Andjeo cuvar ili neko cudo

[autentik]

Da li mislite da svako od nas ima nekog svog andjela cuvara?
Da li vam se desilo da vas je neko cudo spasilo od necega u poslednjem trenutku?
Cudo ili Andjeo cuvar?

[autentik]

Anđeo čuvar  naravno


kad kod prebrodim neku veliku opasnost znam da me je beli anđeo čuvar spasao

[JELENA]

NARAVNO DA SVAKO OD NAS IMA SVOG ANĐELA ČUVARA

SVAKO OD NAS DOBIJE SVOG ANĐELA ČUVARA NA SVOM KRŠTENJU

SAMO GA NEKRŠTENI NEMAJU

[the fly of navigator]

hahah,smesno.
jelena nemoj da se brukas niti da siris neistinu.to je ustvari tupost nenaucenih naroda ali nazalost takvih je puno.ZIVELA EUROPA

[nickollica]

NARAVNO DA SVAKO OD NAS IMA SVOG ANĐELA ČUVARA

SVAKO OD NAS DOBIJE SVOG ANĐELA ČUVARA NA SVOM KRŠTENJU

SAMO GA NEKRŠTENI NEMAJU

haaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaxaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa

bolji odgovor nisam cuo....slatko i grohotno se nasmejah

[groucho]

Heh...Sta reci na ovu temu?
Evo ja bih postavio jednostavno pitanje Jeleni.Da li JEVREJI,MUSLIMANI,BUDISTI imaju andjele cuvare posto oni nisu krsteni?
Sva ta prica oko svetaca zastitnika,andjela i sl. potice(u to ja verujem)od ljudske potrebe da prebrodi neke teske situacije u kojima ostaje sam.Dakle ljudi veruju u takvim situacijama da zapravo nisu sami i da iznad njih stoji neko ko ih posmatra,cuva i pazi.I to im daje neku dozu samopouzdanja i hrabrosti.
Da se razumemo,ja ne vidim nista lose u tome ali po tom verovanju,ljudima koji nisu krsteni i koji nemaju "svoje" andjele bi se cesce dogadjale nesrece.A posto su pred Bogom(kako nas uci nasa religija) svi jednaki,onda ni ovi bez andjela ne moraju da brinu jer ce ih Bog zastititi bas kao i one sa andjelima(paradox,zar ne?).

[Schnuffel]

Mislim da je pre nešto drugo ono što me je više puta spašavalo. Možda moje šesto čulo.

[anny]

NARAVNO DA SVAKO OD NAS IMA SVOG ANĐELA ČUVARA
SVAKO OD NAS DOBIJE SVOG ANĐELA ČUVARA NA SVOM KRŠTENJU
SAMO GA NEKRŠTENI NEMAJU

Na žalost ovakav način rezonovanja je zastupljen kod većine... Tako da su svima oči uperene ka pravilima Crkve.

[DEDA-EU]

Прича старца Јанићија



Било је то недавно, у једној северној касаби. Под белом летњом месечином, сабрали се људи на разговор у башти старца Јанићија. После многих речи о разним дневним и лаким стварима, усудише се два младића да поставе свом домаћину једно важно питање.

Старац Јанићије дуго оклеваше и ћуташе. Најзад, кад сви радознало навалише на њ, он поче да прича:

— Питате ме, децо, како сам ја постао побожан, или, правилније, како сам поверовао у Христа. Ви сте млади, и одувек ме знате као човека побожна и богомољна, но ја памтим себе и друкчијег. У моме младићском добу ја сам мало са висине, готово са презрењем, гледао на своју мајку, која је била велика богомољка.

У то време ја сам читао многе стране књиге, нарочито француске.

Кад год би ме мајка позвала у цркву, на молитву или на причест, ја сам одбијао са презривим осмехом. И док се она, старица, молила Богу у цркви, ја сам седео дома и читао разблудне француске романе. Са сузама у очима, мајка ме је благо прекоревала, завршавајући обично своје прекоре речима: "Кајаћеш се, синко, те твоје књиге неће те одвести срећи"! О, мудра мајко моја, како си ми истину пророковала! Што сам више читао, све сам више осећао неку жеђ за нечим неодређеним. И црна туга свијала се као змија око мога срца. Једнога дана,рече ми забринута мајка: "Хајде, прочитај и мени нешто из тих књига, да чујем и видим, чиме ти то храниш душу своју!" — ,,Не смем, мајко", одговорих ја стидљиво, "није ово за тебе. Ти си, овај... стара жена". Мајка уздахну дубоко, поћута, па рече: "Све што ти мени не смеш да прочиташ, синко, то није од добра... Устани, да идемо мало у поље, да се мало прошеташ и освежиш чистим ваздухом. Ах, мени тужној!"

И ја невољно пођем за мајком. Имали смо једну њиву, прилично удаљену од вароши. Жега је била велика, и ја почнем осећати жеђ. Нисам марио за разговор са мајком. Једва сам чекао да се одвојим од ње, и да продужим читање књиге, коју сам носио у џепу.

А у том часу, у џепу ми је била књига "Бонапарта и жене". Тога дана притисла ме беше туга мимо све друге дане, а уз то још и несносна жеђ. Мисли о самоубиству непрестано су ми се ројиле у памети. Најзад рекох мајци, готово грубо, нека она иде да гледа њиву, а ја ћу да легнем у хлад, да бих мало олакшао муке од жеђи.

Тек што се јадна моја мајка удаљила од мене, ја извучем књигу из џепа, легнем у хлад, и почнем нервозно читати. Но, убрзо ме савлада сан и ја заспах. И у сну, господо, видех оно што је цео мој живот окренуло и учинило ме побожним.
_________________
Сањам и видим себе у сну као залуталог у некој суровој пустињи без човека, без дрвета и, што је главно, без трага воде. А жеђ ме ужасно стегла, тако да сам почео из свега гласа да вичем за помоћ и да ридам, сав обрван неизмерним страхом. Ехо мога гласа враћао се к мени као церекање. "То је неки зли дух који ми се смеје", таква мисао сину ми у глави, и то ме још више ужасну. Ја престанем да вичем, но оно церекање се продужи све јасније... У том се почеше некакве сенке купити око мене, и ја чух неки велики жагор.

Повиках: "О људи, дајте ми само једну кап воде!" На то дође, као одговор неки језовити глас из најближе моје близине: "Сада ћеш пити са реке, али не воду него пламен!" Ја клонух и изгубих свест... Уто ме неко ухвати за руку и усправи. "Ти си жедан, момче, хајде да те напојим". И у једном тренутку, ми се обресмо пред читавим стројем многобројних чесама, из којих је истицала вода у јаким млазевима.

Прва чесма, пред коју стадосмо, од једноставног црног камена, беше висока као обелиск. На њој беше написано: Чесма фараонска. "Ако можеш, пиј!", рече ми непознати вођ. Ја се жудно нагнух да пијем, али се одмах тргох. Вода је заударала на стрвину, на неку грозну животињску стрвину.

Онда ме вођ брзо ухвати за руку и одведе пред другу чесму. Она беше широка као нека кула и сазидана изванредно лепо од дивних цигала. На чесми беше написано: Чесма содомска. "Ако можеш, пиј", рече ми вођ. Ја се опет жудно нагнух да пијем, али се брзотргох назад. Јер, то не беше вода него нека гадна црна смола, чији ме мирис безмало онесвести.

Онда ме вођ ухвати за руку и доведе пред трећу чесму. Ова беше озидана од белог мермера, и имађаше много стубова унаоколо. На њој беше написано: Чесма јелинска. "Ако можеш,...", рече ми вођ. Ја се жудно нагнух да пијем, али се брзо тргнух назад. Јер, то не беше вода, него нека течност бела као млеко, одвратна по укусу. Ја узех мало од те течности у уста, али све брзо повратих.

Онда ме вођ узе за руку и доведе пред четврту песму. Ова беше од гвожђа изливена. На њој писаше: Чесма римска. "Ако можеш, пиј!", опет ће вођ. Ја похитах, али се опет брзо тргох назад. Јер, то не беше вода, него нека црвена течност. "Крв! ".

Онда ме вођ ухвати за руку и доведе пред пету чесму која се зваше: Чесма Иродова. Па пред шесту, која се зваше: Чесма Неронова. Па пред седму, која се зваше: Чесма лицемера. Па пред осму, која се зваше: Чесма књижевника... Па пред девету, која се зваше: Чесма гордости. Па пред једанаесту, која се зваше: Чесма прељубе. Па пред дванаесту, која се зваше: Чесма свађе. Па на тринаесту, која се зваше: Чесма непослушности...
Па на петнаесту, која се зваше: чесма Дарвинова. И тако даље редом, од чесме до чесме, једне са називом неких порука и грехова, а друге са називом неких великих грешника, које сам ја у то време сматрао великим људима, један предуги низ чесама! Све су оне споља биле врло лепе и привлачне, но течност која је из њих истицала, била је ужасна, или по мирису или по укусу. И ја ни са једне нисам могао пити и своју жеђ утолити. Чини ми се, чак, да је свака та чесма повећавала моју смртоносну жеђ. Уз пут сам приметио да је око сваке чесме била пешчана пустиња. Вода је свуда шибала у млазевима, но одмах је понирала у песак без трага. Чудило ме да, поред толике воде, нигде није било ни травке, нигде дрвета, нигде зелениша, нигде живота! Покушавао сам више пута да свог непознатог вођу о томе упитам, и о другом којечем, но кад год бих ја дигао поглед, да му видим лице, он га је окретао у страну. И тако му ја никако не могох сагледати лица.

Најзад клонух, изнемогао, на руке вођине, те се не сећам, како и куда ме је он даље водио. Када дођох к себи, спазих пред собом једну скромну чесму, израђену од дрвета у виду крста. Из ње се точила обилна вода, чиста као кристал. На чесми је писало: Чесма Воде Живе. Унаоколо је било красно дрвеће, цветне пољане и зелене ливаде. На све стране виделе су се многе красне птице, које су умилно певале. "Ако хоћеш, пиј!", рече ми вођ. Ја се нагнух да пијем, и пих, пих тако дуго, да ме вођ трже за руку и рече: "За сада доста!"

Ја се усправих и осетих нови живот у себи. Никада у веку нисам пио тако слатке воде. Хтедох се опет нагнути да још пијем, али ми вођ не допусти, на моју велику жалост. И рече ми: "Света Милост доста ти је данас дала. Други пут ће бити више". И трже ме од живодајне и слатке чесме. "Како ћу ја други пут наћи ову чесму без вође?", упитах. "Ево ти вође", рече ми мој сапутник и показа ми једну књигу, на којој је као сунчаним зрацима било исписано: Свето Писмо.

Уто се мој вођ поче од мене удаљавати. Ја га стадох молити да ме не напушта. На то ми он рече: "Па ти си мене први напустио! када се поправиш и удостојиш, опет ћу ти доћи!"

Ја сав задрхтах. И једва промуцах: "Ко си ти, реци ми, молим ти се!" — "Ја сам твој анђео чувар, слуга Свете Милости" — "Анђео чувар! О томе ми је некада моја драга мајка говорила!" Потрчах за њим и викнух: "Молим ти се, покажи ми бар лице своје!"

Но, он побеже, одговарајући ми јасно и оштро, реч по реч: "Ниси сад достојан да видиш моје лице. Сувише си пио са оних Проклетих Вода. Не могу да подносим мирис твој. Ако се очистиш, и удостојиш, ја ћу ти опет доћи и ти ћеш видети моје лице".

Ја јаукнух од бола. У то се и пробудих. Моја мајка седела је крај мене и — плакала.
Заплаках се и ја горко, и прегорко. Па кад дођох до даха, ја завиках иза гласа: "О мајко, слатка мајко! Сад разумем: због твојих суза ја сам видео оно што сам видео. Мајко драга, опрости! И хвала ти, света мајко моја, великомученице, што си ме данас поново родила сузама својим".

При томе, старац Јанићије заплака, и изазва сузе у очима свих присутних.
"Отада и због тога, децо моја, ја сам постао онакав каквог ме ви знате", заврши своју причу старац Јанићије.

[DEDA-EU]

Postoji mnogo konfuzije u vezi anđela, koji su obično prikazani u Hrišćanskoj religiji kako nose bele odore i imaju krila i oreole. Ne postoji takvo stvorenje, ili bar biće koje liči na ovako nešto, iako postoje bića koja funkcionišu na način koji se pripisuje anđelima. Ovaj mit je nastao za vreme rane Hrišćanske ere kao reakcija na ljude u tradicionalnoj nošnji iz tog vremena koji su viđeni kako lebde. Odora, koja se talasala na vetru, izgledala je kao krila. Sunčeva svetlost, koja se reflektovala u njihovoj kosi koju su mazali uljem, i koju nikada nisu prali u onim vremenima, izgledala je kao oreol. Anđeli.

Kako su ovi ljudi bili lebdeli, i to pred drugim ljudima, kada se levitacije koje činimo mi i drugi vanzemaljci registruju samo u podsvesti? Potiskivanje sećanja je rezultat straha i anksioznosti populacije. Mi se trudimo da ne činimo ništa što bi povećalo strah i anksioznost. Ako posmatrač može da posmatra neku scenu i primi neverovatna iskustva bez uzbzđivanja, onda je to dozvoljeno. U ranim danima, kada su ljudi više verovali u magiju, to je bio slučaj. Danas, ljudi su više naučno nastrojeni, i shvataju da se dešava nešto što smatraju za nemoguće. Panika lako izbija na površinu, i Buđenje se odvija brzinom koja uzima ovo u obzir.

Pošto su ovi ljudi bili bliski Isusu, u stvari deo njegove trupe, ljudi su smatrali da su oni bliski Bogu. Desila se tipična reakcija na bilo koji relativno nepoznat fenomen - ljudi su popunjavali praznine. Tako su nastale priče o postanku anđela, priče o palim anđelima, o činovima anđela, o različitom izgledu anđela, o njihovim ličnostima, i o podvizima anđela koji su postajali veći svaki put kada bi priča bila ponovo ispričana. Jednostavno, postoje duhovi, i ljudski opisi anđela predstavljaju način opisivanja dobra i zla, saosećanje i naklonjenost ka drugima koja karakteriše one koji su orijentisani na Služenje-drugima, ili naklonjenost samome sebi koja karakteriše one koji su orijentisani na Služenje-sebi. Postoje anđeli među ljudima koji nikada nisu napustili Zemlju. Oni intenzivno razmišljaju o drugima. Oni se žrtvuju. Zar oni nisu anđeli?

[Luna]

@Deda Eu

Prica starca Janicija:
jedna divna prica koja navodi na razmisljanje,navodi na to da onaj ko je cita pocne sebe da trazi u njoj,da se pita.....!

ANDJEO CUVAR

znam da postoji nesto sto me je spaslo par puta,mislim na zivot,jer je to najvrednije.
odvratilo me u poslednjem trenu da nesto ne ucinim tada, iako sam to cvrsto nameravala,sto se pokazalo ispravnim,samo nikad nemam obicaj da kazem da je to Andjeo cuvar,nego jednostvno - IMA NESTO!
a mozda je to NESTO bas moj Andjeo cuvar?!

[DEDA-EU]

"Anđeo čuvar" ili
"Stvari nisu takve kakve na prvi pogled izgledaju"

Dva putujuća anđela zaustaviše se kod familije bogatog zemljoposednika,
kako bi tamo prenoćili. Familija bogataša ponela se prilično bahato i bezobrazno,
i nije udovoljila njihovoj želji da prespavaju u sobi za goste.
Umesto u sobu za goste smestili su ih u malu, tamnu sobu u hladnom podrumu.
Kad su raspremali krevete, stariji anđeo je ugledao rupu u zidu i popravio je.
Kada je to video, mladi anđeo ga je upitao zašto je popravio rupu u zidu.
Stariji anđeo je odgovorio:

" Stvari nisu uvek onakve kako na prvi pogled izgledaju."

Sledeće noći su anđeli došli u vrlo siromašnu kuću. Tu su ih dočekali ljubazan
domaćin i njegova žena, koji su s njima podelili svoju večeru i nakon toga ih pozvali
da prespavaju u njihovom krevetu i da se dobro naspavaju i odmore. Kada se
sunce probudilo sledećeg jutra, anđeli su zatekli domaćina i njegovu ženu u suzama.
Njihova jedina krava, čije mleko je bilo njihov jedini izvor prihoda, ležala je na njivi mrtva.
Mlađi anđeo je bio istinski besan i pitao starijeg, kako je mogao to dopustiti.
"Prvi domaćin je imao sve, a ti si mu ipak pomogao i popravio rupu u njegovom zidu.
Drugi domaćin ima vrlo malo, a ipak nas je ljubazno primio, nahranio i čak dopustio
da prespavamo u njegovom krevetu, a ti si dopustio da njegova jedina krava ugine."
Drugi anđeo je opet odgovorio:

" Stvari nisu uvek takve, kako na prvi pogled izgledaju."

i doda: "Kada smo bili u hladnom podrumu, primetio sam da je u onoj
rupi u zidu bilo zlato. Pošto je domaćin bio vrlo pohlepan i nije bio voljan
podeliti svoje bogatstvo, ja sam popravio rupu tako da nikad više ne pronađe to zlato.
Prošle noći, kada smo spavali u domaćinovom krevetu, anđeo smrti je
došao po njegovu ženu. Dao sam mu kravu umesto nje".

"Stvari nisu takve, kakve na prvi pogled izgledaju."

Ponekad se dogodi upravo to; kada se stvari ne odvijaju tako, kao što bi morale.
Jedino je potrebno verovati u to, da je svaki takav događaj tvoja prednost.
Vremenom ćeš saznati...

Neki ljudi brzo dođu u naš život i brzo odu iz njega...
neki ljudi nam postanu prijatelji i dugo ostanu u našem životu...
Ostave lepe tragove u našim srcima...
I nikada više nismo isti kao što smo bili pre, jer smo bogatiji za jednog dobrog prijatelja!!!

Juče je istorija. Sutra je zagonetka! Danas je poklon. Zato se zove sadašnjost!

Mislim da je život nešto posebno...živi i uživaj u svakom trenutku!!!

Uzmi tog malog anđela i čuvaj ga, on je tvoj anđeo čuvar koji te pazi.

Upravo u ovom trenutku neko je vrlo ponosan na tebe, neko misli na tebe,
neko brine za tebe, nekome nedostaješ, neko želi razgovarati s tobom,
neko želi da nemaš problema, neko ti je zahvalan za pomoć, neko te želi držati za ruku,
neko želi dati sve bude dobro, neko želi da si srećan, neko želi da ga pronađeš,
neko slavi tvoj uspeh , neko ti želi nešto pokloniti, neko veruje da si ti njegov poklon,
neko te voli, neko se divi tvojoj snazi, neko misli na tebe i smeška ti se,
nekome je potrebno tvoje rame...

Nekome je potrebno da mu ispričaš ili pošalješ ovu priču, ovog anđela!

[DEDA-EU]

Ispod originalne slike piše "Arhangel Mihael"

[Luna]

ovo je cini mi se lik iz neke igre koju igra moj sin,pitacu ga sutra.

[Dak]

Luna !!!!!!!!!!!!!!

[Luna]

ma dak bre sta se smejes,stvarno mi se ucinio poznat,i on ima tako neke karakondzule.
pitala sam ga nije kaze to.
sad i ja zagledah .....ko da se neko preobuko.

ajd smej se sad opet  ....umesto da me prosvetlis malo i objasnis.

[DEDA-EU]

[DEDA-EU]

[pely]

Pogledaj dom svoj andjele

Pogledaj dom svoj, andjele,
i skini paucinu s ociju,
videces prizore potresne,
videces nesrecne i bolesne,
videces cemer, smrt i jad.
Pogledaj stado, andjele,
sve sami bogalji i prosjaci,
slepi tumaraju u gomili,
svima su kicmu polomili,
od tebe ocekuju spas.
Pogledaj bagru, andjele,
njihova dusa je prokleta,
svima su stavili amove,
sebi sagradili hramove,
ruke im ogrezle u krv.
Podigni mac svoj, andjele,
seti se krstaskih ratova,
seti se preklanih vratova,
kad dodjes bogu na istinu,
nek ti u dusi vlada mir.
Uslisi molitve, andjele. . .

Đ. Balašević[/font][/color]

[Alkar]

Pogledaj dom svoj andjele

Pogledaj dom svoj, andjele,
i skini paucinu s ociju,
videces prizore potresne,
videces nesrecne i bolesne,
videces cemer, smrt i jad.
Pogledaj stado, andjele,
sve sami bogalji i prosjaci,
slepi tumaraju u gomili,
svima su kicmu polomili,
od tebe ocekuju spas.
Pogledaj bagru, andjele,
njihova dusa je prokleta,
svima su stavili amove,
sebi sagradili hramove,
ruke im ogrezle u krv.
Podigni mac svoj, andjele,
seti se krstaskih ratova,
seti se preklanih vratova,
kad dodjes bogu na istinu,
nek ti u dusi vlada mir.
Uslisi molitve, andjele. . .

Đ. Balašević

Izvini a zasto si stavio/la "Đ. Balašević"?