Textovi o Marihuani

Pokusacemo u narednom tekstu da vam objasnimo dejstva i stetnost marihuane

Šta je marihuana?
Kako se marihuana koristi?
Koliko ljudi puši marihuanu?
Kako cu otkriti da moje dete puši marihuanu?
Zašto mladi uzimaju marihuanu?
Da li marihuana moze dovesti do upotrebe drugih droga?
Koji su efekti marihuane?
Š ta se desi nakon što osoba uzme marihuanu?
Koliko dugo marihuana ostaje u telu nakon uzimanja?
Da li korisnik moze loše reagovati na marihuanu?
Zašto je marihuana štetna?
Kako marihuana utice na voznju?
Koji su dugorocni efekti uzimanja marihuane?
Š ta je sa trudnocom?
Kako marihuana utice na mozak?
Da li droga moze izazvati psihicke smetnje?
Da li marihuana utice na gubitak motivacije?
Da li marihuana izaziva zavisnost?
Š ta je "tolerancija" na marihuanu?
Da li postoji terapija za ovisnike o marihuani?
Da li se marihuana moze koristiti kao lek?
Kako mogu spreciti da moje dete dodje u dodir sa marihuanom?
Razgovor sa decom o marihuani

Šta je marihuana?

Marihuana je siva, zelena ili smedja mešavina suvog iseckanog lišca, stabljika, semenki i cveca konoplje, (Cannabis sativa). Prije 60-ih vecina Amerikanaca i Evropljana nije nikad cula za marihuanu, ali danas je to jedna od najzloupotrebljenijih droga u ovim zemljama. Cannabis (kanabis) je termin koji se odnosi na marihuanu i na ostale droge koje poticu od ove biljke. Jace forme kanabisa ukljucuju sinse-milla (sin-seh-me-yah), hašiš, i hašišovo ulje. Sve forme kanabisa su psihoaktivne, odnosno menjaju stanje svesti; sve one sadrze THC (delta-9-tetrahydrocannabinol) glavnu aktivnu supstancu u marihuani. Osim THC-a, marihuana sadrzi još 400 drugih tvari. Efekti marihuane zavise od jacine i potencije THC-a koji sadrzi. Potencija THC-a je porasla 1970-ih, ali je ostala ista od sredine 1980-ih godina. Jacina droge se meri s obzirom na prosjecnu kolicinu THC-a u uzorcima koje su zaplenili predstavnici drzavne vlasti. - Marihuana prosjeèno sadrzi oko 3% THC-a - Sinsemilla (pravi se od pupoljaka i cvijetnih vrhova zenske biljke) ima oko 7,5% THC-a, a moze dostici i 24% - Hašiš (smola sa cvjetova zenske biljke) u proseku ima 3,6% THC-a, a moze dostiæi i 28% - Hašišovo ulje (smolasta tekucina iscedjena iz hašiša) prosecno ima 10% THC-a, a moze dostici i 43%.

Kako se marihuana koristi?

Vecina korisnika mota marihuanu u cigarete (koje se zovu joint) ili je puše u luli ili nargili. Neki korisnici stavljaju marihuanu u hranu ili od nje prave caj. Neki mogu izvaditi duvan iz cigarete i zameniti ga marihuanom. U poslednje vreme u cigarete marihuane se stavlja crack kokain ili izmrvljene tableta i to se zove "hemija".

Koliko ljudi puši marihuanu? Sa koliko godina deca obicno pocinju pušiti marihuanu?

Najnovija vladina istrazivanja su došla do sljedecih saznanja: - Marihuana je najcešce korištena ilegalna droga u SAD, a i kod nas. - Oko 69 miliona Amerikanaca iznad 12 godina je probalo marihuanu - Oko 10 miliona je uzimalo drogu u mesecu pre istrazivanja - Medju mladima od 12 do 17 godina, prosecno doba prvog uzimanja marihuane je bila 14 godina. Godišnja istrazivanja provedena medju ucenicima od VIII do XII razreda (kod nas od VIII razreda osnovne škole do IV razreda srednje škole) pokazala su da je 23% ucenika osmog razreda uzelo marihuanu najmanje jednom, a do drugog razreda srednje škole 21% je postao korisnik marihuane (što znaci da je uzimao marihuanu u toku proteklog meseca). Medju ucenicima IV razreda blizu 50% ih je uzelo marihuanu/hašiš najmanje jednom i oko 24% su bili korisnici. Ostala istrazivanja su potvrdila da se sa upotrebom marihuane i ostalih droga pocinje u srednjoj školi i ranim dvadesetim, a u kasnijim godinama stanje se pogoršava.

Kako cu otkriti da moje dete ili drug uzima marihuanu?

Postoje neki znakovi po kojima to mozete otkriti. Ako je neko uzeo marihuanu on ili ona moze: - Izgledati kao da ima vrtoglavicu i teško hoda - Izgledati blesavo i smejati se bez razloga - Imati crvene zakrvavljene oci i - Teško pamtiti stvari koje su se upravo desile. Kad prvobitni efekti nestanu, nakon nekoliko sati, korisnik moze biti veoma pospan. Roditelji bi trebali zapaziti promene ponašanja kod svoje dece, iako ovo moze biti teško s obzirom na pubertet. Roditelji trebaju obratiti paznju na sledece znakove: povlacenje u sebe, depresija, premorenost, bezobzirnost, neprijateljstvo i pogoršanje odnosa sa clanovima porodice i prijateljima. I promene u školi, povecano izostajanje i lenjost, nezainteresovanost za sport ili druge omiljene aktivnosti, te promjene navika jedenja i spavanja, mogu biti povezane sa upotrebom droga. Ipak, ovi znakovi mogu ukazivati i na probleme koji nisu izazvani upotrebom droga. Osim na gore navedeno, roditelji trebaju obratiti paznju i na: - Tragove droga i pribora za drogiranje, kao što su lule i rizle - Miris spaljene trave na odjeci i u spavacoj sobi - Korištenje tamjana i drugih osvjezivaca zraka - Uzimanje kapi za oci - Odecu, postere, nakit i sl. stvari koje velicaju uzimanje droga.

Zašto mladi uzimaju marihuanu?

Deca i mladi uzimaju marihuanu iz razlicitih razloga. Radoznalost i zelja da se uklope u odredjenu grupu su najcešci razlozi. Naravno mladi koji puše cigarete i/ili piju alkohol su u vecem riziku da pocnu uzimati marihuanu. Takodje, istrazivanja su pokazala da postoji veca šansa da dete pocne uzimati droge ukoliko neko od clanova porodice pije alkohol i uzima tablete. Roditelji, dedei i babe, starija braca i sestre su uzori na koje se deca ugledaju. Neki mladi koji uzimaju droge se na slazu sa roditeljima. Neki imaju prijatelje koji koriste droge i koji ih nagovaraju da pocnu. Svi faktori okoline koji okruzuju dete-kuca, škola, susedstvo-uticu na to da li ce dete probati droge. Deca koja duze uzimaju marihuanu mogu postati ovisna i to biva osnovni razlog zbog kojeg oni nastavljaju uzimanje droge. Neki spominju psihološko razrešenje kao razlog zbog kojeg se marihuana uzima-da bi se nosili sa zabrinutošcu, ljutnjom, depresijom, dosadom itd. Ali upotreba marihuane nije efikasan metod za rješavanje zivotnih problema, a ako si nadrogiran ne mozeš se nositi sa problemima i izazovima odrastanja. Istrazivanja su pokazala da su deca i mladi (oba pola), koji su psihicki i seksualno zlostavljani izlozeni vecem riziku nego drugi mladi, da pocnu uzimati marihuanu i druge droge i to na mladjem uzrastu.

Da li marihuana moze dovesti do upotrebe drugih droga?

Moze. Dugorocna istrazivanja sprovedena nad srednjoškolcima pokazala su da je malo onih koji su koristili ostale droge, a da nisu poceli sa marihuanom. Oni koji su probali marihuanu imaju 104 puta vecu šansu da probaju kokain, nego oni koji to nikad nisu ucinili. Iako još nisu otkriveni faktori koji neposredno uticu na prelazak sa marihuane na jace droge, naslucuje se da je to kombinacija bioloških, socijalnih i psiholoških faktora. Marihuana utice na mozak na isti nacin kao i neke druge droge. Naucnici istrazuju mogucnost da dugorocno korištenje marihuane moze izazvati promene u mozgu koje mogu dovesti do brzeg stvaranja adikcije na druge droge kao što su alkohol ili kokain. Ipak, svi mladi koji koriste marihuanu ne predju na druge droge i stoga je neophodno nastaviti istrazivanja da bi se moglo predvideti koje su grupe mladih izlozene najvecem riziku.

Koji su efekti marihuane?

Efekti koje marihuana izaziva, kod svake osobe zavise od: - Vrste kanabisa i kolicine THC-a - Nacina na koji se droga uzima (pušenjem ili jedenjem) - Iskustva i ocekivanja korisnika - Mesta na kojem se droga uzima i - Cinjenice da li je korisnik pio alkohol ili uzimao druge droge. Neki ljudi ne osete ništa kada puše marihuanu. Drugi se osecaju relaksirano ili "high". Cesto se korisnicima marihuane privlacnim ucine uobicajeni znakovi, zvukovi ili ukusi, a obicni dogadjaji im mogu biti veoma interesantni ili smešni. Vreme im prolazi veoma sporo, pa im se minute mogu ciniti poput sati. Ponekad korisnici mogu osetiti veliku zedj ili glad.

Šta se desi nakon što osoba uzme marihuanu?

Nekoliko minuta nakon udisanja dima marihuane, korisniku ce se osušiti usta, srce ce mu ubrzano lupati, loše ce se koordinirati, izgubice osecaj ravnotece, te ce mu vreme sporije proticati. Proširice mu se krvni sudovi u ocima, pa ce mu oci biti crvene. Kod nekih ljudi marihuana neznatno dize krvni pritsak i moze udvostruciti brzinu otkucaja srca. Ovi efekti mogu biti još izrazeniji kada se marihuana meša sa ostalim drogama, a korisnici nisu toga ni svesni. Kad ovi efekti išceznu, obicno nakon 2 - 3 sata, korisnik moze biti pospan.

Koliko dugo marihuana ostaje u telu nakon uzimanja?

THC iz marihuane se apsorbuje u masnom tkivu u razlicitim organima. Tragovi THC-a se mogu otkriti standardnim testiranjem urina nekoliko dana nakon pušenja. Kod teških hronicnih korisnika tragovi se ponekad mogu otkriti sedmicama nakon što prestanu uzimati marihuanu.

Da li korisnik moze loše reagovati na marihuanu?

Moze. Kod nekih korisnika, osobito pocetnika i onih koji se nadju u novom okruzenju mogu se javiti akutna anksioznost i paranoja. Ovo se dešava kada se uzme marihuana sa vecom kolicinom THC-a. Zastrašujuci osecaji izblede nakon prestanka delovanja droge. U retkim slucajevima, ako je uzeta vrlo velika kolicina droge, korisnik moze doziveti ozbiljne psihoticne reakcije i potrebna mu je hitna lekarska pomoc. Do loših reakcija moze doci ukoliko se marihuana mieša sa drugim drogama kao što su PCP ili kokain.

Zašto je marihuana štetna?

Marihuana moze biti štetna na mnogo nacina, kako u trenutku uzimanja, tako i tokom duzeg vremena konzumiranja. Marihuana otezava korisnikovu kratkorocnu memoriju (pamcenje nedavnih dogadjaja) i, on ili ona moze imati problema prilikom obavljanja komplikovanijih zadataka. Ukoliko se uzima jaca marihuana, korisnik moze imati teškoca i prilikom savladavanja jednostavnijih zadataka. Zbog uticaja marihuane na opadanje i gubljenje osecaja za vreme korisnici mogu doziveti saobracajnu nesrecu. Takodje, mogu uci u riskantne seksualne odnose. Stoga postoji veza izmedju zloupotrebe droga i nezašticenog seksa, koji dovodi do širenja HIV virusa, uzrocnika SIDE. Pod uticajem marihuane, ucenici teško mogu uciti i nauciti. Sportisti ce imati slabe rezultate u sportskim aktivnostima; osecaj za vreme, pokreti i koordinacija su poremeceni uticajem THC-a.

Kako marihuana utice na voznju?

Marihuana ozbiljno ometa veštine koje su potrebne za sigurnu voznju: opreznost, sposobnost koncentracije, koordinaciju i sposobnost brzog reagovanja. Ovi efekti mogu trajati i do 24 sata nakon pušenja marihuane. Marihuana moze dovesti do otezanog odredjivanja razdaljine i sporog reagovanja na signale i zvukove na cesti. Marihuana uzrokuje veliki broj saobracajnih nesreca. Kada korisnici kombinuju marihuanu sa alkoholom, što cesto rade, saobracajne nesrece su mnogo ozbiljnije, nego kad se uzme samo jedna droga. Studija provedena nad pacijentima koji se nalaze u šok-sobi nakon saobracajne nesrece je pokazala da je 15% onih koji su vozili automobil ili motocikl bili pod uticajem marihuane, a kod još 17% u krvi je nadjen i THC i alkohol. U jednoj studiji u Memphisu, TN izneseni su podaci da od 150 nesmotrenih vozaca testiranih na droge, njih 33% je bilo pozitivno na marihuanu, a 12% je bilo pozitivno i na marihuanu i na kokain. Podaci su, takodje, pokazali da su oni koji su uzimali marihuanu imali iste teškoce sa koordinacijom, kao i oni koji su popili previše alkohola.

Koji su dugorocni efekti uzimanja marihuane?

Iako svi dugorocni efekti nisu poznati, neke studije upozoravaju na ozbiljne zdravstvene probleme. Naprimer, grupa naucnika u Kaliforniji je ispitivala zdravstveno stanje 450 dnevnih konzumanata marihuane koji nisu pušili cigarete. Ustanovili su da su pušaci marihuane cešce oboljevali od respiratornih i ostalih oboljenja, nego grupa onih koji nisu nikako pušili. Istrazivanja su do sada pokazala da stalna upotreba marihuane ili THC-a moze biti uzrokom nekih vrsta raka, te problema sa respiratornim, imunološkim i reproduktivnim sistemima. Rak Teško je tvrditi da sama marihuana uzrokuje rak, jer vecina ljudi koji puše marihuanu puše i cigarete i uzimaju i druge droge. Poznato je da marihuana sadrzi isto, a ponekad i više kancerogenih tvari koje su pronadjene u duvanskom dimu. Studije su pokazale da neko ko puši 5 joint-a sedmicno prima isto toliko kancerogenih supstanci, kao i onaj što puši kutiju cigareta svaki dan. Duhanski dim i dim marihuane zajedno uzrokuju promjene na tkivu respiratornog trakta. Pušenje marihuane moze doprineti razvoju raka glave i vrata. Imunološki sistem Naš imunološki sistem štiti tijelo od razlicitih bakterija koje uzrokuju bolesti. Nije sigurno da marihuana oštecuje imunološki sistem ljudi. Ali, istrazivanja, i na zivotinjama i na ljudima, su pokazala da marihuana onemogucava rad T-stanica odbrambenog sistema pluca u borbi protiv odredjenih infekcija. Pluca i disajni putevi Kod ljudi koji puše marihuanu javljaju se isti disajni problemi kao i kod onih koji puše cigarete. Oni imaju simptome kao što su: svakodnevni kašalj, hronicni bronhitis i prehlade. Takodjer su izlozeni vecem riziku od dobijanja plucnih bolesti, kao što je upala pluca. Kontinuirano konzumiranje marihuane moze dovesti do abnormalnog funkcionisanja pluca i disajnih puteva. Naucnici su otkrili ošteceno ili uništeno tkivo pluca nastalo usled pušenja marihuane.

Kako marihuana utice na mozak?

THC oštecuje nervne celije u delu mozgu gde se pamti. Usled toga korisnici se teško prisecaju dogadjaja koji su se nedavno desili (npr. šta se desilo pre nekoliko minuta). Teško je i uciti dok si drogiran, jer je za to potrebna kratkorocna radna memorija za ucenje i izvodjenje zadataka koji se sastoje od nekoliko koraka. Kod grupe teških korisnika marihuane u Costa Rici, istrazivaci su zabelezili velike poteškoce kad su se korisnici trebali setiti kratke liste reci (standardni test pamcenja). Ljudi iz grupe su, takodje, teško mogli usmeriti paznju na testove koji su im bili dati. Pušenje marihuane stvara promene na mozgu, slicne onima koje nastaju kad se uzima kokain, heroin i alkohol. Neki istrazivaci veruju da osobe, kod kojih postoje ove promene, poseduju veci rizik da postanu zavisni o drugim drogama, kao što su kokain ili heroin. Postoji mogucnost da marihuana ubija mozdane stanice. U laboratorijskim ispitivanjima, istrazivaci su otkrili da velike kolicine THC-a koje su davali mladim pacovima izazivaju gubitak mozdanih stanica slican onome koji nastaje usled starenja. U 11-om ili 12-om mesecu zivota (oko polovine njihovog zivotnog veka) mozak pacova je izgledao kao kod veoma starih zivotinja. Nije poznato da li kod ljudi dolazi do takvih efekata. Istrazivaci još uvek dolaze do novih saznanja o nacinima na koje marihuana oštecuje mozak.

Da li marihuana moze izazvati psihicke smetnje?

Naucnici još uvek ne znaju da li je marihuana povezana sa psihickim smetnjama. Neki istrazivaci iz Švedske govore da stalno, dugotrajno uzimanje THC-a (iz kanabisa) moze povecati rizik od razvijanja nekih psihickih oboljenja, kao što je šizofrenija. Neki smatraju da stalno uzimanje marihuane moze dovesti do hronicne anksioznosti, poremecaja licnosti i depresije.

Da li marihuana utce na gubitak motivacije?

Kod nekih korisnika koji dugo uzimaju marihuanu vidljivi su nagovještaji gubitka motivacije (amotivacioni sindrom). Takve osobe ne zanima šta se s njima dešava, nemaju zelju za svakodnevnim radom, premoreni su i zanemaruju vlastiti izgled. Oni koji rade ili idu u školu postizu slabe rezultate. Naucnici se još bave tim problemom.

Da li marihuana izaziva zavisnost?

Da. Ipak, svi koji uzimaju marihuanu ne postanu zavisni, samo oni koji pocnu kompulzivno traziti i uzimati drogu postaju zavisni. 1995. godine 165.000 ljudi je u Americi ukljuceno u program lecenja od zavisnosti, a kao osnovna droga koju su zloupotrebljavali navedena je marihuana. To je glavni pokazatelj da im je bila potrebna strucna pomoc da bi prestali uzimati drogu. Neki teški korisnici pokazuju znakove zavisnisti, jer kad ne uzimaju drogu javljaju se simpomi odvikavanja. Kod nekih osoba koje su se odvikavale od marihuane javljali su se sljedeci simptomi: nemir, gubitak apetita, nesanica, gubitak tezine i drhtanje ruku. Prema jednoj studiji, kod mladih koji uzimaju marihuanu i kod kojih je ranije zabelezeno antisocijalno ponašanje brzo je došlo do stvaranja zavisnosti na ovu drogu. Ova je studija, takodje, pokazala da je kod problematicne omladine koja puši cigarete, uzima alkohol i marhiuanu, napredovanje od prvog do redovnog uzimanja marihuane bilo toliko kao napredovanje do redovnog pušenja cigareta, a još vece nego do redovnog uzimanja alkohola.

Šta je "tolerancija" na marihuanu?

Kada se javi "tolerncija" korisniku su potrebne vece kolicine droge da bi se postigli zeljeni rezultati, koje su ranije postizali s manjim dozama. Kod redovnih korisnika marihuane moze se razviti tolerancija.

Da li postoji terapija za zavisnike o marihuani?

Do pre nekoliko godina bilo je teško pronaci program lecenja zavisnisti o marihuani. Lecenje ove ovisnosti bilo je isto kao i lecenje zavisnosti o drugim drogama. To je ukljucivalo detoksifikaciju, terapiju ponašanja i posecivanja sastanaka grupa za podršku, kao što su "Anonimni nakomani". Odnedavno, istrazivaci testiraju razlicite nacine da korisnike marihuane ukljuce u terapiju i da im pomognu pri odvikavanju od droge. Trenutno ne postoje lekovi kojim bi se mogla leciti zavisnost o marihuani. Program lecenja je usmeren na savetovanje i sistem grupne podrške. Iz ovih studija terapeuti uce koje karakteristike korisnika predvidjaju uspešno lecenje i koji je pristup najdelotvorniji. Dalje napredovanje u lecenju se krece u smeru stvaranja programa za pomoc adolescentima koji uzimaju marihuanu. Neki od ovih centara su formirani pri univerzitetskim istrazivackim centrima, gde vecina mladih govori da je marihuana osnovna droga koju oni koriste. Ostali centri su pri nezavisnim ustanovama za lecenje adolescenata. Porodicni lekari su, takodje, dobar izvor informacija i pomoci za rešavanje adolescentovih problema sa marihuanom.

Da li se marihuana moze koristiti kao lek?

Mnogo se raspravljalo u javnosti o mogucoj medicinskoj upotrebi marihuane. 1970. godine marihuana je u SAD proglašena Zakonom kontrolisanom supstancom. To znaci da se droga, pripremljena za pušenje ne koristi u medicini. Da bi se razmotrila mogucnost medicinske primene, bitno je da se napravi razlika izmedju marihuane i cistog THC i dr. specificnih hemikalija dobivenih iz kanabisa. Marihuna sadrzi stotine hemikalija, od kojih su neke opasne po zdravlje. THC, proizveden u obliku tablete moze se koristiti za sprecavanje mucnine i povracanja koji se javljaju kod lecenja nekih vrsta raka i dostupni su putem recepta. Još jedna hemikalija koja je vezana za THC (nabilone) je, takodje, odobrena od strane FDA (Food and Drug Administration) za sprecavanje mucnine kod oboljelih od raka. Tablete THC-a se koriste da otvore apetit pacijentima obolelim od SIDE, kako bi im se povecala telesna tezina. Naucnici istrazuju da li se marihuana, THC i ostale hemikalije iz marihuane (koje se zovu CANNABINOIDI) mogu koristiti u još neke medicinske svrhe. Naucnici naglašavaju da se treba napraviti još istrazivanja o nuspojavama i potencijalnoj koristi marihuane, prie nego što se ona bude preporucivala za medincinsku upotrebu.

N A D A M O    S E    D A    S T E    S H V A T I L I    K O L I K O    J E    

M A R I H U A N A        S T E T N A     ! ! !