru, ali sama ideja ne može da pretrpi nikakvu degradaciju, jer pripada sferi večnog i božanskog.
U celom ovom procesu nema ponavljanja i ništa nije statično. Samo je Bog u svojoj ukupnosti uvek jednak samom Sebi, a sve drugo je u svakom sledećem trenutku različito i od Njega i od sebe.

Vi jeste besmrtni, ali nisu i sve vaše misli, osećanja i dela. Oni su često dugo i bolno prisutni, a vi treba da ih ispravite, transformišete i obogatite darujući im kvalitet večnog.
Vi jeste večni, ali vaše uloge ubica ili osvetnika su iluzija. Kada prevaziđete zablude usled kojih ste se tako ponašali, rasprsnuće se i energetski zapisi koji su vas na to podsećali i vukli u slične situacije sa različitim ulogama...
Vi, prosto, jeste, a ono što mislite da ste - nikada niste bili, niti ćete biti. Samo vam se čini... samo sanjate...
Tamo gde nema podeljenosti, svetlost ne traži senku da bi bila vidljiva, misao ne traži svest da bi bila shvaćena, jer se prožimaju svetlost i senka, misao i svest... uzrok i posledica šetaju zajedno, start se odmara na cilju a izvor na ušću... Bog i njegovo stvaranje - sve je i uvek jedno te isto!
Tamo gde je Jedinstvo zaboravljen san, u zonama dodeljenim za učenje i iskustvo, podeljenost je osnova svega; ideja čeka svoga realizatora koji če kroz ljubav ili mržnju stvarati novu ideju, koja će... i tako sve do ponovnog jedinstva.
U zoni etričnog međuprostora, grandiozne građevine u obliku ideje čekaju da se rode arhitekte koje će ih sagraditi. Neki još nerođeni ljudi će posmatrati ova zdanja, na njima će se učiti, pa če jednom poželeti da ih realizuju ili prevaziđu stvarajući novu ideju koja će u duhovnom prostoru čekati svoga izvršioca...
Nebrojane knjige čekaju svoje pisce da bi bile zapisane i čitaoce koji če uživati u njima... ili, koji će poričući napisano stvoriti nove duhovne knjige kojima će se nekada i sami diviti ili če ih poricati...
U veličanstvenoj zvezdanoj tišini tihuju čudesne simfonije čekajuči neke nove devojčice i dečake čija će ih srca aktuelizovati. A mnogi drugi dečaci i devojčice će se iznova rađati i uživaće u ovoj muzici, ne znajući da su je i sami stvarali i da su zauvek mogli da je sačuvaju u sebi...
Negde, na severnom nebu, treperi svetlost ljudskih snova i želja koja čeka da se sve ostvari...
Nepravde čekaju da se isprave, nasilje čeka na osvetnika, strah na kukavicu, neuspeh na gubitnika... Jedino se ljubav bezazleno nudi svima i zauvek.
U zoni eteričnog međuprostora se generiše vreme, jer je veliki pritisak onih koji nešto hoće, koji nisu dovoljni sami sebi, koji su podeljeni, razbacani, ne znaju da realizuju svoju maštu i ne mogu da se sete... Ova je sila tako jaka da pokreće zvezde i planete, održava njihovu toplotu, dok se sve igre ne dovrše, dok se ne spusti zavesa...
Bile su oprezne one starije duše koje su se nagledale lepote životnih čari, koje su kao starice bile zaogrnute u gunjeve sačinjene od svojih žrtava i ubica, u šalove izatkane od suza i smeha onih koje su volele i onih koji su njih voleli... Te duše su nebićima bacale tek po koju mrvicu, spremajući se za svedočenje...
Mlade duše vlastitog iskustva skoro da nisu imale. One su bile potpuno zanesene fantazijom boja i zvukova, ukusom hrane na nepcima, izvorskom vodom koja se penuša u naponu svoga nuđenja, putenošću svojom i tuđom, umom i egom kao novim igračkama koje treba što bolje isprobati...
I dok su jedni oprezno pili iz čaše života uživajući u ukusu, mirisu, boji i zvuku... drugi su hrlili u život halapljivo grabeći velike gutljaje, ne razlikujući prava iskustva od iskušenja i zabluda...
Život jeste lepa igra, ali samo za one zrele koji mu priču spontano, sa ljubavlju i poštovanjem. Kada svaki čovek bude poštovao život, moći će da se igra kroz njega i ta će igra imati duboki smisao... Tada će ljubav ljubavlju izražavati, ton zvukom, radost smehom, a sebe - postojanjem.
Kretanje kroz različite Ravni Opšteg postojanja nije ništa drugo do kretanje po različitim vrstama i nivoima organizacije Opšte svesnosti.
Put duhovnog uzdizanja ili poniranja predstavlja prolazak kroz vrtložne struje u polju svesnosti. Ova struja može da ide sve do tačke dodira sa subfizičkim svetovima gde menja smer, noseći ka vrhu i svetlosti sve one koje je obuhvatila. Bez pomoći tog cikličnog vrtloga, pojedinačno uzdizanje duže traje i znatno je otežano. Njegov period za Zemlju iznosi oko dva milenijuma.
Sve Ravni Božjeg izraza se mogu uporediti sa ukupnom svešću, a pojedine Ravni sa pojedinim nivoima svesti.
Svako Biće, subjekt, ima samim postanjem dodeljen prostor individualne svesnosti, kao i cilj i tempo sopstvenog razvoja koji odgovaraju nivou na kome je Biće nastalo. Sam proces kretanja kroz različite Ravni, predstavlja kretanje po polju opšte svesnosti putem uzastopnih projekcija.
Opšta svesnost je prostor iskazivanja aktivnosti duhovnih obrzaca, elementala i nebića. Čoveku uronjenom u materiju, individualna svest predstavlja jedini prozor u onostrano kroz koji može da pokuša da oslušne, sagleda ili se priseti delova zavičajne svesnosti... čula su neophodna za život i rast, ali su i zavesa na tom prozoru, gusta zavesa satkana od bezbroj utisaka, ubeđenja i raznolikih šara fizičkog okruženja...
Svaki čovek svojim rođenjem (u obliku lične svesti) dobija po jedan prozor u opštu svesnost, ali se najčešće svim silama trudi da ga zatvori. Mali broj vas pokušava - a još manji uspeva - da razgrne zavesu svojih ubeđenja i iluzija. Zadivljeni lepotama duhovnog prostranstva koje se tada otvara, pojedinci iskoračuju ka širem i obuhvatnijem postojanju. To ne znači odricanje od starog, već prevazilaženje starog na putu ka novom. Poneko se, istina, i uplaši od pogleda iza zavese. Nekada je taj strah toliko jak da čovek više ne ume da razlikuje realnosti...
Šta je to sa druge strane što neke iskustvonosce toliko obeshrabruje?
- Ogledalo, samo jedno obično, duhovno ogledalo! čovek koji se sprema da zakorači u šira prostranstva svesnosti mora najpre da se suoči sa samim sobom. Mora da ima snage da sagleda i prihvati sebe samoga onakvim kakav zaista jeste, bez obzira na sopstveno mišljenje o tome kakav je ili kakav želi da bude. Samo onaj koji to uspe, može proći dalje...
Pobude iz opšteg polja svesnosti prepoznajete na tri osnovna načina: kao uvid, zatim iskustvo, i na kraju - kao stanje. Tek sa postizanjem stanja, završava se proces projekcije, jer je završeno preklapanje vibracija sopstvene svesti sa vibracijama objekta - polja svesti ka kome je projekcija bila usmerena.
Dakle, projekcija se završava kada se subjekat poklopi sa objektom projekcije. Međutim, imajte stalno u vidu da je subjekat ostao i na početnoj poziciji, u prostoru svesnosti koji mu je postanjem dodeljen. Završetkom projekcije se samo dobija sopstveno proširenje, pa se završetak projekcije može smatrati umnožavanjem subjekata.
Sva bića imaju zajednički neposredni Izvor, a samim tim i zajednički prostor postanjem dodeljene svesnosti - Božansku svesnost; neke načine Njenog iskazivanja susrećete u obliku polja Kosmičke Inteligencije. Uzastopnom projekcijom bića unutar prostora opšte svesnosti, došlo je i do multiplikacije subjekata - bića.
Kao što je projektovana slika jednaka izvoru, tako je i projekcija projekcije jednaka izvoru, ali je istovremeno u nekim aspektima i različita od njega. A kada ta projekcija krene na put ka svome Izvorištu, mora nastalu razliku da svede na jedinstvo, da sintezom i uravnoteženjem postigne prapočetni kvalitet. Može se reći i ovako: biće koje je rezultat neke davne projekcije, moći će da se reprojektuje (evolutivna putanja ka višem nivou) u svoje izvorište, tek kada ostvari sjedinjenje sa svim bićima svog nivoa, odnosno, kada se sjedini sa svim multipliciranim subjektima iz nekadašnje projekcije. Kroz ovakvo sjedinjenje, različitost se može pretočiti u jedinstvo kvaliteta odakle će ponovo početi uzlazno (re)projektovanje.
Oni koji su putem duhovnih projekcija postigli stanje jedinstva višeg duhovnog nivoa, najsvetiji su među svetima, vaskrsli među mnoštvom. I dok ova svetla bića obasjavaju put ostalima koji su imali manje ljubavi, vere, znanja, ili snage, ali prisutnu želju i nameru da dožive i(li) razumeju smisao postojanja, večina posrće u lavirintima podnivoa svesti, ne shvatajući cilj i smisao, ne uviđajući put...
Sa aspekta čoveka, ovo sjedinjenje znači svesno uobličenje, svesnu sintezu svih duhovnih podstruktura unutar jednog od sto četrdest četiri hiljade Obrazaca čoveka, koji nastavlja da putuje po prostranstvima svesnosti sve do Susreta i Povratka.
Čudesnu građevinu viših oblika svesti podržavaju mnogi veđ formirani oblici fizičkog izraza. Cela biogena struktura Planete je rezultat manifestacije jednih oblika, a čini svojevrsno polje za iskazivanje drugačijih oblika svesti. Minerali, a prevashodno metali, imaju posebnu ulogu u održavanju koncetracije nižih nivoa svesnosti i služe kao osnov za formiranje komunikacionog polja preko koga mnogi oblici duhovnih obrazaca vrše razmenu informacija sa odgovarajućim fizičkim modelima.

[anny]

Smirivanje hiperaktivnog uma

Meditacija je jednostavna i učinkovita tehnika sa kojom svatko tko to želi može pronaći unutrašnji mir, rješiti se stresa, postići bolju koncentraciju i osjećaj budnosti u svakodnevnom životu, a što će u velikoj mjeri pozitivno utjecati i na njegovo fizičko zdravlje. Postoje različite vrste meditacije, no ja ću ovdje navesti onu koja je prilagođena zapadnjačkom umu i suvremenom tempu življenja, ne zahtjeva nikakvo posebno predznanje, niti puno vremena, a pozitivne učinke možete primjetiti već nakon par tjedana.
Najbolje vrijeme za vježbanje je dva puta dnevno po dvadeset minuta i to ujutro nakon buđenja i navečer, po zalasku sunca. Bilo bi dobro da usvojite naviku meditiranja uvijek u isto vrijeme, no ukoliko to nije moguće, odaberite vrijeme koje vama odgovara, samo pazite da to ne bude odmah poslije jela, treba proći najmanje sat vremena od posljednjeg obroka.
Sjednite na tvrdu podlogu, na stolicu ili na pod, pazeći pri tom da vam kičma bude uspravna. Zatvorite oči i usredotočite se na svoje disanja. Početnicima će biti teško da zaustave bujicu navirućih misli, no nemojte se pretjerano truditi, pustite misli neka dolaze i odlaze svojim tokom, stavite se u ulogu mirnog posmatrača, prateći pri tom svoj dah. Dišite normalno, bez naprezanja. Nakon što umirite svoje misli, usredotočite se na osjećaje u tijelu. Negdje ćete možda osjećati napetost ili nelagodu. Pokušajte dublje osjetiti te djelove, nastavljajući disati meko i opušteno. Kad ste uspjeli doseći stanje unutrašnje tišine, zadržite se u njemu neko vrijeme, u početku pet do deset minuta, a kasnije ga protegnite kroz čitavu meditaciju.
Mnogi misle da moraju meditirati uz određenu riječ / mantru / na koju će se um usredotočiti, no ako to želite, vi možete sami iskreirati svoju mantru ili pozitivnu afirmaciju. U stanju smirenog uma možete sebi sugerirati da ste zdravi, mirni, posve slobodni. Neka afirmacija bude kratka i jednostavna, te je više puta ponovite u sebi, usklađenu sa vašim dahom. Vremenom ćete razviti sposobnost vizualizacije ili unutrašnjeg viđenja. Tada možete zamisliti sebe kako se kupate u slapu bijele svjetlosti, koja iz vas odnosi sve nečistoće. Kada udahnete, bijela svjetlost ispuni čitavo vaše tijelo, a kad izdahnete, iz vas izlaze umor i napetost. Ostanite u tom stanju dvadesetak minuta, a onda se polako uzemljite, otvorite oči i protegnite se. Primjetit ćete već nakon prvih meditacija da se osjećate odmorno i osvježeno.
Energetske vježbe
Vježba uzemljenja
Pronađite zgodno mjesto negdje u prirodi, pored drveta, potoka, jezera ili na travnatoj livadi. Sjednite na klupu ili kamen, ispraznite um od suvišnih misli, slušajte zvukove oko sebe - cvrkut ptica, žubor vode, šuštanje vjetra, itd. Dišite duboko i ritmično. Stopala čvrsto pritisnite o tlo i pokušajte osjetiti snagu zemlje. U toj zemlji svakodnevno se rađa i odumire na milijarde organizama, ona je istovremeno i grobnica i hrana za novi život. Osjetite kako ta energija ulazi kroz vaša stopala i struji prema gore. Zamislite da je vaša kičma deblo drveta, iz čije osnove / korjenska čakra, stopala / izrasta korjenje i prodire duboko u zemlju, šireći se na sve strane. To korjenje crpi iz zemlje sokove života i čitavo vaše biće postaje snažnije. Svaki dahom uzimate moć iz zemlje, osjetite kako se energija diže poput soka, koji napaja sve vaše organe i stanice. Iz vaše krunske čakre izviru grane, koje se savijaju prema dolje, dok ne dodirnu zemlju i zatvore krug.
Osjetite se duboko povezani sa elementom zemlje i sugerirajte sebi osjećaj vitalnosti, zdravlja, bogatstva. Neka afirmacije budu kratke, jednostavne i u sadašnjem vremenu, napr.: '' uvijek dobijam sve što mi treba '', '' obilje je u meni i svuda oko mene '', '' odbacujem sve staro duboko u zemlju, iz nje crpim novu moć ''. Vježba se spontano može pretvoriti u meditaciju i neka traje onoliko dugo, dok se ne osjetite odmoreni i osvježeni. Još je bolje ako u blizini postoji voda tekućica, energija tekuće vode dodatno osvježava auru.
Disanje sa Harom
Hara je točka koja se nalazi nekoliko cm ispod pupka, a prema japanskoj tradiciji predstavlja centar životne energije. Stavite ruku na taj dio tijela, vizualizirajte svoju Haru kao energetski vrtlog, svjetlosnu točku, i dišite. Kod disanja osjetite kako se vaš trbuh pomjera, sa udahom se uvlači, a sa izdahom opušta. Sugerirajte sebi mislima i slikom kako dišete sa Harom, neka ta slika postane za vas nešto uobičajeno, tako da je možete dozvati u svijest svaki put kada osjetite da ste umorni i bez energije. Isto tako, kad ste zbog nečega uznemireni ili uplašeni, skoncentrirajte se, duboko dišite tako da se vaš trbuh pomjera, te zamišljajte i osjećajte kako dišete sa Harom, koja se u tom procesu dubinski obnavlja i puni energijom. Na taj način ćete se centrirati i to je jedna od vježbi koju koriste majstori borilačkih vještina u svakodnevnom životu, ali i prije važnih turnira. U borbi bilo koje vrste pobjeđuje onaj sudionik, koji je u tom trenutku bio snažnije povezan sa svojom Harom !

[anny]

Vi birate

Budan pleše po muzici Kosmosa, a spavača ta muzika baca kroz događaje i živote. Spavač sanja o sreći nebeskoj, a budan zna da je deo Neba i deo sreće. Budan je uzrok, a spavač posledica.
Dragi moji, ja sam vam već govorio da je Tvorac svojom energijom sve stvorio i da napaja sve što je stvoreno. Ta Očeva ljubav prema svemu što je stvorio, ispoljava se i u tome što On ne želi da uništi bilo šta od svoje tvorevine, niti smatra da je bilo koje njegovo dete zauvek izgubljeno. Ovo važi čak i za Lucifera.
Imajući sve to u vidu, i svi mi, Njegova deca, treba da budemo svesni ljubavi koju nam Otac neprekidno daje i da se ponašamo u skladu sa tim. Zato svakoga dana treba da se zahvaljujete Ocu na svemu što vam je tog dana darovao, pa ma šta i kako to bilo.
Ako vam je dan bio dobar - pun veselja i radosti tada se zahvaljujete lako, ali ako vam je dan bio ispunjen tugom i lošim događajima, ne treba zaboraviti da se opet zahvalite, jer On najbolje zna šta vam je, kada i kako potrebno. Zatim, možete se zahvaljivati i na druge načine - radom i činjenjem dobrih dela i nesebičnom ljubavlju prema svima i svemu.
Još jedan važan oblik poštovanja Boga je odavanje poštovanja prema svemu stvorenom - životinjama, biljkama, mineralima, kristalima i Zemlji u celini. Borba za mir i ekologiju, treba da je vaš svakodnevni zadatak.
Pored svega pomenutog, treba da pomažete onima koji sami nisu u mogućnosti da spoznaju našeg Oca i koji nisu svesni zadataka u vezi sa tim.
Dragi moji, odlazak u crkvu ili na ma koje sveto mesto, je lep gest priznavanja Boga i predstavlja deljenje toga čina sa drugim ljudima.
Međutim odlaženje u crkvu, samo po sebi, ne mora ništa da znači.
Molite se svuda i uvek, a neka vam hram bude vaše telo, a svetlost kandila neka bude duša vaša. Nije potrebna nikakva institucija za veru, niti treba da se bilo ko moli u nečije ime. Treba i možete da se molite za nekog, ali ne u njegovo ime, jer to svako sam za sebe treba da učini.
Vaš zadatak je da se brinete i za telo, i zbog toga ste obavezni da mu stvorite najbolje uslove za funkcionisanje, a samim tim za život i rad u celini.
Vi se ne možete odreći tela, a da se pri tome ne odreknete duše, niti se možete odreći duše, a da to ne znači i odricanje od tela.
Jedan od načina ove brige je čistota duše i tela i post. U vezi sa postom vi često imate dileme i nesporazume.
Post ima bar dva, važna aspekta.
Prvo, post povoljno utiče na čišćenje organizma, a samim tim na zdravlje u celini. Post vam omogućuje da sagore u organizmu mnoge materije koje su štetne kako za dušu, tako i za telo.
Drugi važan i koristan efekat od posta je u tome, što se tada lakše i ugodnije osećate, jer ste manje zaokupljeni varenjem, naknadnim potrebama za vodom i snom. Pored toga, svi kanali su vam čistiji, "finije ste naštelovani" i bolje možete čuti sebe, svog vodiča, pa i Boga.
Zato, jedan od zadataka svakoga od vas prema sebi i svome telu je, u krajnjoj meri, i post. Ovde želim da naglasim da post može biti sa odabiranjem hrane i gladovanjem. Preporučuje se i jedno i drugo (gladovanje, samo u onoj meri ukoliko ne šteti zdravlju). Mnogi od vas znaju koju hranu mogu jesti kada poste bez gladovanja. To je, uglavnom, hrana bez mesa i masnoće, mlečnih proizvoda i jaja.
Morate biti svesni svega i imati nameru, cilj. Golub posti, čak je i vegetarijanac, ali...
Vaše otuđenje od svega stvorenog je proizvelo strah, a on vas je još više udaljio od Izvora. Tako je omogućeno destruktivnim silama da se "uhvate" i realizuju.
Treba da znate da su vaše bolesti samo materijalizacija vaših unutrašnjih konflikata i proživljavanje vaše istine i pravde kako iz ranijih, tako i iz ovog života.
Rak i sida su tipični predstavnici ovoga o čemu se govori, kako na pojedinačnom, tako i na grupnom planu iskazivanja.
Radeći kako treba na svemu ovom, vi se prečišćavate i brišete svoje loše karmičke aspekte.

[anny]

NIŠTA NE POSTOJI IZVAN SADAŠNJEG TRENUTKA

Nisu li prošlost i budućnost podjednako stvarne, a katkad i stvarnije, od sadašnjosti? Napokon, prošlost određuje tko smo, kako promatramo stvari i kako se ponašamo u sadašnjosti. A ciljevi budućnosti određuju kojih ćemo se aktivnosti prihvatiti u sadašnjosti.
Još niste shvatili suštinu onoga što govorim, jer pokušavate mentalno shvatiti. Um ovo ne može razumjeti. Samo vi to možete. Molim vas, samo slušajte. Jeste li ikada iskusili, napravili, pomislili ili osjetili bilo što izvan Sadašnjeg trenutka? Mislite li da ikada hoćete? Je li moguće da se nešto dogodi ili postoji izvan Sadašnjeg trenutka? Odgovor je očit, zar ne? Ništa se nikada ne događa u prošlosti; dogodilo se u Sadašnjem trenutku.
Ništa se nikada neće dogoditi u budućnosti; dogodit će se u Sadašnjem trenutku. Ono za što mislite da je prošlost uspomena je na prethodni Sadašnji trenutak pohranjena u mislima. Sjetite li se prošlosti, vi ponovno budite uspomenu - a to činite sada. Budućnost je zamišljen Sadašnji trenutak, projekcija uma. Kad budućnost dođe, ona dolazi kao Sadašnji trenutak, razmišljate li o budućnosti, to činite sada. Prošlost i budućnost očito nemaju vlastite stvarnosti. Upravo kao što Mjesec ne posjeduje vlastiti izvor svjetlosti, nego može samo odražavati svjetlost Sunca, tako su prošlost i budućnost samo blijedi odrazi svjetlosti, moći i stvarnosti vječne sadašnjosti. Oni svoju stvarnost »posuđuju « od Sadašnjeg trenutka.
Suština ovoga što govorim ne može se shvatiti umom. Onoga trenutka kad je shvatite, u svijesti dolazi do pomaka od uma prema Biću, od vremena u prisutnost. Iznenada se sve doima oživljenim, zrači energijom i iz svega zrači Biće.

[anny]

SVI PROBLEMI SAMO SU PRIVIDI UMA

Kao da mi je s ramena spao težak teret. Osjećam lakoću. Osjećam jasnoću... ali moji me problemi i dalje čekaju, zar ne? Nisu razriješeni. Možda ih samo privremeno izbjegavam?
Nađete li se u raju, um će vjerojatno uskoro reći: »Da, ali...« U konačnici, ovdje nije riječ o rješavanju problema. Riječ je o spoznaji da ih nema. Postoje samo situacije - da se s njima sada pozabavite ili da ih ostavite na miru i prihvatite kao dio postojanja Sadašnjeg trenutka sve dok se ne promijene ili dok ih ne budete mogli razriješiti. Probleme je izmislio um i da bi preživjeli potrebno im je vrijeme. U stvarnosti Sadašnjeg trenutka ne mogu preživjeti. Usredotočite pažnju na Sadašnji trenutak i recite mi kakvih problema sada imate.
Nisam dobio nikakav odgovor, jer je nemoguće imati problema kad vam je pažnja potpuno usmjerena na Sadašnji trenutak. Možda postoji situacija s kojom biste se trebali pozabaviti ili je prihvatiti - to da. Zašto od nje praviti problem? Zašto od bilo čega praviti problem? Nije li život ionako već dovoljno izazovan? Zašto su vam potrebni problemi? Um nesvjesno voli probleme, jer mu oni pružaju nekakvu vrstu identiteta. To je normalno, a ujedno i bezumno. »Problem« znači da se mentalno zadržavate u nekoj situaciji bez ikakve iskrene namjere ili mogućnosti da sada nešto poduzmete te da je nesvjesno prihvaćate kao dio svoga ja. Životna situacija toliko vas je obuzela da gubite osjećaj života i Bića. Ili u mislima nosite suludi teret stotinu stvari koje ćete morati ili nećete smjeti učiniti u budućnosti, umjesto da pažnju usredotočite na ono jedino što sada možete učiniti.
Kad stvarate problem, stvarate bol. A potreban je samo jednostavan odabir, jednostavna odluka: što god se dogodilo, sebi više neću stvarati bol. Više neću stvarati probleme. Iako je to jednostavan izbor, ujedno je i vrlo radikalan. Nećete moći tako odlučiti ako uistinu niste iscrpljeni patnjama, ako vam uistinu nije dosta. A nećete ga moći provesti ako ne budete imali pristupa moći Sadašnjeg trenutka. Ne budete li sebi više stvarali boli, tada nećete stvarati bol ni drugima. Također više nećete trovati prekrasnu Zemlju, svoj unutarnji prostor i kolektivnu ljudsku psihu negativnošću stvaranja problema.
Ako ste se ikada našli u situaciji opasnoj po život, tada znate da ona nije problem. Um nije imao vremena da vas zavara i pretvori tu situaciju u problem. U pravoj hitnoj situaciji um se zaustavlja; tada ste potpuno prisutni u Sadašnjem trenutku i nešto beskonačno moćnije preuzima upravljanje. Zato ima toliko mnogo izvještaja o običnim ljudima koji iznenada postanu sposobni za nevjerojatno hrabra djela. U hitnom slučaju ili preživite ili ne preživite. Kako god bilo, uopće nije riječ o problemu. Neki se ljudi razbjesne kad me čuju kako govorim da su problemi prividi. Osjećaju da ih time ugrožavam, da ću im oduzeti ono što im pruža osjećaj identiteta. Mnogo su vremena uložili u lažno ja, mnogo godina nesvjesno su definirali cijeli svoj identitet u smislu svojih problema ili patnji. Tko bi bili da toga više nemaju?
Veliki dio onoga što ljudi govore, misle ili rade zapravo je motivirano strahom, koji je, naravno, uvijek povezan s usredotočivanjem pažnje na budućnost i prekidom dodira sa Sadašnjim trenutkom. Budući da u sadašnjosti nema nikakvih problema, nema ni straha. Pojavi li se situacija s kojom biste se odmah trebali pozabaviti, vaš će postupak, izvire li iz svjesnosti o Sadašnjem trenutku, biti jasan i siguran. Također je vrlo vjerojatno da će biti učinkovit. Neće to biti reakcija koja izvire iz prošlog uvjetovanja vašega uma, nego intuitivan odgovor na situaciju. U drugim slučajevima, kad reagira um vezan vremenom, otkrit ćete kako je mnogo učinkovitije ništa ne poduzeti - samo ostanite usredotočeni u Sadašnjem trenutku.

[anny]

ISTINSKA PRIRODA PROSTORA I VREMENA

Razmislite sada o ovome: kad ne bi postojalo ništa osim tišine, za vas ne bi postojala tišina, vi ne biste znali što je to. Tek kad postoje zvuči tišina može postati stvarno. Nalik tome, kad bi postojao samo prostor, bez ikakvih predmeta, za vas prostor ne bi postojao. Zamislite sebe kao točku svijesti što pluta u beskraju prostora - nema zvijezda ni galaksija, samo praznina. Iznenada, prostor više ne bi bio prostran; uopće ga ne bi bilo. Ne bi bilo brzine, ni kretanja od jedne točke do druge. Potrebne su barem dvije uporišne točke kako bi mogli postojati udaljenost i prostor. Prostor se pojavljuje onoga trenutka kad se Jedno razdijeli na dvoje, a »dvoje« postane »deset tisuća tvari«, kako Lao Tse tumači očitovani svijet, te prostor postaje sve prostraniji. Tako se svijet i prostor istodobno pojavljuju.
Ništa ne može postojati bez prostora, pa ipak, prostor ne postoji. Prije nego što je nastao svemir, prije »Velikog praska«, ako hoćete, nije postojao golem prazan prostor koji bi čekao da ga nešto ispuni. Nije bilo nikakva prostora i ničega drugoga. Postojalo je samo Neočitovano - Jedno. Kad je Jedno postalo »deset tisuća stvari«, činilo se kako prostor postoji i kako mnogima omogućuje postojanje. Otkuda se stvorio? Je li ga stvorio Bog kako bi nekamo smjestio svemir? Naravno da nije. Prostor ne postoji, stoga nikada nije bio ni stvoren. Za vedre noći iziđite van i pogledajte nebo. Tisuće zvijezda koje vidite golim okom ne predstavljaju ništa više nego samo beskonačno mali djelić onih zvijezda koje postoje. Više od stotinu milijardi galaksija može se sada otkriti najsnažnijim teleskopima, a svaka je galaksija »svemirski otok« s milijardama zvijezda. Ono, pak, što izaziva još veće strahopoštovanje jest beskonačnost samoga prostora, dubina i tišina koje omogućuju postojanje toj veličanstvenosti. Ništa ne može izazvati više strahopoštovanja i ništa ne može biti veličanstvenije od nezamislive prostranosti i tišine prostora. A ipak, što je taj prostor? Praznina, golema praznina.
Ono što se nama pojavljuje kao prostor u svemiru, sagledan umom i osjetilima samo je Neočitovano u svijetu. To je »tijelo« Božje. A najveće je čudo ovo: ta tišina i prostranost koje omogućuju postojanje svemira, nisu samo negdje ondje, u prostoru - nego također i u vama. Kad ste dokraja i apsolutno prisutni, s tom se tišinom i prostranošću susrećete kao s mirnim unutarnjim prostorom u kojemu nema uma. U vama se taj prostor proteže u dubinu, a ne u širinu. Protezanje prostora u širinu u krajnjem je slučaju pogrešno opažanje beskonačne dubine - obilježje transcendentalne stvarnosti.
Prema Einsteinu, prostor i vrijeme nisu razdvojeni. To, zapravo, ne razumijem, ali mislim kako pokušava reći daje vrijeme četvrta dimenzija prostora. On to naziva »prostorno-vremenskim kontinuuom«.
Tako je. Ono što u vanjskom svijetu uočavate kao prostor i vrijeme u krajnjem je nešto prividno, ali u sebi sadrži zrnce istine. Prostor i vrijeme dva su suštinska obilježja Boga, beskonačnost i vječnost, shvaćena kao da imaju vanjski izvor izvan vas. U vama i prostor i vrijeme imaju unutarnji ekvivalent koji razotkriva njihovu istinsku prirodu, kao i vašu vlastitu. Dok je prostor tiho, beskonačno duboko carstvo neumnoga, unutarnji ekvivalent vremena je prisutnost, svjesnost vječnog sadašnjeg trenutka. Zapamtite da medu njima nema razlike. Kad prostor i vrijeme u sebi shvatite kao Neočitovano - neumno i prisutnost - vanjski prostor i vrijeme za vas i nadalje postoje, ali postaju mnogo manje važni. I svijet za vas i nadalje postoji, ali više vas neće vezati uz sebe.
Stoga krajnja svrha svijeta ne prebiva u svijetu, nego u transcendenciji svijeta. Upravo kao što ne bi bilo svjesnosti o prostoru da u prostoru nema predmeta, tako je i svijet potreban kako bismo mogli spoznati Neočitovano. Možda ste čuli Buddhinu izreku: »Kad ne bi bilo privida, ne bi bilo ni prosvjetljenja«. Neočitovano sebe spoznaje kroz svijet i kroz vas. Ovdje ste kako biste božanskoj svrsi svemira omogućili da se razotkrije. Eto koliko ste važni!

[anny]

Život i smrt

Rođenje i smrt su kapije života kroz koje svi vi nebrojeno puta prolazite.
Strah od smrti je najjači strah, koji se javlja u vašem životu. Svi ostali strahovi se mogu svesti na ovaj strah, na strah od propadanja, nestajanja.
Strah od zatvorenog prostora se svodi na strah od gušenja, prestanka disanja, dakle smrt. Strah od otvorenog prostora predstavlja strah od utapanja u širinu, od nestajanja.
Čak i strah od seksualnog čina, mraka ili sna, predstavljaju strah od smrti, jer je svako potpuno predavanje jedna mala smrt ličnosti.
Slično ovome, pohlepa i sebičnost svake vrste se javljaju kao reakcija i odgovor na strah.
Kao što je rođenje plima životnog talasa, tako je smrt njegova oseka; sam talas života ostaje neoštećen strujom bilo plime, bilo oseke.
Smrt je jednako deo života, kao što je to rođenje. Umiranje u jednom trenutku, znači novo rođenje u novoj ravni postojanja. Rađate se da bi umrli, kao što umirete da bi ste se rodili. U zavisnosti od kvaliteta vašeg života sada, varira i kvalitet ambijenta u koji ćete ući posle života na Zemlji. Šta više, vi kvalitetom sadašnjeg života, svojim mislima, osećanjima, ubeđenjima i verovanjima, kreirate ambijent u kome ćete razrešiti sve konflikte i sve dileme koje ne uspete da rešite ovde i sada i u kome će te proživeti one istine koje su rezultat vaših sadašnjih ubeđenja.
Upamtite da ste besmrtni i da se samo smenjuju forme i nivoi vašeg života, pri čemu je smrt samo prolaz od jednog, ka drugom nivou.
Vi ste, na svom nivou postojanja, idealni spoj duha i tela i ovo treba imati stalno u vidu. Za vaše telo protiče vreme, telo je smrtno, prah vašeg tela je deo istorije materije.
Duh i svest (nost) su, međutim, večni, i oni ne umiru, ne nestaju. Oni se na svom hodočašću kroz materiju nastanjuju i spajaju sa njom. Svaka žudnja za novim iskustvom, svaka potreba da se oproba još neka istina i želja da se popravi nešto čime neko nije bio zadovoljan, stvara novu mogućnost za život, novu inkarnaciju u potrebnom ambijentu.
Uzrok i posledica postoje kao različite kategorije u modelu vremena, koga vi poznajete u životu na zemlji.
Reinkarnacijski model uzastopnih života je takođe u skladu sa modelom pravolinijskog vremena.
Vi često, pod uslovom da u reinkarnaciju verujete, sve zamišljate kao niz života koji imaju svoje vremenske razmake. Reinkarnacija postoji, nezavisno da li vi u nju verujete ili ne. Međutim, pravilnije bi bilo upotrebiti naziv "prostor simultanih inkarnacija", jer svi vaši životi postoje simultano ako se posmatraju sa gledišta suštine iz duhovne dimenzije. Uzrok iz jednog života je istovremeno posledica u onom obliku života, u kome se odmah može realizovati. To liči na dovoljan razlog naizmeničnog dejstva.
Dakle, uzrok i posledica mogu da traju istovremeno, šta više oni su jedno te isto izvan modela pravolinijskog vremena, oni su pobude za dalje učenje i nova stvaranja.
Duša korespondira jednom Nad-ja, koje je sačinjeno od veoma mnogo malih "ja" iz mnogih vaših paralelnih života.
Uzmite, na primer, jedno takvo Nad-ja, sa imenom M, koga sačinjavaju ličnosti sa imenima M1, M2, MZ, M4... u paralelnim životima - događajima 1, 2, 3, 4...
Istovremeno dok M1 povlači obarač na pištolju i ubija nekog (K1) u događaju jedan, koji M1 smatra svojim životom, njegova alternativa M2, biva usmrćena u događaju-životu broj dva.
Znači, počinjena su dva "fizička" ubistva.
Pretpostavimo dalje, da se M1 kaje i uviđa besmisao ovog čina. Istovremeno u životu-događaju broj tri, prekida se smrtna opasnost kojoj je izloženo MZ.
Dok M4 svesno planira ubistvo, M1 ga, može biti, nesvesno izvršava. U slučaju da M4 začuje bolan jauk svojih paralelnih suigrača, može postati svestan težine svojih misli i može pokušati da ih premodelira.
Neka sada u nekom drugom krugu vremena, postoje novi nivoi alternativa M i K. Tamo će se tada dešavati drugačiji proces. Usled transformacije misli ličnosti M4, MG biva lišeno podsticaja za ubistvo, pa su živi i M2 i KG.
Duša sa imenom M će učiti ovu lekciju, sve dok svi M1, M2... ne zaborave ubistvo, a misli o njemu ne transformišu u skladu sa opštom ljubavlju.
Uopšte, kada jedno od vaših "ja" daje, drugo "ja", iz nekog drugog života, prima.
Kada jedno "ja" odustaje od lake zarade koja bi drugoga oštetila, drugo "ja" iznenada dobija nov, bolji posao ili poklon.
Dok jedno od vaših "ja" komšiji daje lažno obećanje da će mu vratiti dug, drugo "ja" gladuje, zaboravljeno od svojih dužnika.
Kada jedno vaše "ja" reši da upozna ostale aspekte sebe samoga, sva vaša mala "ja" se mobilišu ka svesnom sjedinjenju.
Vi ne kreirate i ne utičete mislima i ubeđenjima samo na onaj život u kome oni izviru, već i na sve ostale paralelne živote, jer sve alternativne ličnosti imaju i jednu zajedničku memoriju, koju koriste posredstvom duše.
Sve je u međuzavisnosti - naučena lekcija u jednoj alternativi, ukida potrebu za učenjem iste lekcije u svim ostalim alternativama postojanja.
Jednom doživljeno prosvetljenje je iskustvo koje primaju sve inkarnacije i ta ih svetlost sve obasjava. Jedna probuđena duša, jedna proširena svest, deluju na stanje svesti u simultanim životima, kao što se i akt različit od ljubavi u jednom životu stavlja u prvi plan u nekom od života, kako bi se transformisao u akt ljubavi.
Kada u trenutku sada osećate spokoj i harmoniju, ljubav i jedinstvo, to osećanje možda izvire iz nekog od vaših paralelnih života i prenosi se na vaš život.
Vaša duša je bezvremena. U trenutku dok vi radite neki posao i šaljete misli i osećanja u bezvremeno, ona može primati iskustvo i osećanje u vezi smrti iz jednog paralelnog življenja ili iskustvo rađanja iz nekog drugog, kao i bilo koje drugo iskustvo u vezi nekog stanja ili osećanja.
Ako model simultanih inkarnacija projektujete na vremensku ravan jednog nivoa postojanja, dobićete ono što nazivate svojim inkarnacijama.
Dve inkarnacije od iste duše, ne mogu se nalaziti na istoj spirali razvoja ili u istom krugu vremena.
Slično je i sa ukupnim civilizacijama. Istovremeno mogu egzistirati samo one varijante civilizacija, čiji se spektri energije (koja se upija ili zrači) međusobno najviše razlikuju.
Malo je verovatno da se "preseku" ili "dodirnu" dve varijante iste civilizacije na bilo kom nivou spiralnog razvoja svog kruga vremena.
Dakle, malo je izgleda da sretnete "samog sebe" ili da prepoznate neku svoju inkarnaciju. Međutim, vi možete kontaktirati sa bilo kojom sopstvenom inkarnacijom i da se sa njom međusobno usaglašavate ili dopunjujete. Možete stupiti u kontakt i sa bilo kojom "tačkom" vaše vremenske strukture.
Vi ste večni kao što ste deo večnosti i stoga treba da odbacite svaki strah, kao i strah od same smrti. Tačnije, kada napustite strah od smrti, svi ostali strahovi će se razložiti i nestati sami od sebe.
Strah je osećanje suprotno osećanju ljubavi, i vaš strah od smrti može ukazivati na život u kome nema dovoljno ljubavi.
Kada se za života bojite baš nekog određenog načina umiranja, ne znači da ćete tako umreti, već je to možda samo maglovito sećanje na napuštanje fizičkog tela u prethodnom životu ili je to doživljaj iz neke druge alternative.
Završetak karmičkog lanca i otpočinjanja postojanja na novom, višem nivou, znači i završetak razvoja svesti kroz paralelne živote nižeg reda. Ovde termine "početak" i "završetak", treba shvatiti uslovno, jer svi nivoi razvoja ne postoje samo hronološki, već postoje i istovremeno, kao što mogu istovremeno postojati paralelni oblici ispoljavanja jednog nivoa.
Pri prolasku kroz kapiju smrti - života, vaša svest (nost) ostaje nepromenjena. Svega se sećate i sve znate. Ono što se najčešće svima događa je to, da se nasmeju i pomisle: - Da li je moguće sve ovo, bio sam u iluziji... Nije bilo teško... Šteta što nisam ...
Posle prvog šoka, uviđate primarnu realnost, sveukupnu ljubav i povezanost. Uočavate da se kupate u predivnoj svetlosti, postajete svesni večnosti i svoje besmrtnosti, uživate u sreći i blaženstvu...
Kada posle fizičke smrti tela shvatite da ste živi, prestaje svaki strah od smrti.
Rođenje i smrt su kapije života kroz koje svi vi nebrojeno puta prolazite.
Plašeći se smrti, vi se plašite i samog života. Plašeći se, vi se ograđujete, uskraćujete neke mogućnosti životu, da se na najlepši mogući način izrazi kroz vas.
Ukoliko više budete život razumevali i kretali se kroz njega sa radošću, u nevino-iskrenoj igri, utoliko će vam sam život uzvraćati više radosti i ljubavi. Život voli baš vas, kroz vas će izraziti neki od svojih aspekata, ukoliko mu to dozvolite.
Život će vas nositi kroz razne materice postojanja, sve do sjedinjenja sa Centrom Života i Ljubavi.
Kada biste sve ovo znali još za vreme vašeg života na Zemlji, uloga se ne bi igrala tako fatalno, bez ostatka...
Neka ste blagosloveni u razumevanju i prihvatanju svega ovoga.
Moja ljubav neka bude putokaz kako se voli, moje praštanje putokaz kako se prašta, a moj uskrs neka vas uveri da smrt ne postoji.

[Schnuffel]

Najviše volim tvoje članke da pročitam. Odakle ti sve ovo? Pa to je fenomenalno.

[anny]

Hvala... Takve stvari su me davno zaintrigirale i odlucila sam da potrazim sto vise informacija o njima... Skuplja sam sa "svih strana", tako da ne bih bas znala da ti kazem pojedinacne "izvore"... Drago mi je da imam jos jednog istomisljenika...

[anny]

Na početku duhovnog puta, gotovo svako oseća da je mir izvan njegovog domašaja. Kako se uspinjući plamen težnje penje sve više i više, unutrašnji mir počinje da spontano cveta u samom srcu našeg bića. Jednog daha ćemo opaziti da prebivamo u moru mira, i da nikad ne možemo biti odvojeni od mira.
Mir je nešto opipljivo. On utišava ističuću energiju uma i hrani srce koje teži. Mir nije puko odsustvo svađanja i borbe. Na istinski mir ne utiče urlanje sveta, spoljašnjeg i unutrašnjeg. Ako upražnjavamo duhovni život, more mira je u našoj vlasti.
Prvi korak ka miru uma je da iskreno osetimo da nismo nezamenljivi. Mir uma nam nedostaje jer osećamo da je drugima potrebno nešto od nas, ili da nama treba neSto od drugih. Osećamo da će, ako ne kažemo ovo ili ne učinimo ono, svet potonuti i sve će istog trenutka krenuti naopako. Ali, onog tenutka kad možemo da iskreno osetimo da nismo nezamenljivi, nećemo morati da idemo da tražimo mir, jer će mir istog trenutka doći k nama.
Još jedan način da steknemo mir uma je da osetimo da ništa nije neophodno važno. Sve i svako na Zemlji može nas napustiti, mi ne napustimo Boga i Bog ne napusti nas. Bog nas nikad neće napustiti, jer je On sama Samilost, a čak i ako se mi iz sve snage trudimo, nećemo moći da napustimo Boga, jer je on sveprisutan. Izuzev Boga, ništa na Zemlji nije nezamenljivo. Ako možemo da sebe navedemo da svesno i neprekidno osećamo da je samo On nezamenljiv, ništa nam ne može oduzeti mir uma.
Ne možete imati mir u spoljašnjem životu ukoliko niste i sve dok niste uspostavili mir u svom unutrašnjem životu. Sve počinje upravo u unutrašnjem svetu. Ako rano izjutra, pre nego što iziđete iz kuće, odgajite nekoliko božanskih misli,Tonda će te misli lići u vaš ^ spoljašnji život kao okrepljujuća i ispunjujuća stvarnost.
Rano izjutra, pre nego što uđete u buku i metež života, trebalo bi da redovno meditirate petnaest minuta ili pola sata. Potom, kad iziđete iz svoje kuće u svet, bićete dobro zaštićeni - ne oklopom, već božanskim mislima, božanskim idejama i božanskim ciljevima.
Kad ispravno meditiramo, sigurno ćemo osetiti mir uma. Isto ćemo tako sigurno osetiti da imamo veoma veliko srce, u koje može da stane ceo svet. Osetićemo spontanu radost.
Ponekad možda nećemo znati odakle ta radost dolazi, ali ona zapravo dolazi iz naše sopstvene meditacije.
Duboko unutar nas vlada večita tišina, mir i ravnoteža. Kad smo apsolutno smireni i tihi, vidimo da nam unutrašnji život nudi svoju sopstvenu energiju. Naš Ijudski um možda neće razumeti tu energiju, jer ona ne potiče iz uma. Ali, naše srce dobija energiju od duše.
Tokom duboke meditacije deluje jedino srce. Aktivnost uma je potpuno utišana. Srce se poistovećuje sa mironr, a unutar tog mira mi gajimo unutrašnju istinu i rastemo u unutrašnju svetlost.
Ujutru, kad se molite i meditirate, osetite da ste dobili istinsko blago u obliku mira. Kao što novac dtžite u džepu, tako mir možete držati u srca, Pomoću moći novca možete da kupite šta hoćete. Slično tome, duhovna moć koju dobijate od molitve i meditacije jeste stvarna moć. Kad se Ijudi svađaju, biju i ponašaju nebožanski, iznesite na površinu unutrašnji mir i ravnotežu koju ste sačuvali u srcu. Ponovo ispunite sebe unutrašnjim mirom. Moć unutrasnjeg mira je mnogo čvršća i stvarnija od bilo kakvog ometanja koje može da stvori bilo ko na svetu. Vaš unutrašnji mir lako može da svari uznemirenje koje su izazvali drugi.
Mir je sam po sebi snaga. Ako imate unutrašnji mir, imaćete radost i blaženstvo kad uđete u spoljašnji svet. Kad imate mir uma, spoljašnji svet može biti pod vasom kontrolom. Gde god da podete, sami ćete sebi stvarati mir.
U velikoj moći nalazi se mirnoća. Onaj ko je spolja snažan, kao na primer jedan veliki bokser, ili vladalac, u sebi ima veliki mir i pi?wr«ni;c. Ako neko nije posebno snažan, on steže pesnice i sprema se da se brani. On mora da pokaže da može da se bori. Ali, kad " neko ima neograničenu unutrašnju snagu, on to ne mora da pokazuje spolja. On je opušten, jer mu je njegova unutrašnja snaga dala unutrašnje poverenje u sebe. On je kao božanski junak. U svakom trenutku on može da pobedi neprijatelja ili prevazide bilo kakvu prepreku.
Mi kažemo "mir uma", ali, zapravo, mir nikad nije u umu. Kad želimo mir, moramo da izađemo izvan oblasti uma. Ako mislite da imate dvadeset godina ili četrdeset godina, moraćete da se borite sa svojim umom da biste dobili makar i nagoveštaj mii-a. Ali, ako ste ii stanju da osetite da imate samo sedam godina, ako ste u stanju da imate dečje srce, tad možete da najbrže napredujete.
Bio jednom jedan veliki naučnik po imenu dr Satjendranat Bose. Njegovo ime je bilo zaista besmrtno u svetu nauke, ne samo u Indiji, već i u drugim zemljama. Neki Ijudi sn veliki, ali nisu dobri. Dr Bose je bio i veliki i dobar. Imao je srce deteta. Veoma je voleo decu i igrao se sa njima. Igra koju je poseb'no voleo se zvala "karam". Bio je dobar igrač i, mada se isticao kao ugledan naučnik, voleo je da se igra sa decom, a ona su ga, sa svoje strane, prihvatila kao svog junaka.
Jednoga dana je igrao karam sa nekom decom i duboko se uneo u igru. Jedan sredovečni čovek je prišao i posmatrao igru. Posle nekog vremena, naučnik ga upita: "Sta mogu da učinim za vas"
Ćovek odgovori: "Bio bih vam zahvaian ako biste predsedavali skupu koji se sutra održava u našoj školi." ,
Veoma učtivo, naučnik je odgovorio: "Ne, ne mogu. Zao mi je. Moraćete da nađete nekog drugog."
Posetilac je bio uporan: "Preko ste nam potrebni. Niko drugi ne može da vas zameni. A mi bismo bili veoma počastvovani ako biste vi bili predsedavajući na našem skupu."
Krajnje učtivo, naučnik je odgovorio: "Ne mogu da dođem sutra, jer u to vreme treba da se igram ovde sa svojim prijateljima. Ništa mi ne pruža toliku radost kao igranje sa decom. Predsedavao sam stotinama skupova, i nisu mi pružili nikakvu radost. Ja hoću radost, vi hoćete radost, svi žele da budu srećni. Za mene, karam je beskrajno značajniji nego predsedavanje na nekom skupu, zato što znam da će tamo doći intelektualci i diskutanti i da će sa sobom doneti svoje mozgajuće umove. Dosta mi je mozgajućih umova. Želim jedino srce, iskreno i Čisto srce. Takvo srce ja nalazim ovde, sa svojim malim prijateljima.
Obećao sam im da ću sutra da se igram sa njima, i to ću i učiniti. Želim da ostanem u srcu. Igrao sam se u umu, a sada se igram u srcu. Zadovoljstvo je tu, samo tu. Mirje tu, samo tu."
Ako nemamo i sve dok nemamo mir duboko u sebi, nikako se ne možemo nadati da ćemo imati mir u spoljašnjem svetu. Vi i ja stvaramo svet vibracijama koje mu dajeno. Ako možemo da prizovemo mir i ponudimo ga nekom drugom, videćemo kako se mir širi sa jedne na drugu osobu, a postepeno i na čitav svet. Mir će doći u svet od savršenstva pojedinaca. Ako vi imate mir, ja imam mir, on ima mir, ona ima mir, automatski će osvanuti sveopšti mir.