Poezija

[predo]

                Pišem tebi

Ženo.tugo i radosti
beskrajni svemiru patnje i strpljenja
suzo na licu pokajnika.
tiha noći radosnih snova
prekoru blagi.uzdahu duše.
vesela pjesmo tužnoga lica
kućo moja,druže moj vjerni.
ti koja svašta trpiš
ti koja ima i kad nema
koja svakoj pari blizanca praviš
koja uvek radosna vrata otvaraš
jesam li gladan? i umoran
pišem ,jer ne mogu da ti kažem
jer ćeš samo blago nasmejati
prerano ostarjela zbog brige, kako sutra.
gledam kako ljubiš našeg sina.i onda se sjetim,
sad znam gde leži snaga tvoja

predrag babić

[JM]

            Samo svoja

Vlada nekakav nemir, duboka sumnja
i po koji  jecaj prodire mojim telom.
Jako su sitne kockice, tesko ih je skupiti.
Trudim se.Jako se trudim,ovaj nemir da savladam potpuno sama i pronadjem
sebe tamo gde sam nedavno izgubila.Ucinicu to sama, bezobzira
sto su mi drugi pomogli isto tako I da se izgubim. Ogorcena sam, ali vraticu svoj mir,svoju snagu,
savladacu ono 
“jace je od mene”  snacicu se, zena sam…                                   

[Egzi]

https://www.youtube.com/watch?v=tjzf6ihApdQ&feature=share

Osjecate li  knedlu u grlu ...

[jelenkos]

Egzi..case lomim,ruke mi krvave 

[Afrodita]

Ugasila sam svetiljku u sebi,i probudila san
pustila sve skrivene snove,nade i ceznje da polete u daljinu,
i disala poput biljke,ne budeci tisinu.

[donwlayco]

Или ћемо бити, или нас нигде више неће бити!

Не смемо више да будемо смушени, збуњени и слуђени.

Да будемо равнодушни према свему, а највише према себи.

Ми морамо да будемо народ одговоран према себи и животу, да будемо народ космичке кичме, народ божанске вертикале.

Не смемо више да се повијамо онако како ветрови дувају.

Да будемо помало и узгред са свима, а ни са ким трајно и искрено.

Морамо да знамо ко смо, одакле смо, и куда смо пошли.

Да знамо на коју смо страну пошли, а не да се вртимо укруг, желећи истовремено на све четири стране света.

Није здраво имати кућу са двоја врата, јер тада ће нас промаја одувати.

Не смемо више да будемо подмукли, потуљени, лицемерни и снисходљиви.

Морамо да имамо свој став, своју поетику, свој поглед на свет.

Да мушки и ратнички бранимо свој став, своју поетику, свој поглед на свет.

Да бранимо себе, да бранимо своје светиње, да бранимо свој свет који смо вековима и тисућама година стварали.

Да будемо народ вертикале, а не народ хоризонтале.

До ходамо и корачамо србски, усправно и поносито, а не да бауљамо, гамижемо и гмижемо као гмазови.

Не смемо више бити маловерни и малоумни, поводљиви и превртљиви, снебивљиви и лажно стидљиви.

Не смемо се окретати за сваким ветром – час на једну, а час на другу страну.

Или смо за Исток, или за Запад.

Или се крећемо Путем живота, или смо окренули Путем смрти.

Одлука мора бити наша, и само наша.

Или ћемо бити, или нас нигде више неће бити!

Драган Симовић
https://facebookreportermonitor.wordpress.com/2014/03/23/драган-симовић-или-ћемо-бити-или-нас-н/
https://dzonson.wordpress.com/tag/драган-симовић/

[pcelica.m]

Čekaj me - Konstantin Simonov
Čekaj me, i ja cu doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja cu sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek kaže tko me čekao nije
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat će mo kako
preživjeh vatru kletu -
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svetu...