Poezija u srcu....

[bebironac]

Hvala Anny evo i cela pesma


TEBI LJUBAVI...


Volela bih da mogu da te prelijem osmehom...
Da ti u oko pretocim ovaj moj iskricav sjaj,
koji kroz osmeh zazivi kad' ti se spomene ime...
Da ti stocim jos smelije pogled sa jasnim podstrekom
koji vidi pocetke, i ne priznaje kraj...

Kako da ti ga predam?
Ne postoje te rime...
Kako sve da prenesem kad putevi ne postoje...?
Nazirem samo drhtaj,kao dah treperav sneni
u ono nemusto vreme kad' noc smenjuje dan...

I vec mi sve nade streme put tog tananog zracka
koji se niotkud razli u niti zute boje...
I osmeh puce u meni poput zrelog maslacka
i ode nosen necim da ti oblije san...


Volela bih da mogu svu ljubav da ti prenesem,
taj oblak beskrajne ceznje i neznosti i topline...
Da se duz zlatnih niti sva moja ljubav raznese
i raspline po Tebi i nastavi da tece...
Da obavijem ti sve bi' najculnije dubine...

Prizivam bledo vece protkano zutim sjajem.
Da li je ovo vec bilo ili ce sve tek da bude?
Svejedno.
Ljubav mi tece i ja bih samo da dajem
dok se juce kroz danas u isto trajanje slilo.

Da li ce stici do Tebe?
Ne sumnjam vise ni trena.
U meni ceznje ima da porusi sve planine.
U meni neznost snena jaca od svih morskih plima
uz nebo ljubavi greje i gazi sve daljine.

Samo se pitam tiho dok niti saraju sne:
"Hoce li zaista moci da ti prenesu sve...?"


Volela bih da mogu da ti dotaknem lice...
Da te usnama svojim toplo osetim zudnim...
Da talasava vatra u dubinama mojim
kroz dodir izroni negde gde skupa s Tobom postojim...
I da svojom toplinom i tvoju vatru budim...

Negde u odbljesku zlata moj dah se mesa s tvojim.
Kroz neke zuckaste niti osecam tvoju kosu.
Dok modro, kasno vece tvoje mi telo krije,
pocinjem da postojim kroz zlato koje se prosu.

I nije sve ovo varka.
Ja sam ti dala sebe, svu plam sto iz mene lije,
vrelinu svakog mog' kutka...
I nije mi vise bitno da li sam ja jos ja
ili postojim kroz tebe dok je tog vecnog trenutka...

Moj pozar obojen zutim...
Znam da do Tebe stize jer s tvojim plamenom sluti,
zasto mi nisi blize...?


Odraz Sunca u meni, toplina koja me greje,
i zudnja i dah sneni dok strujimo u jedno...
I meki odbljesak snova sto se treperi i smeje,
i cini od zajednistva sve drugo manje vredno...
I sve drugo sto saljem kroz ove zlatne niti,
sve ono sto imam do cega mi je stalo...
Nisu dovoljni u biti...
Ne dopiru istim sjajem...

Jer:
koliko god da ti dam, jos toga u meni ima...
koliko god da dajem u meni je jos sevalo...
koliki god bio zuti sjaj jos veca postoji plima...

I ZNAM DA TI NISAM DALA DOVOLJNO, DA JE SVE TO MALO...


Dragana Konstantinovic

[anny]

...Dobro je sto mi toliko obecavas.
Potrebno je da mi se obeca gotovo sve,
jer sam predugo ziveo u suncevoj seni.
Treba mi svetla i nevinosti –
i suncane vatre u crevima.
Zelim biti prevaren
i razocaran da bih upotpunio trojstvo
i da ne bih neprestano morao poletati
sa planete u svemir.
Verujem ti sve sto mi kazes,
ali znam da ce ispasti drugacije.
Prihvatam te kao zvezdu i kao zamku,
kao kratkovidog sudiju, kao jamu u koju se propada,
kao stazu po kojoj se ide, kao krst i strelu.
Do danas sam putovao na suprotnu stranu od sunca;
od danas putujem u dva smera, za suncem i za mesecom...
Trazicu svrhu u samome sebi..
Da cujem jos jednom
kako mi obecavas
SVA TA SUNCA KOJA NOSIS U SEBI.
Pokusacu da verujem, bar jedan jedini dan,
dok se odmaram pod vedrim nebom,
da je sunce dobro znamenje.
Velicanstveno cu skapati kad ti sunce prsne u utrobi.
Cvrsto verujem svim tvojim lazima.
Prikucaj mi svoju utrobu na zid da bih te se setio.
Treba da krenemo. Sutra, sutra... ''

[bebironac]

...Malo ko zna kako mrak ume da bude gust


kad si ti jedini osvetljeni.


Bezbroj puta se još planina tmine i tišine, navalila na mene


i sumnjam da bi Moja Braća poput tebe poverovala


gde i kada sam pomišljao na njih, pa se u to necu  kleti....


A ja ni jednom nisam odustao kad naiđem na dilemu


i ne samo da ih nikada neću razočarati...


Nego ću se spustiti do najdubljeg okna u sebi...


I odroniti gomilu zvezda...


                                       Balašević

[Dak]

      Латице живота
                                                   
                 Превер



Ишо сам до главне поште
и платио сам све рачуне
за тебе љубави моја

Ишо сам до Каленића пијаце
и купио да има да се једе
за тебе љубави моја

Ишо сам до јебеног Миљаковца
и превезо твом брату комп који ни не зна да користи
за тебе љубави моја

А затим сам дошао кући и значајно те погледао
Па бре пизда ти материна неодговорна, ниси ни судове могла дa опереш
Љубави моја

[bebironac]

Eeeee Dak,kad sam ovu temu nazvala "Poezija u srcu..." nadala sam se da se nece pojavljivati ovako neozbiljne pesme....htela sam da vidim koliko ljudi mogu da budu romanticni i mastoviti....

Evo jedne pesme za tebe:


MOZES URAMITI CVET
MOZES URAMITI SLIKU,
ALI ZIVOT U SVOM LIKU
UVEK U NOVOM OBLIKU TECE

JER SRCE GODINE NEMA,
NE ZNA STA ZNACI DAN
NITI STA ZNACI VECE

SA SVAKIM SVITANJEM
SVE SNAZNIJE PULSIRA
I KAO REKA TECE
U SVOJE NOVE SLOBODE

JER TO NIJE OBICNO SRCE
TO JE SRCE CAREVE SLOBODE
NA SVETU CELOM NAJLEPSE
SRCE OD VODE!!!

[Dak]

E,nisam mogao da odolim kad sam je video(pesmu).Nisam puno romantican sto se tice pesama.Ja to iskazujem na druge nacine.I-hvala puno za ove stihove:-)

[bebironac]

Nema na cemu i drugi put....

[bebironac]

KO SAM, ŠTA SAM
Ko sam? Šta sam? Samo sanjalica
kojoj oko ispi magle let.
I svoj život uzgred, tužna lica,
ja proživeh uz ostali svet.

I s tobom se ljubim po navici -
mnogo puta već se ljubih s drugom,
k'o da krešem vatru po šibici,
nežne reči šapućem ti dugo.

"Draga moja", "mila", "znaj, doveka" -
duša hladna ostaje u svemu,
kad se darnu strasti kod čoveka,
nema više istine u njemu.

Zato moja dusa i ne preza
od ljubavi ledom zalivene,
ti si moja lutalica breza
sazdana za druge i za mene.

Ali uvek, tražeć' srodnu sebi,
mučeći se bez nežnosti pune,
nimalo se ne ljutim na tebe,
nimalo te i nikad ne kunem.

Ko sam? Šta sam? Samo sanjalica
kojoj oko ispi magle let,
i voleh te uzgred, tužna lica,
isto tako k'o ostali svet.


Jesenjin

[bebironac]

OSEĆAM
Osećam, draga, osećam
kosu tvoju što blista,
ali nisam srećan
što odlazim zaista.

Jesenjih se noći sećam
dok senke breza kruže.
Što dan nije bio večan,
a mesec blistao duže.

Još čujem dok patiš:
"Proći će godine u letu
i zaboravićeš me sasvim
uz neku drugu na svetu."

I danas lipa cveta
i osećanja gore ko plamen.
Ja sručih toga leta
cvetove na tvoj pramen.

Ne gubi srce, snagu.
S drugom će poljupce tkati.
I ja ću ko priču dragu
tebe njoj spominjati

***
I vernošću ne muči me,
vernost svaka meni smeta.
Ko pesnika rodiše me,
ljubiću te k'o poeta.

***
Neka zvoni pesma,
nek se pesma lije,
ipak neće biti
što je bilo prije.

Od gordosti prošle
i snage, što posta?
Ova svirka tužna
jedino mi osta.

***
Izljubiću te, taći telom
i kao s drugom poć' u dom.
Ja voljeh devojku u belom,
sad plavu volim dušom svom


Jesenjin

[bebironac]

''Ponekad su stvari koje
su istinite ili nisu...
one u koje covek treba
najviše da veruje.
Ljudi su uglavnom dobri.
Cast...
Hrabrost i vrline
znace sve.
Moc i novac ne znace ništa.
Dobro uvek pobedjuje zlo.
I ovo zapamti, ljubav...
Prava ljubav nikad ne umire.
To zapamti, decko.
To zapamti.
Nema veze je li to istina
ili nije. Vidiš...
Covek treba verovati u
te stvari, jer su
to stvari..
U koje vrijedi verovati.

[Schnuffel]

Rabindranat Tagore

Moje srce, ptica divljine, naslo je nebo
u tvojim ocima...
One su kolijevke jutra,
one su carstvo zvijezda...
Moje su pjesme potonule u dubine njihove.
Pusti me samo da se vinem u to nebo,
u njegovo osamno bespuce...
Pusti me samo da dijelim njegove oblake,
da sirim krila u sjaju njegovog sunca...

Njegovu poeziju obožavam a ova me vezuje za svog sadašnjeg supruga kog neizmerno volim i za razliku od ovih stihova koji su vezani za moje tadašnje ponašanje uslpela sam da ga vratim. Ps. tada sam bila isuviše mlada i lakomislena.
                                  On mi došanu: "Dragana, podigni oči tvoje".
                                   Ja ga surovo prekoreh i rekoh: "Odlazi" ali se on i ne pomače s mesta.
                                   Stajao je preda mnom držeći obe ruke moje. Rekoh mu: "Ostavi me!" ali on ne ode.

                                   Priljubi svoje lice uz moje uho.
                                   Pogledah ga i rekoh mu: "Neka te je sram!" ali on ne hajaše za to.
                                   Njegove mi usne dodirnuše obraz.
                                   Uzdrhtah i rekoh mu:
                                   "Neka te je stid" ali on nije znao za stid.

                                   Udenu u kosu moju jedan cvet. A ja mu rekoh:
                                   "Ne pomaže ti ništa!"Ali on stajaše tu nepomično.
                                   Skide venac sa moga vrata i ode.
                                   A ja plačem i pitam srce svoje: "Zašto se ne vraća?"

                                                             

[bebironac]

Bas mi je drago da si uspela....zaista volim happy end...Zelim ti da ta ljubav traje vecno...A sad stihovi samo za tebe i tvog supruga....

  NA USNAMA

U pomamu s vetrom
Nebu kada krenu
Talasi mora
I nadosle plime
I munja kad prasne
U boju crvenu
Na usnama mojim
Bice tvoje ime

Zanosom jakim
Sa pesmom ces pasti
Na postelju cvetnu
Otkanu od rime
Neces moci
Savladati strasti
Na usnama tvojim
Bice moje ime

Gorecemo skladno
U plamu i zaru
Crvenilo neba
Plimom gasicemo
S imenima nasim
Na usnama vrelim
U visine neba icicemo!


Boris Stojanov

[Schnuffel]

Hvala najlepše.

[bebironac]

Molim i drugi put....   

Vidim tvoj osmeh iz daleka,
osećam zagrljaj tvojih ruku,
gledam sećanja koje nosi reka,
čarobnih čini koje me ka tebi vuku.

Poljubac tvoj utisnut na mojim usnama,
kroz moje misli prolazi,
zaustavlja se među skrivenim željama,
koje ne poznaješ ti...

Beskonačnost trenutka ovog,
ogleda se u svemirskoj snazi,
poput otkrića nečeg novog,
ili poraza koji ponos gazi...

Sve je to san koji će nestati,
koga će oduvati vetar snažan,
sve je to san koji će prestati,
kada se u mom životu pojavi neko važan...

Kažu da sam sanjalica,
da potpuna sreća ne postoji,
da bez razloga sanjam princa
koji će da me osvoji!

Kažu da sam u oblacima,
kada zamišljam prinčev lik,
kažu da sam sanjalica
i da je sve to moj trik!

[bebironac]

RADE SERBEDZIJA FILIPA KLJAJICA LYRICS

Noć je u mojoj sobi
Mrak nam topi vrijeme
Modra sjeta pada mi na oči
Omamljen tobom pišem zadnji stih
Na ovoj ploči.

Nemir je moja sudbina
Ovo vrijeme usporava sate
Dodirujem ti zaspale oči
Čuvam tvoj san
Ti si zadnji stih na mojoj ploči

Hajde,primakni se bliže
Ljubi me, ljubi polako
Da, zagrli me čvrsto
Dobro je, dobro je tako.

Polako odlazi noć
Tramvaj zvani čežnja
Noćni radio svira nešto lagano
Tiha gitara opet me nosi
Tebi u san....

Možda sanjaš nešto posebno
Neki film u kom smo zajedno
Sjetna, zastrašena djeca
Čuvari snova što još ne žele da se probude

Hajde,primakni se bliže
Ljubi me, ljubi polako
Da, zagrli me čvrsto
Dobro je, dobro je tako.

[bebironac]

Nežna pesma

Moje telo se stapa sa tvojim,
Kakav sklad te simfonije.
Tvoje biće se stapa sa mojim,
Sa zvucima naše melodije...

Nosiš me u čarobne visine,
Daješ mi deo sebe,
Vodiš me u dubinu tišine,
Tvoja sam, sada sam deo tebe...

Dok sanjam povetarac i na njemu nas dvoje
U naručju tvom,
Snažno se privijam uz telo tvoje,
Vodi me, dragi, srcu svom...

Budiš me nežno usnama mekim
Rukama nežnim,
Dahom tvojim i očima setnim,
Čuvaj me, ljubavi, u noćima snežnim...

Ljubi me, voli me svakoga dana isto
Daruj mi ono naše, najvrednije.
Ljubi me, voli me celog zivota čisto
Pružam ti sebe celu, najčednije...

[bebironac]

Pesma bez kraja....
Htela sam nocas da Ti pesmu pishem
bash jednu od onih koje vechno traju ,
kako kada slovom , ne mogu da dishem ,
a um mi je prosut , po Tvome beskraju...

Stihovi mi plachu negde u prashini
dok misao trazim drhtavim prstima ,
o kolko Te ima u nemoj tishini ,
u svemu shto zivi , u mojim ochima.

Zelela sam samo da Ti ruke ljubim
da daleko vreme stopim u blizinu ,
a znam da nemocna sve ponovo gubim ,
i sve dublje tonem u Tvoju dubinu.

Da htela sam dusho da Ti pesmu pishem
sad dok san se igra sa mislima Tvojim ,
kako kada slovom ne mogu da dishem ,
a um mi je prosut , vishe ne postojim.

Kad Ti s jutrom sunce lice pomiluje
a krupne Ti ochi san poklone danu ,
i dok ptica pesma , daljinom se chuje ,
ne pitaj me gde sam ....
TU SAM TI NA DLANU.....

[bebironac]

Grešio sam mnogo

Grešio sam mnogo, i sad mi je žao
i što nisam više, i što nisam luđe
jer, samo će gresi, kada budem pao
biti samo moji - sve je drugo tuđe.

Grešio sam mnogo, učio da stradam
leteo sam iznad vaše mere stroge
grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam
svojim divnim greshom da usrećim mnoge.

Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće
grešio i za vas, koji niste smeli,
pa sad deo moga greha niko neće
a ne bih ga dao - ni kad biste hteli.

Dusko Trifunovic

[bebironac]

TAJNA VEZA

Ima neka tajna veza
za sve ljude zakon krut
njome covek sebe veze
kada bira neki put


Ima neka tajna veza
tajna veza za sve nas
njome covek sebe veze
kada trazi dusi spas


Sidro koje ladju cuva
da ne bude buri plen
tone skupa sa tom ladjom
jer je ono deo njen

Dusko Trifunovic

[bebironac]

Ljubav nema bolje dane
sve je sad i nikad više
sve što iza toga dođe
dođe samo da nju zbriše.

Ljubav nema bolje dane
nema sutra nema juče
to je škola za ludake
koji malo teže uče.

Ljubav nema bolje dane
sama kreće sama stane
sama pali sama gasi.

Nas uništi sebe spasi
nemoj da joj brojiš mane
ljubav nema bolje dane.

Dusko Trifunovic