СА ПЕСНИКОМ - РАЈИЦА МАРКОВИЋ

[Rajica Markovic]

СА ПЕСНИКОМ


Са Песником устајем и лежем
Са Песником у сну се протежем
Са Песником у пламену горим
Са Песником против зла се борим
Са Песником сан песнички снивам
Са Песником и ја творац бивам
Са Песником вечну песму кујем
Са Песником бесмрће купујем
Са Песником у по ноћи зборим
Са Песником што не беше створим
Са Песником прву кафу пијем
Са Песником у тајну се скријем
Са Песником ручам и вечерам
Са Песником светове померам
Са Песником једну жену љубим
Са Песником ступам светом грубим
Са Песником лебдим у ваздуху
Са Песником у истом сам духу
Са Песником у духу и кости
Са Песником ступам ка вечности
Са Песником самоће удружим
Са Песником уздишем и тужим
Са Песником исте мисли делим
Са Песником платно душе белим
Са Песником сиротујем верно
Са Песником заобиђем скверно
Са Песником дух слободе славим
Са Песником и у апс заглавим
Са Песником живот није шала
Са Песником стигох под вешала
Са Песником препешачих море
Са Песником до Маслинске горе
Са Песником у ватри изгарам
Са Песником зној у крв претварам
Са Песником пијем чашу жучи
Са Песником што праштању учи
Са Песником молим се за жртве
Са Песником оживљавам мртве
Са Песником одробљујем робље
Са Песником испражњујем гробље
Са Песником неутешне тешим
Са Песником завезане дрешим
Са Песником и ја у кал пљујем
Са Песником слепца исцељујем
Са Песником и ја од зла гоњен
Са Песником из света уклоњен
Са Песником грлим се и љубим
Са Песником загрљен се губим
Са Песником себе се отресох
Са Песником и ја крст понесох.

КАД УСТАНУ ЉУДИ


Кад устану људи утећи ће звери
Кад утекну звери скупиће се људи
Сазидаће кућу према људској мери
Одјекнуће свемир песмом која буди.

До рођаја људског нада нек нас води
Од данас до сутра, од века до века
Понегде ће бити да се човек роди
Али то још није рођај свечовека.

У бисер векова године се слиле
Време лепа курва продаје пољупце
Свечовека држе самољубља силе
Да се не одреши са пупчане врпце.

С ВОДОМ ПОВРХ ГЛАВЕ


Тамо где се памећу помери
Измешају људи се и звери
Људске речи слију се с режањем
Па се јурне у јуриш бежањем.

Кад се правда под неправду сроза
Пузе сати ко паклена гроза
Тад се дани у ноћи подаве
Па се живи с водом поврх главе.

Крв и месо кад по свом поведу
Накоте се змије у погледу
Злобна ватра из очију сева
Пред човеком марширају црева.

Кад се грезне у корисној лажи
Некорисна истина не важи
Улизички кад је род на цени
Тад гвоздене поруше свилени.

ТЕЧЕ РЕКА ЛЕПЕНИЦА


Тече река, дели град на пола
Тече јадна умрљаног лица
Неми сведок људског непребола
Тече река, тече Лепеница.

Тече бедна, прекидана сушом
Тече бесна коритом улица
Тече овом шумадијском тмушом
Тече река, тече Лепеница.

Тече река, под мостом обрне
Тече река, тихо време мрви
Тече река кроз барјаке црне
Некад реком потеку и крви.

Тече река, сећања односи
Црних дана логора и жица
Поред цркве стидна ко да проси
Тече река, тече Лепеница.

Тече река, као да је није
Без живота и животног сјаја
Док Морава жуч јој не попије
Тече река бола и очаја.

ЋУТИ ГДЕ СИ


На злом дежурству док дежураш
Превиђен од оних на млечном путу
У тишини испијај своју чашу жучи.

Не покушавај да увеличаш лични формат
У појавама запаљеним самољубљем,
У тој пламтећој површини без дна форматиран си у мрву
Ћути где си, да те ломача зависти не стигне.

Не повређуј закрпљеног маркираним крпицама
Не помичи старе међе да те секира не стрефи међу уши
Не стај на сенку оном који се у њој удобно скућио
Заврти рулет без крика.

Живот је коцкаст, уђи у прави угао кривче
И посматрај круг у кругу
Не силази по неискрене осмехе
Макар те разбешњена пена бацала небу под облаке.

Ако паднеш разбићеш се
Ако не паднеш, једног дана ћеш им рећи хвала.

Умро је чича Јова са Романије
И зато не дотичи се усијаних глава
Не пали шибицу да им осветлиш срца
Да ти животиња мрака руку не одгризе до лакта.

ЛАКОЋА ЖИВЉЕЊА


Лако је против самога живети са свима
Лагодније је гонити него гоњен бити
Користољубиво братство за сваког користи има
Кад је џабе љубити исплативо је убити.

Путевима чудним коров брише стопала траг
Извесност у себе привлачи обавезним смером
Кад долазе страни гости раскопавамо кућни праг
Од кад Бог рече лаку ноћ тражимо се фењером.

А ноћ, балаканска, густа гута нас на сва уста
И нерођене, и успеле да се роде, и заметнуте, и одметнуте
Од брата, па све до небрата, гута црна и пуста
И руке, и ноге, и ребра, и кључне кости крши ко гране откинуте
И гута, против Бога и против Крста
Кроз приказе своје црвене, плаве и жуте.

Како из дубине таме њене, којим путем у буђење поћи
Кад заборав попаде на сећања посувраћених умова
Ко беше светлост света, ко видело беше слепоћи
Ко беше Царски Пут изнад свих путева и друмова.

УМЕЋЕ ЖИВЉЕЊА


Умеће живљења с омчом око врата
У шаховској партији жртве и џелата
Невидљиво, тихо скривено у тајни
Знају само они рођени очајни.

Изаћи из смрти жив и неозлеђен
Из ледаре мртвачнице врућ и незалеђен
Наставити живот и после трајања
Знају само људи с даром очајања.

Волети до краја и новог почетка
Постити се земљом од среде до петка
Засјати у пркос тмушавилу густом
Знају само људи што ходе под крстом.

Вриснути од бола који другог тишти
На раскошном пиру бити презрен, ништи
Теснити се у три броја мањој кожи
Уме само онај ко жудње обожи.

Дисати под водом пловити у ватри
Замишљеног лица сред вриске у шатри
Убицу док својег за смрт своју теши
Зна тек онај што се у очају смеши.

ИЗГУБЉЕНИ-НАЂЕНИ


Изгубљени нађени песници у свету
Ил за себе пишу ил за своју штету
Открива се срце благом које жуди
Ко од Бога славу тражи, ко од људи.

Књижњвничкој слави тек луди одоли
Бог песника губи кад га свет заволи
Нађеног поете ловор главу краси
Ненађеног гробна тама живог гаси

Песници су птице чистих зрачних сила
Кад их свет пронађе подреже им крила
Подрезаних крила трчкарају јатом
Некад занос духа замене занатом.

Ко је царство духа за таштину дао
Тај за своје песме не рече ни јао
Изгубљени бивши нашли се охоли
Оборили Бога да буду идоли.

НЕВАЖНО ОД НЕВАЖЕЋЕГ


Помирен са местом неважећег лика
Испуњавам време радостима тужних
Не види ме важних раздрагана клика
Склоњена од истине, сиротих и дужних.

Ко да поглед троши на усамљеника
Ко да реч изусти ил на изуст чује
Док преврће важност пуног новчаника
Неважећег важан зар да примећује.

Важећи на себи док важности ките
Промиче им живот полуснен ко прича
Бог у чуду гледа земне конвертите
Што свој руше живот злом парадом кича.

ЗАГУДИТЕ ГУСЛЕ ОД ЈАВОРА



Ој србаљске гусле од јавора
Луче вечне светлости с Тавора
Што дижете пале из очаја
Исијањем неугаслог сјаја.
Век се људски сав испуни злости
Испузаше све адске гадости
Па слободу зверињем свезаше
И то љуће него турске паше.
Брат по брату крвнички удара
За земаљско због проклетих пара
У морање упрегнуто љуто
Под рогоњом и репоњом шуто.
Ој србаљске гусле од јавора
Луче вечне светлости с Тавора
Пробудите претке у колену
Да се Србљи из сновида прену.
Струне Божје у Анђелској руци
Смилујте се Србадијској муци
Па ви раји лучеве гудите
Из мрчила рају пробудите.
Загудите на те свете жице
Да Бог драги отвори житнице
Да сабере жито од народа
Јеванђељског СветоСавског рода.
Загудите на те свете струне
Да житнице Божје буду пуне
Да под огањ само плева оде
Свете гусле чуварке слободе

[Rajica Markovic]

КРОЗ ПАКЛЕНЕ РАЈСКЕ БАШТЕ

Свака птица своме јату
Свака змија своме сплету
Све у своме вечном сату
И земаљском колоплету
Чисто срце чисто тражи
Нечист нечисто куражи
Скот са скотом чопор чини
Да одоли у долини
Лажљив језик хуле вежу
У плитку и празну мрежу
Празне главе тегле маште
Кроз паклене рајске баште
Све у свему смути проспи
Пепелом земаљским поспи
Ил ошини по прашини
Па у празном празно скини.