Предање о светом Андреји

[SENJOBER]

По причању старих Сењана, на месту изнад извора ,, Врело ,,, са десне стране пута, постојала је мала пећина, веома неприступачна, недоступна оку и стопи, а била је испосница светог Андреје. Било је то веома давно. За своје време он је био од људи веома учен и цењен од народа и свештенства. Много је путовао – Тракија, Русија, Византија. Основао је град Кијев у Украјини. Због проповедања Христове вере разапет је на крст облика слова ,, Х ,,, а од владаоца града Патреса на Пелепонезу.

Цар Константин је његово тело пренео из овог града у Цариград и положио у цркву светих Апостола. Слави се 13. децембра.

У многим земљама слави се овај светац, а устројени су и многи ордени са његовим ликом и његове ратне заставе.

Овај дан се празнује као народни празник, јер је на тај дан освојен Београд 1806. године, када су призната и народна права, која су Срби од Турака извојевали.

Дан св. Андреје славила је и слави данас и династија Карађорђевића.

Уочи св. Андреје пече се тзв. ,, Мечкина повојница ,, и кува кукуруз са пшеницом, чиме се мечки везују уста, да не коље стоку. То је тзв ,, Мечкин дан ,,.