Preminuo Milorad Pavić

[Svilena]

             

                                Smrt najprevođenijeg srpskog pisca


Milorad Pavić, najprevođeniji srpski pisac druge polovine 20. veka, akademik i profesor univerziteta, preminuo je u ponedeljak od posledica srčanog udara u 81. godini života.

Renesansna ličnost, Pavić je podjednako uspešno pisao pesme, priče, romane, eseje, oglede, studije iz istorije književnosti, drame, ali je i maestralno prevodio, tačnije prepevavao Puškina i Bajrona.

Postao je redovni član Srpske akademije nauka 1991 godine.

Bio je, takođe, član Evropskog društva za kulturu i Srpskog PEN centra.

Pobrao je sve važnije književne nagrade u Jugoslaviji, Srbiji i mnoge u svetu.

U Rusiji je bio jedan od najpopularnijih savremenih stranih pisaca, kome je ovoga leta u čast rođendana postavljena bista ispred centralne Moskovske biblioteke, uz najveće književnike sveta.

Kao istoričar srpske književnosti od XVII do XIX veka, bio je stručnjak za barok, klasicizam i simbolizam i ostavio je za te periode kanonske univerzitetske udžbenike.

Pedesetak nalova njegovih knjiga (prema bibliografiji na Internetu), od prve pesničke zbirke "Palimpsesti" iz 1967. godine do poslednjeg romana "Veštački mladež", objavljenog ove godine, imaju preko 80 prevoda na tridesetak jezika širom sveta.

U više navrata književna javnost iz nekih evropskih zemalja, SAD, Izraela, Brazila predlagala ga je za Nobelovu nagradu.

Slavu u zemlji i svetu doneo mu je 1984. godine roman-leksikon u 100.000 reči "Hazarski rečnik", koji su kritičari i publika dočekali sa oduševljenjem i proglasili autora za predvodnika evropske postmoderne.

Na početku profesorske karijere, Pavić je objavio "Istoriju srpske književnosti baroknog doba" 1970, zatim "Vojislav Ilić i evropsko pesništvo" 1971.

Prvu zbirku priča "Gvozdena zavesa" objavio je 1973. godine.

Slede knjige priča: "Konji svetoga Marka" (1976), "Ruski hrt" (1979), "Nove beogradske priče" (1981), "Duše se kupaju poslednji put" (1982), da bi posle "Hazarskog rečnika", u drugom romanu, "Predeo slikan čajem" (1988) autor ponudio uzbudljivo delo za ljubitelje ukrštenih reči.

Godine 1991. objavljuje treći roman, "Unutrašnja strana vetra", pa "Poslednju ljubav u Carigradu" (priručnik za gatanje) 1994.

"Šešir od riblje kože" (ljubavna priča) je objavljen 1996, "Stakleni puž" (priče sa Interneta) 1998, "Kutija za pisanje" 1999. i romani "Zvezdani plašt" (astrološki vodič za neupućene) 2000. i "Unikat" 2004. godine.

Knjiga interaktivnih drama, naslovljena je "Zauvek i dan više", a komedija "Svadba u kupatilu" se pojavila kao poseban naslov.

Ostaće zapamćen kao najinovativniji srpski pisac 20. veka koji je uveo u našu literaturu pojam "nelinearne interaktivne proze".

Princ Aleksandar Karađorđević i Savetodavna tela Krune objavili su saučešće povodom smrti Pavića, inače člana Krunskog saveta od 1991. godine.

"Smrt akademika Pavića veliki je gubitak za našu kulturu, književnost i srpsko društvo, kao i za sve nas koji smo ga poznavali i imali čast i sreću da budemo njegovi savremenici", navodi se u saopštenju koje je medijima uputila Služba za javnost Kraljevskog dvora.

Premijer Srbije Mirko Cvetković poručio je u saučešću piščevoj porodici i SANU da je odlazak Pavića veliki gubitak za Srbiju i srpsku književnost.

"Uveren sam da će i naredne generacije odrastati uz njegova dela", navodi se u telegramu saučešća Cvetkovića, saopšteno je iz Vlade.

(Izvor : MONDO)

[groucho]

Neverovatno  Prosle nedelje,kada sam se video sa kevom,pomenusmo njega...kako se dobro drzi i kako radi punom parom. NIje mu srce izdrzalo toliko mladju zenu. Ali ako je za utehu,zivotni vek od 80 godina i nije tako los.   

Nego pade mi na pamet,ima li ikog ko je u zivoru procitao vise od deset knjiga(ne racunajuci lektiru) a da nije procitao "HAZARDSKI RECNIK"? Tesko.
U svakom slucaju,zaista ogroman gubitak za srpsku literarnu umetnost.

[NameNo]

Svilena, hvala.
Za pohvalu je to sto se za velikog  M. Pavica nasao kutak i na ovom forumu.

Slozicu se sa grouchom da je njegova smrt gubitak za srpsku literarnu umetnost.
Ostavio je dovoljno lepih, vrednih dela iza sebe.
I, da, mislim da nema tog ko nije procitao Hazardski recnik, a da je pre toga procitao desetak valjanih stiva u zivotu.
Sve sto imam da kazem je, da treba citati njegove romane.