Колико зарађују министри у Влади Србије?
Према подацима објављеним на сајту Агенције за борбу против корупције поједини српски министри имају веће плате и од премијера, пише Данас.
Министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић Бошковић, иако не прима пуну министарску плату, има највећа месечна примања од свих чланова Владе Србије.
Она месечно укупно прима више од 163.000 динара, не рачунајући и накнаду „за одвојени живот од породице“ која износи 38.374 сваког месеца.
Богосављевић Бошковић прима само део плате као министар од скоро 8.500 динара, плату на Агрономском факултету у Крагујевцу од 80.000, на којем има и додатну 31.000 за рад на пројекту. Према подацима ажурираним у јуну ове године, министарка пољопривреде је и члан Управног одбора Директората за цивилно ваздухопловство што државу месечно „кошта“ 43.615.
Међутим, највећу министарску плату има министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, која, према подацима из јануара, износи 145.000 динара, што је за око 40.000 више у односу на остале министре и 20.000 више од премијера Александра Вучића који је у мају прошле године пријавио 125.000. Стефановић је и члан УО Директората за цивилно ваздухопловство где не прима ништа, тако да му је министарка плата једини приход који има пријављен.
Трећи најплаћенији члан владе јесте министар привреде Жељко Сертић са примањима од 131.000 – као министар 89.000 и као председник УО Агенције за осигурање депозита 42.000. Четврти је министар правде Никола Селаковић који осим министарске плате од 99.000 прима и по више од 15.000 за чланства у Високом савету судства и Државном већу тужилаца, што је укупно скоро 130.000 динара. С друге стране, највећа чиста министарска плата бележи се код министра без портфеља Велимира Илића – 110.000 динара, што му је и једини приход.
Између 100.000 и 107.000 министарске плате имају Александар Вулин, Јадранка Јоксимовић, Вања Удовичић, Братислав Гашић и Иван Тасовац, који немају пријављене додатне приходе. Министар спољних послова и потпредседник владе Ивица Дачић има 99.484, потпредседница и министарка државне управе Кори Удовички скоро 92.00, министар финансија Душан Вујовић 96.000, а министри енергетике и просвете Александар Антић и Срђан Вербић 89.000.
Министарских плата одрекли су се Расим Љајић, Зорана Михајловић и Златибор Лончар. Љајић као потпредседник владе има пријављених 33.000, а на Високој струковној школи за предузетништво 75.000. Михајловићева прима само 43.615 динара као председница УО Директората за цивилно ваздухопловство, а плату, како је више пута говорила, прима и на приватном универзитету Џон Незбит (бивши Мегатренд). Министар здравља Лончар има само примања у Клиничком центру Србије од 88.000 динара.
Судећи према платама пријављеним Агенцији за борбу против корупције, многи градоначелници у Србији имају знатно веће плате од чланова Владе Србије. Тако градоначелник Београда Синиша Мали има 120.000, Радомир Николић из Крагујевца 126.000, Зоран Антић из Врања 123.000, Тихомир Петковић из Ужица и Велимир Огњеновић из Зајечара по 115.000, а Мехо Махмутовић из Новог Пазара скоро 105.000 динара.
Градоначелници Новог Сада и Зрењанина Милош Вучевић и Чедомир Јањић имају веће плате чак и од председника државе и премијера, односно 150.000 и скоро 140.000 динара. Председник државе Томислав Николић има плату од 130.000 динара, од кога више има и председница Скупштине Србије Маја Гојковић која месечно прима скоро 146.000 динара плус 35.000 за трошкове закупа стана.
Избеглице прете економији Србије
Раст броја избеглица и могућност да ће Србија морати трајно да збрине много њих увећава економске и политичке ризике у Србији, сматрају у кући Ден и Бредстрит.
Највећа бонитетска кућа на свету је, и поред те оцене, задржала рејтинг Србије на ДБ5, којим се означавају земље с високим ризиком пословања, саопштила је бонитетска кућа Рејтинг, која заступа ДиБ у Србји и Црној Гори.
У извештају се наводи да је ситуација са избеглицама до сада била под контролом, јер је већина њих брзо прелазила из Србије у Мађарску.
Додаје се да је око 40.000 избеглих затражило азил у Србији ове године, већином да би се одморили пре него што наставе свој пут, па је главни трошак за Србију био за привремени смештаја миграната, али да прети озбиљно повећање трошкова због промене ситуације у Македонији и Мађарској.
Прецизира се да је Македонија напустила политику обуздавања избеглица и новопридошлим мигрантима издаје тродневну визу са којом могу да пређу до границе са Србијом без препрека, док је Мађарска поставила ограду на граници према Србији и тиме зауставља мигранте у Србији.
„Због тога брзо расте ризик да ће Београд морати да прими велики број избеглица и то на полутрајној или чак и трајној основи. Оваква ситуација изазива повећање економских и политичких ризика у Србији“, сматрају у бонитетској кући.
Д и Б наводи да држава финансира смештај све већем броју избеглих, и то у време финансијске кризе, а према званичним подацима, јавни дуг Србије је крајем јуна износио 24 милијарде евра, односно 71,8 одсто БДП-а, што је опасно висок однос за економију у развоју и може одвратити повериоце од улагања у Србију.
„Прилив избеглица може изазвати радикализацију политичког амбијента у земљи, ненавикнутој на мигранте, која се бори за стварање нових радних места за сопствено становништво. Све док влада не пронађе начин да заустави њихов прилив, расте подршка радикалним странкама које не деле владину преданост реформама“, навео је ДиБ.
Са друге стране, оценила је бонитетска кућа, на смањење економског ризика утичу девизне резерве Србије, које су крајем јуна износиле 10,3 милијарде евра, што је више него двоструко већи износ минимума који препоручује Међународни монетарни фонд.
Као резултат тога, додаје се, компаније које послују у Србији могу бити сигурне у пуни приступ девизама у догледној будућности.
ДиБ истиче и да НБС настоји да одржи општу стабилност између динара и евра у односу од око 120 динара за један евро, што значи да се пад вредности евра одражава и на пад вредности динара, због чега српски извоз постаје конкурентнији на тржиштима изван зоне евра, што доноси додатне девизне приходе.
Бонитетска кућа подсећа и да је у јулу амерички Конгрес обновио статус Србије као привилегованог трговинског партнера под Општим системом преференција, што указује на напредак владе у обнови међународног угледа Србије. Српске компаније моћи ће да извозе више од 5.400 производа у САД без царине, укључујући индустријске производе, хемикалије, руде, неке пољопривредне производе и друге, као што су накит, теписи.
Истиче се да је главни недостатак тог програма рок, јер дате привилегије трају до 2017. године, након чега их Конгрес, теоретски, може пустити да истекну. Тако ће нове тржишне могућности највише зависити од перцепције Конгреса о томе да ли Србија наставља да спроводи политичке промене.
Рејтинг који ДиБ додељује некој земљи указује на ризик пословног окружења и даје информацију о ефикасности плаћања ка иностранству, као и о исплативости потенцијалних инвестиција.
С варјачом брже до посла него с дипломом правног факултета
У Србији је у јулу 2015. године легално радило 1,734.585 људи, што је за 111.268 више него у истом месецу прошле, податак је Националне службе за запошљавање (НСЗ). Да ли зато што се привреда опоравља од прошлогодишњих поплава, или више због тога што инспектори ревносније откривају „илегалце”, тек број незапослених од почетка јануара наовамо се смањује. На списку ове државне службе на крају прошлог месеца било је 739.073 лица која траже посао, за око 29.000 мање него у јулу 2014.
Иако је стопа незапослености узраста од 15 и више година у првом тромесечју била 19,2 одсто, у поређењу са 24,1 одсто у априлу 2013, готово да нема породице у Србији у којој неко не трага за послом.
Према последњим подацима, на посао се, у просеку, чека 3,9 година. У јулу је дуже од 12 месеци посао тражило 496.234 лица или 67,1 одсто, што се сматра дугорочном незапосленошћу. На списку оних који су тражили посао у јулу било је 185.948 имена, за 8,1 одсто мање него у истом месецу прошле године.
Према истраживању сајтa prijemni.infostud.com,које је пролетос попунило 1.300 матураната, и ове године највише је било оних који су желели да студирају медицину и стоматологију. Од свих оглашених слободних радних места на овом сајту у 2014. било је само 1,33 одсто из ове области.
Порасло је интересовање за информационе технологије, следе економија, филологија и електротехника.
На питање – која се занимања највише траже, статистика НСЗ одговара да се прошле године највише радних места нудило у трговини и продаји, ИТ области, машинству, електротехници, администрацији и рачуноводству. У овој служби, међутим, указују да и њихову статистику треба узети с резервом.
„Податак да неколико година уназад бележимо велику потражњу за продавцима, не значи да они који су се за то занимање школовали брзо долазе до посла“, напомиње Мира Колаковић из информативне службе НСЗ.
„Треба имати у виду и да је њихов број на евиденцији НСЗ чак десет пута већи од потражње. Поред тога, много је и оних који немају диплому трговца, а могу да раде тај посао. Слично је и са дипломираним правницима. У 2014. посао се нудио 461 правнику, а последњег дана децембра на евиденцији НСЗ било их је 7.022.“
Однос понуде и тражње на тржишту рада у последњих неколико година није се битно мењао, каже наша саговорница:.
„Годинама бележимо да је већа тражња од понуде само за неколико занимања. Битније се не мењају ни потребе послодаваца, а није се значајно мењала ни образовна структура незапослених. У изузетно малом броју случајева у 2014. години забележено је да тражених занимања нема на евиденцији НСЗ. Само 0,96 одсто слободних радних места, од укупно пријављених, остало је непопуњено зато што није било кандидата тражених занимања.“
Било је и случајева, напомиње наша саговорница, да је на евиденцији било кандидата траженог занимања, али они нису били по вољи послодавца, јер нису имали нека знања, вештина и способности. Дешава се и да они који траже посао задовољавају потребе послодаваца, али не пристају на понуђене услове рада.
Најбрже се запошљавају они који траже посао са факултетском дипломом. Највише се траже, дипломирани фармацеути, лекари – специјалисти гинекологије и акушерства, интерне медицине, офталмологије, педијатрије, епидемиологије, радиотерапије и других специјалности. Затим биохемичари, математичари, професори немачког, италијанског, француског, српског језика, физике, хемије, технике и информатике. Брзо се запошљавају и инжењери електротехнике, нарочито електромеханике и рачунарске технике, машински инжењери – конструктори, дипломирани грађевински инжењер са лиценцом „415”…
Од занатлија и средњошколаца, као и претходних година, до посла најлакше долазе заваривачи, аутомеханичари и механичари неких специјалности, књиговође, рачуновође, оператери на ЦНЦ машинама, односно компјутеризованим машинама. Затим занимања везана за негу старих, као и здравствене неговатељице, медицинске сестре – инструментарке, козметичари, кувари, електротехничари електронике, рачунара, рачунарских мрежа и телекомуникација, техничари мехатронике, техничари за биотехнологију, техничари за компјутерско управљање и за обезбеђења. Нарочито ако имају радно искуство.
До посла најтеже долазе профили из области текстила и кожарства, и то помоћник прелца, прелац, кројач текстила, ткач, обрађивач коже и крзна… Мало је прилика за сервисне машинске техничаре, за пољопривредне машине, за текстилне машине, металостругаре, руковаоце пољопривредним машинама, ауто-лимаре, ауто-механичаре, воћарско-виноградарске техничаре, пољопривредне техничаре за производњу биља, техничаре дрвопрерађивачке технологије, техничаре прераде дрвета у стругари, техничаре озелењавања насеља и уређења предела, техничаре узгоја шума…
Ретко се траже дактилографи, биротехничари, правни техничари, као и матурант гимназије, наставници разредне наставе шестог степена.
У 2013. години у Националној служби за запошљавање ниједан послодавац није пријавио потребу за ветеринарским лаборантом, кино-оператером, агроекономским техничаром, повртаром, пчеларом, рударом, галванизером, гравером или авиолимаром.
Вучић: Србија ће примити један број миграната, „европскији“ смо од Европе
Премијер Србије Александар Вучић објавио је на свом Твитер налогу информацију да ће Србија прихватити одређен број миграната.
„Србија ће прихватити један број миграната. По овоме смо више Европљани од неких других. Ми не градимо ограде“, написао је премијер на свом званичном профилу на Твитеру.
Премијер је на Твитеру додао и да је Србија прва земља која региструје мигранте, истичући да у нашој земљи постоје прихватни центри у којима се пружају медицинска помоћ и храна.
Србија и њени грађани „европскији“ су од самих Европљана по питању мигрантске кризе, изјавио је данас премијер Србије и истакао да је наша земља спремна да преузме свој део одговорности у оквиру заједничког, свеобухватног решења.
Вучић је, на Стратешком форуму у Бледу, на панелу „Нови глобални поредак: конфронтација или партнерство“, критиковао спорост са којом се Европа суочила и реаговала на мигрантску кризу, те указао да се на такозвано свеобухватно реење чека већ шест месеци.
Он је приметио да је тренутно само неколико земаља региона суочено са великим проблемом миграције, те да су то Грчка, Македонија и Србија.
„Суочени смо са зидовима. Истовремено, ми смо прва земља која региструје мигранте. Они не бивају регистровани у Грчкој, а ми смо успоставили прихватни центар у Прешеву и чиномо све да нахранимо избеглице, а успоставићемо и прихватни центар у Београду, који је на њиховом даљем путу“, објаснио је Вучић.
Он је нагласио да ми нисмо навикли да се жалимо, као то су то неке земље ЕУ чиниле у вези са тим проблемом.
„Иако Србија није чланица ЕУ, а стратешки јој је циљ чланство, спремни смо да преузмемо наш део одговорности. Србија није подигла зидове и бодљикаве жице. То би било лако за нас, а ви у ЕУ сте ћутали када се зид подизао“, критиковао је Вучић.
Према његовим речима, потребно је да ЕУ усвоји свеобухватно решење, а Србија ће преузети свој део одговорности.
Вучић је истакао да верује да ће ЕУ усвојити свеобухватно решење, али је указао да се на то чека већ шест месеци.
Након што је чуо немачку канцеларку Ангелу Меркел и шефа аустријске дипломатије Себастијана Курца недавно у Бечу, он је, рекао је, уверен да ће ЕУ ускоро изаћи са тим решењем.
Вучић сматра да је Европи требало превише времена да реагује, подсећајући да је много дискустовано о разним кризама, као што су сиријска, украјинска и друге, а да ниједан проблем није решен.
„Ми смо за партнерство, и потребно је више партнерства, а не мање“, подвукао је српски премијер указујући да неки делују сувише егоистоично.
Он је указао да Србија, за разлику од суседа, није насилно деловала против избеглица.
Истовремено је подсетио да у Србији постоје „глупи људи“, који су хтели да организују скупове против избеглица, а да то полиција није дозволила.
„Веома је демократски да сачувате своју земљу од екстремиста, фашиста или којих год. Не желимо да такве људе видимо у демократским друштвима. Избеглице долазе на Балкан не да нас убију, окупирају или било шта друго, већ да би побегли од рата“, указао је он правдајући одлуку о забрани демонстрација против избеглица у Србији.
„Морамо преузети одговорност у своје руке, а не да чинимо само оно што се грађанима свиђа. Ја ћу тако, свиђало се то неком или не, за два дана посетити поново избеглице у Србији, и за недељу дана поново“, поручио је он у вези одговорности лидера, који су, као и он, изабрани да раде у корист земље.
За своје изјаве везане за актуелну избегличку кризу премијер Вучић је у више наврата добио аплауз.
Вучић је изразио наду да ће ЕУ бити свесна да је боље да се суочи са конкретним питањима, а тако и изазовима на западном Балкану.
Он је указао да су велики ратови почињали у региону западног Балкана, а не у Украјини, која је у фокусу, а за чије решавање није оптимиста.
Вучић је указао да је Србија започела праве економске реформе које дају резултате, али да је проблем крхка регионална стабилност, због чега пуно инвестирамо у помирење и поновно успостављање поверења у региону.
„Надам се да ћемо бити у стању да за пар година изградимо стабилна партнерства“, нагласио је он.
Вучић је рекао да је, када је реч о младим генерацијама, песимистичан, јер су спремни да поново показују своје мишиће, јер се не сећају прошлог времена Милошевића и ранијег доба, због чега су Београд и Тирана одлучиле да оснују канцеларију за младе.
Његова највећа брига је, како је истакао, Босна и Херцеговина.
„Све што се дешава у БиХ ме више брине него албанско-српски односи“, нагласио је Вучић учествујући на панелу на којем су говорили председник Словеније Борут Пахор, председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић, премијер Луксембурга Гзавије Бетел, као и представник генералног секретара УН Кристијан Фрис Бах, генерални секретар ОЕБС Ламберто Занијер.
Од ЕУ очекујемо дугорочну стратегију
Он је, након учешћа на панелу Стратешког форума у Бледу, рекао да ни вецерас није дошао да моли за било шта у име Србије, земље која је спремна да преузме своју дужност да се њени грађани понашају као људи према мигрантима.
„Нисам срећан због чињенице што су данас у Грчкој поново употребљени сузавац и шок бомбе, у Македонији је то било пре пар дана. У Србији то није био случај и верујем да се не ће догодити.
За нас је важно да ЕУ направи стратеију, не само дневну тактику“, поручио је Вучић.
Ми као земља која није чланица ЕУ, која тек отвара поглавља, како је нагласио, спремни смо да преузмемо део одговорности, али ЕУ мора рећи шта је стратешки циљ.
„Не могу сви да пуштају мигранте, а да Србија, иако смо у најбољем случају тек трећа или пета земља кроз коју они пролазе, буде прва која их региструје. Ми смо једини који их прегледмао, узимамо отиске“, критиковао је Вучић.
Он је поручио ЕУ да треба да нађе стратегију и покаже како треба да се понаша европски.
Вучић је казао да не прихвата објашњења да неко не може то да учини због свог бирачког тела, истакавши да је добио највише негативних коментара после посете мигрантима у београдском парку, али да ће и даље посећивати избеглице.
„Прекосутра ћу опет да их посетим и следеће недеље у инат свима који мисле да треба неког да мрзимо и да ћемо тиме добити већу популарност. Нећу да у томе учествујем. Изабран сам од народа да водим државу те четири године, а не да би неко коме падне на памет да мрзи цео свет водио мене и нашу земљу у погрешном смеру“, оценио је он.
„Ми ћемо да градимо нови прихватни центар у Београду, још један у Пресеву и вероватно један на северу земље. То ће да повећа наше обавезе“, казао је премијер.
Он је истакао да неће да о избеглицама говори на ружан начин, јер смо имали стотине хиљада избеглица и зна како то изгледа.
„Мој отац је 1941. само зато што му је мајка избегла случајно родјен код нас. Сада треба ја на тим људима да се иживљавам“, истакао је Вучић.
Према његовим речима неопходно је у овој ситуацији донети „мушку одлуку“, наводећи као пример забрану одржавања скупа десничара против избеглица у Србији.
„Жалите се коме год хоћете. У нашој земљи то не можете да радите, да држите митинге, да се иживљавате на људима и учите децу да мрзе“, поручио је Вучић.
Вучић и Лајчак о проблему миграната и евроинтеграцијама Србије
Вучић је разговарао са потпредседником Владе Словачке и министром спољних послова Мирославом Лајчаком о проблему миграната, европским интеграцијама Србије, ситуацији у региону и питању словачке мањине у Србији.
Вучић је истакао да очекује од Европе предлог заједничког решења за питање миграната, наводи се у саопштењу владине кнацеларије за Медије.
„За решавање глобалних проблема, попут избегличке кризе, потребна је интензивнија сарадња свих“, рекао је Вучић.
Лајчак је нагласио да је проблем миграната проблем број један у Европи и да су миграције данас постале уносан бизнис. Европа мора хитно да донесе решење како би тај проблем био решен, закључио је Лајчак.
Вућић и Лајчак разговарали су на маргинама Стратешког форума.
Црква у Земуну истовремено и храм и кафић
Простор Евангелистичке цркве у Земуну деле две институције. Духовна и културна. Недељом се у њој одржавају службе евангелиста док се у току седмице простор адаптира за КУД “Бранко Радичевић”. Црква је и храм и кафић а корисницима простора је све теже да одрже овај чудан спој.
„Цркву од 2003. користимо и ми и КУД. Сваке недеље овде имамо службе, наизменично на словачком и немачком језику, док радним данима КУД користи цркву за пробе и увежбавање кореографије. До ове ситуације је дошло јер реституција још није извршена, а и „Бранко Радичевић“ је избачен из њиховг простора па смо годинама овде принудно заједно. Сматрамо да је потребно наћи решење за једну концесијалну црквену заједницу која у Београду броји 290 фамилија и раздвојити је од културно уметничког друшва“, каже за „Блиц“ Штефан Тисовски , председник евангелистичке црквене општине Земун.
Унутрашњост цркве далеко је од оне каква се у црквама виђа. Зидови су бели, опасани сепареима а на месту некадашњег олтара налази се шанк поред којег су врата која воде у башту кафића.
„Олтар пре сваке службе правимо импровизујући са сточићима које постављамо на средини цркве. Вршимо службе у јако скромним условима и захвална сам Богу на сваком вернику који у недељу дође. Немамо ништа против КУД-а, поштујемо њихов рад, али сматрамо да општина и град морају наћи начин да раздвоје ове неспојиве институције. Кафић који се налази у оквиру КУД-а ради нормално, и морамо се или ми или они преместити у простор који би био адекватан за духовне односно културне активности“, прича свештеница Ана Петровић.
Верници су, пак, огорчени јер цркву деле са фолклорашима.
„Срамота за државу је што је ово дозвиолила, средстава је било да се ово питање реши и да се нађе решење и за нас и за КУД. Као верник се осећам врло повређено, ово је нечувено да се црква претвори у кафану“, искрена је верница, Сузана Мостарлић.
И ове недеље у низу, окупљени верници службу су запоцечли певајући химну стојећи у сепареима.
Да је ситуација неиздржива сведочи и Марко Милићевић, координатор КУД-а „Бранко Радичевић“.
„Из простора познатијег као „Црна маца“, избачени смо 1998. године. када се бибилиотека „Свети Сава“ ту уселила. Библиотеку су радикали који су тада били на власти преместили из данашњег „Мадленијанума“. Од тада смо вежбали у фискултурним салама школа, док 2003. нисмо добили право на овај простор који делимо са евангелистима. Захвални смо им на разумевању. Кафић имамо и он је намењен нашим члановима и родитељима који децу доведу на пробу, али свакако никога ко би сео да попије пиће не бисмо избацили“, објашњава Милићевић.
Једино решење, је каже он, да им библиотека врати зграду.
„Не иде да културна институција избацује другу на улицу. Нама се то догодило и док год је библиотека сраф који не штима у овој машини, решење се не назире, јер од силних обећања из општине до данас се није десило ништа“, закључије он.
Простор користила чак и коцкарница
Евангелистичка црква у Земуну саграђена је 1928. године и служила је намени до краја Другог светског рата. У овом простору су својевремено биле и месна заједница, салон намештаја, салон аутомобила, дискотека, сликарски атеље, чак, и кладионица и коцкарница. Иако је 2003. постигнут споразум општине да се врати верницима на коришћење она до данас служи као пословни простор. У децембру 2005. проглашена је за спонемик културе.
REŽIRANA DISTRIBUCIJA IZBEGLICA ZA ARAPSKU JESEN U SRBIJI: ILI KAKO VLAST IMA BOLJI ODNOS PREMA MIGRANTIMA NEGO PREMA SVOM NARODU!!?
https://getosrbija.wordpress.com/2015/08/27/rezirana-distribucija-izbeglica-za-arapsku-jesen-u-srbiji-ili-kako-vlast-ima-bolji-odnos-prema-migrantima-nego-prema-svom-narodu/ŠAINOVIĆ: U zatvoru nije bitno ko je sused, a ko komšija
http://www.telegraf.rs/vesti/politika/1723431-sainovic-u-zatvoru-nije-bitno-ko-je-sused-a-ko-komsijahttps://www.youtube.com/watch?v=-MU3mI5DixkKREDITI U ŠVAJCARCIMA: Banke traže od klijenata da ih ne tuže
Domaći bankari uveli „peti model“ rešavanja kredita u švajcarcima, nude „otpis“ nezakonite kamate ako građani potpišu da ih neće goniti na sudu
Dok je Hrvatska naterala banke da klijentima po povoljnim uslovima konvertuju franke u evre, srpski bankari uvode peti model rešavanja problema kredita u švajcarcima.
Banke dužnicima nude da im vrate kamate, koje su im nezakonito uvećavale prethodnih godina, a da im građani ovu „uslugu“ uzvrate tako što će se napismeno obavezati da ih neće tužiti, odnosno na sudu tražiti poništenje kredita.
Prebijanje duga
Prema dosadašnjim, doduše prvostepenim presudama u Srbiji, ali i regionu, sud je odlučivao u korist građana, a ne banaka. Presuđivano je da klijent ima pravo na povraćaj nezakonito uvećane kamate, ili na poništavanje celog kredita.
Poništenje, kako objašnjavaju u Udruženju Efektiva, znači da obe strane, banka i klijent, vrate drugoj ono što su dale, pa kada se dugovi prebiju, klijentu ostaje stan, a banka dobija ono što je do tada uplaćeno na ime otplate. Dejan Gavrilović iz Efektive kaže da se može očekivati da banke sve češće nude ovaj model dogovora jer uskoro ističe rok za četiri ponude na koje ih je naterala Narodna banka Srbije.
- Postoje presude da banka mora da isplati nezakonitu kamatu, čak i da se ugovor o kreditu poništava, ali nijedna nije pravosnažna - ističe on.
Sud na strani građana
Naše banke još imaju prostora da razmišljaju, a hrvatska vlada je odlučila da njihovi bankari nisu pomogli dužnicima, pa će ih naterati da to urade. Franci će se konvertovati u evre po kursu na dan odobravanja kredita.
https://www.youtube.com/watch?v=IrWrtNWnDBIhttps://www.youtube.com/watch?v=602sl70GuXchttps://www.youtube.com/watch?v=eqm5pJagLtwPLAC NA POKLON: Nemačko selo poziva porodice s malom decom da se dosele!
Čelnici Otenštajna pozivaju mlade bračne parove sa decom da se nasele i obećavaju lagodan i miran život
Nemačka poslednjih decenija beleži snažan ekonomski rast, ali bi pozicija te zemlje, kao najveće evropske ekonomije, mogla biti ugrožena zbog sve starijeg stanovništva.
Zbog sve starije populacije mnoga manja mesta u Nemačkoj, među kojima je i selo Otenštajn (Ottenstein) na severu zemlje, došla su u situaciju da zatvore škole jer nemaju dovoljno učenika.
Predsednik sela Manfred Vajner zato poziva mlade bračne parove sa decom da se nasele u ovo mesto gde će dobiti plac na poklon i, kako kaže, imati lagodan i miran život. Kako piše Fajnenšl Tajms, nemačke vlasti poslednjih decenija intenzivno rade na privlačenju mladih porodica iz drugih zemalja kako bi rešili sve izraženiji problem starenja.
Prema poslednjim podacima Ujedinjenih nacija (UN), broj stanovnika u zemlji do 2050. godine biće smanjen na 74,5 miliona. Procenat Nemaca do 15 godina mogao bi da padne na 13 odsto, što bi bilo među najmanjim brojem mladih u jednoj zemlji u svetu.
Broj osoba u Nemačkoj iznad 60 godina, prema procenama, mogao bi da poraste sa 27 na 39 odsto.
“Demografske promene su jedan od najvećih izazova Nemačke”, rekao je ranije ove godine Volfgang Šojble, ministar finansija.
Nemačke vlasti smatraju da bi prihvatanjem mladih bračnih parova sa decom mogli bar donekle da rešei problem sve starijeg stanovištva.
https://www.youtube.com/watch?v=HH3QWHZGv6whttps://www.youtube.com/watch?v=pNLd5dP6RWYREŠIO SE BEDE ZVANE "ŠVAJCARAC" Dužnik iz Srbije tužio banku, ali ovakvom ishodu se nije nadao
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/585678/RESIO-SE-BEDE-ZVANE-SVAJCARAC-Duznik-iz-Srbije-tuzio-banku-ali-ovakvom-ishodu-se-nije-nadao