ZASTO SLAVIMO SLAVU

[donwlayco]

ZASTO SLAVIMO SLAVU
Naši preci su počeli da slave onog svetitelja na ciji dan su primili sveto Krštenje, odatle i naziv *krsna slava*. Šta je to krsna slava? To znači da svaki dom ima svog sveca zaštitnika koji su kao ljudi na zemlji živeli bogougodnim životom. Oni se mole Bogu za nas i Bog iz ljubavi prema njima ispunjava njihove molitve za ljude.
Na dan slave na sto se postavljaju 4 stvari: zapaljena sveća, slavski kolač, osvećeno žito i vino. Sveća predstavlja svetlost istine kojom je Hristos obasjao svet. Hleb, žito i vino predstavljaju duhovnu radost i hranu.
Svetitelj koga slavimo je naš zaštitnik i molitvenik pred Bogom. On nas nevidljivo čuva i pomaže nam u svim našim životnim teškoćama.

Važno je da krsnu slavu proslavimo onako kako nam je sveta Crkva propisala i kako nam je od naših starih ostalo. Sve nepravilnosti koje se javljaju, kao što su spremanje mrsnih jela u posne dane, neumereno korišćenje alkohola, ružne reči i psovke, pušenje pored slavske sveće i drugo, su vrlo štetne. Bolje je da ne slavimo, nego da ovako vređamo našeg svetog zaštitnika i činimo veliki greh.

Na nekoliko dana pred slavu u kuću nam dolazi sveštenik da nam osveti vodicu. Za tu priliku pripremamo posudu sa vodom, bosiljak, manju sveću, kadionicu sa žarom, tamjan, slavsku ikonu i spisak ukućana. Po osvećenju, otpijamo od slavske vodice, a sa ostatkom spremamo slavski kolač i kuvamo slavsko žito.

Ako se slava pada u post ili ako se mrsna slava padne u sredu ili petak, OBAVEZNO se sprema posna trpeza. Veliki je greh pred Bogom i našim Svetiteljem, da u te dane spremamo mrsna jela da bismo ugodili gostima. Toga dana treba pre svega da ugodimo našem najvažnijem gostu - Svetitelju. Slava je pre svega jedan duhovni događaj. Najvažnije je rezanje kolača, a sve ostalo je stvar volje i mogućnosti. Spremanje jela i zvanje gostiju, nisu uslov da se slava proslavi kako treba.

Na dan pred slavu mesimo slavski kolač od čistog pseničnog brašna, kvasca, soli i vode, bez ikakvih dodataka/mleka, jaja idr./. Na kolač se stavlja pečat ISHS NIKA, što znači: Isus Hristos pobeđuje, a mogu da se stave i razni ukrasi od testa. Slavski kolač predstavlja naš nasušni hleb koji smo od Boga dobili i koji mu prinosimo u slavu i čast našeg Svetitelja. Takođe, kolač predstavlja samog Hrista Gospoda koji je Hleb života. Za sutrašnji dan /dan slave/, spremamo crno vino, dve sveće, veliku i malu i slavsko žito. Na dan slave odlazimo u crkvu na liturgiju. Sa sobom domaćin nosi slavski kolač, žito, vino i malu sveću koju stavljamo u žito.

Po završetku liturgije sveštenik seče naš kolač i preliva ga vinom. Onda zajedno okrećemo kolač i pevamo. Sveštenik lomi kolač i kaže: Hristos je među nama, a domaćin odgovara: I jeste i biće! I tako tri puta. Kada dođemo kuci domaćin pali slavsku sveću tako što se prekrsti i poljubi je. Ona gori i simboliše svetlost Hristove nauke.

Kada nam dođu gosti na ručak ili večeru, posle čestitanja slave, prekrste se i posluže slavskim žitom. Posle molitve pristupamo jelu. Domaćin ne seda za sto iz poštovanja prema Svetitelju koji mu je toga dana glavni gost, tj. *dvori* slavu, a ako nije u snazi, ovlašćuje mlađeg člana porodice da to čini umesto njega.

Ovo su citati iz spisa našeg vladike Nikolaja i drugih naših crkvenih spisa.

...preuzeto sa neta...

[Jerovoam]

Još da si izneto potkrepio nekim stihom iz Biblije - onda bi to bila zaokružena celina.  Ovako ostaje dilema da li više verovati tebi, ili meni, ili ljudima, ili.............. Bogu?
Pozdravljam te sa par lepih stihova:

5.Мојсијева 5:32 Гледајте, дакле да чините онако како вам је заповедио Господ Бог ваш, не сврћите ни надесно ни налево.
3. Мојсијева . 18 : 30   Зато држите шта сам наредио да се држи, да не чините шта од гадних обичаја који су били пре вас, и да се не скврните о њих. Ја сам Господ Бог ваш.
Јеремија  16 : 12  А ви још горе чините него оци ваши, јер ето идете сваки по мисли срца свог злог не слушајући мене.
Немија 9 : 17  Не хтеше слушати, и не опомињаше се чудеса Твојих која си им чинио, него отврднуше вратом својим, и у одмету свом постављаше себи вође да се врате у ропство своје. Али Ти, Боже, који опрашташ који си жалостив и милостив, који дуго трпиш и велике си милости, ниси их оставио.
Псалам  78 : 11 Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,
Марко  7:13 Укидајући реч Божју својим обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.
Матеј 23:3   Све дакле што вам кажу да држите,  држите и творите ;  али шта они чине не чините ;  јер говоре а не чине.
Јован  8 : 44   Ваш је отац ђаво; и сласти оца свог хоћете да чините: он је крвник  људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи.

[jelenkos]

Oslanjate se na vasu prekrojenu Bubliju iz koje su vesto isecani ili dodavani delovi koj su odgovarali osnivacu vase sekte.

[vlajna]

Jeco nije ovaj jehovac ,sektaš neki jeste ali jehovac nije.

Lepo da ga ugostimo ko i druge sektaše pa nek ide dalje.
U naš kraj neće da se legu.

[Mikijagodina]

Sve sto je Jerovoam napisao su stihovi iz Svetoga Pisma.
Kod sebe imam najmanje 20 razlicitih prevoda Biblije pocevsi od Starohebrejskog - Grckog do Danicica i karadzica, svi prevodi manje vise govore isto o ovim gore navedenima citatima.

Neznam zasto bi nekoga ko veruje u Boga smetala Bozija Rec????
Ko je ovde sektas, ko citira Sveto Pismo ili onaj ko ne citira???

[Pajko]

Sve sto je Jerovoam napisao su stihovi iz Svetoga Pisma.
Kod sebe imam najmanje 20 razlicitih prevoda Biblije pocevsi od Starohebrejskog - Grckog do Danicica i karadzica, svi prevodi manje vise govore isto o ovim gore navedenima citatima.

Neznam zasto bi nekoga ko veruje u Boga smetala Bozija Rec????
Ko je ovde sektas, ko citira Sveto Pismo ili onaj ko ne citira???

Стихови никакве везе са Славом немају. Не видим шта жели да постигне.

[Pajko]

Српски народ је једини хришћански народ који је празновање светитеља из цркве пренео у своје домове; народ који је у светитељима Божијим видео своје породичне заштитнике.

https://prijateljboziji.com/index.php?p=Filmovi&id=80#.UJzNJsNjrHF.facebook

[Pajko]

[Mikijagodina]

na ovo sam naleteo... ko ima vremena neka procita....
________________________________________________________________

KRSNA SLAVA
Ivica Stamenković
Osmo poglavlje iz knjige "Pravoslavlje obasjano evanđeljem".
https://biblijskaistina.blogspot.com
https://biblijskaistina.blogspot.com
2
''I kad živa bića dadoše slavu i čast i zahvalnost onome što sedi
na prestolu, koji živi u sve vekove, padoše dvadeset i četiri starešine pred
onim što sedi na prestolu, pa se pokloniše onome što živi u sve vekove, te
metnuše svoje krune pred presto govoreći: dostojan si Gospode i Bože
naš, da primiš slavu i čast i silu, jer ti si stvorio sve i tvojom voljom sve
beše i sve bi stvoreno.''
Otkrivenje Jovanovo 4:9-11.
Biblija, kao božansko otkrivenje dato ljudima, od svoje prve pa
do zadnje stranice tvrdi da je Bog jedini dostojan slavljenja i hvaljenja
(davanja slave i hvale). Brojni stihovi Staroga i Novoga zaveta to itekako
potvrđuju. Međutim, naš srpski narod, pored ostalih paganskih običaja i
svetkovina odevenih u ruho hrišćanstva, obdržava i jedan koji je svojstven
samo njemu. Reč je svakako o krsnoj slavi. Ova proslava je nepoznata
ostalim pravoslavnim narodima i obeležava se samo u okvirima srpskog
pravoslavlja (svetosavlja). Pre nego što zajedno budemo pročitali
priznanje nekolicine pravoslavnih autora da se u slučaju krsne slave radi o
hristijanizovanom paganskom običajnom ritualu, i na osnovu njega
donesemo ispravan biblijski zaključak, želim da pročitamo još neke
tvrdnje njihovih istovernih kolega. Naime, znatan broj teologa srpske
crkve ne želi da prizna da svetkovanje krsne slave nije deo hrišćanskog
novozavetnog otkrivenja, već da pripada sinkretizmu. Tako na primer, na
zadnjoj korici knjižice ''Sekte i lažni proroci'' autora Ranka Jovića
(pravoslavnog sveštenika iz Negotina), koja je izašla 1994. god. sa
blagoslovom ep. timočkog Justina Stefanovića, stoji predstava ''sedam
srpskih zapovesti'', koje je sastavio monah Teodor. Zapovesti su sledeće:
ne čini izdaju, pomozi svakom Srbinu, čuvaj srpske zavete, uči od svojih
velikana, ne daj da otimaju srbinovo, slavu ne ostavljaj i samo sloga srbina
spasava. Dakle, među ovim zapovestima se nalazi i ona o neostavljanju
krsne slave, odnosno o njenom striktnom čuvanju i porodičnom
nasleđivanju. To verovatno iz razloga što njeno svetkovanje može da
donese velike duhovne blagoslove – jer se kao takvo podrazumeva
Hristovim i apostolskim učenjem.
Jeromonah Atanasije upravo piše o tome, govoreći da je
slavljenje Boga i njegovih svetitelja deo vere koja se praktikuje od samog
početka hrišćanske ere. Pod naslovom ''O krsnoj slavi'', on iznosi sledeće:
''Prvohrišćanska je vera, od Boga nam dana i od Svetih
Apostola predana, da slavimo Boga i njegove Svetitelje. Slavljenje Boga i
https://biblijskaistina.blogspot.com
3
Božjih Ugodnika: Anđela, Apostola, Proroka, Mučenika, Svetitelja,
Prepodobnih i svih Pravednika, jeste naš hrišćanski pravoslavni životni
stav, kojim ispovedamo veru svoju u pravi cilj i smisao našeg ljudskog
života i ovde na zemlji i u večnosti. (...) Tako su Boga i Njegove Svete
slavili hrišćani još od samog početka, i zato su mnogi od njih i sami Sveci
postali. (...) Stoga i mi, pravoslavni hrišćani, od samog Gospoda Hrista
primivši svetu veru i sveti zavet, slavimo i proslavljamo Boga i Njegove
svete Ugodnike i Besmrtnike: Presvetu Bogorodicu, Svete Apostole i
Mučenike, Svete Oce i pravednike, i tako ovim slavljenjem Boga i
svetitelja, koje je sam Bog proslavio zato što su i oni Boga proslavili, i mi
zadobijamo večnu slavu Božju i nasleđujemo život večni.''1
Upravo navedeni tekst se mnogo više odnosi na pravoslavno
verovanje o poštovanju svetitelja, koje ćemo detaljno da obradimo u
posebnom poglavlju. Međutim, pominjanje ovog učenja (kojeg zastupaju i
svi ostali pravoslavni u svetu) u tekstu o krsnoj slavi je svakako trebalo da
prokrči put za opravdavanje postojanja i praktikovanja tog naročitog
srpskog domaćeg kulta koji podrazumeva još neke posebne elemente.
Naime, pored proslavljanja i molitvenog obraćanja svetiteljima,
svetosavski Srbi proslavljaju određenog sveca kao zaštitnika kuće i
porodice i to posebnim slavskim ritualom. Jeromonah Atanasije u daljem
tekstu podrazumeva da je proslavljanje krsne slave obavezno za svakog
pripadnika srpskog naroda koji veruje u Hrista:
''Ali Sveti Otac Srpski, Sava Ravnoapostolni, dao je nama
pravoslavnim Srbima i jednu posebnu srpsku domaću Slavu – naše Krsno
Ime, to jest blagoslovio je našu srpsku porodičnu Slavu: da svaka srpska
porodica, svaka kuća i domaćinstvo slavi onoga Svetitelja na čiji su dan
naši pretci i praoci primili Hristovu veru i krstili se u ime Svete Trojice.
To je, dakle, naša srpska Krsna Slava ili Krsno Ime, za koje naš verni
narod s pravom kaže: ''Ko Krsno Ime slavi, ono mu i pomaže''. Naša
Krsna Slava, koju slavimo posebno u svakom domu i svakoj porodici (ako
se nismo odrekli vere Hristove i imena Srbinovog), molitvama Svetoga
koga slavimo oživljava u nama i dušama našim svetu i svetlu uspomenu na
onaj dan kada smo se svi porodično krstili i hristijanizovali, kada smo se i
naši pretci i mi za njima verom i krštenjem u Hrista uhristovili i
ohristovili, kad smo se ucrkvili i ocrkvili, da bi se obožili i obesmrtili kako
to lepo veli naš novi ugodnik Božji Otac Justin.''2
1 Justin Popović, Svečarska žitija (tekst jeromonaha Atanasija ''O krsnoj slavi''),
Manastir Hilandar 1995. god. str. 65-67. Naglasak moj.
2 Navedeno delo, str. 67-68. Naglasak moj.
https://biblijskaistina.blogspot.com
4
Pored direktnog povezivanja ispovedanja Hristove vere i
svetkovanja krsne slave kod srpskog naroda, što bi trebalo da znači da
svaki Srbin – hrišćanin mora da slavi i domaću slavu, jer u suprotnom ili
nije Srbin ili nije hrišćanin, jeromonah Atanasije navodi i čitav niz
istorijskih netačnosti. Naime, u tekstu koji će za koji trenutak biti naveden,
moći ćemo da zapazimo da ovaj jeromonah3 navodi kako su i ''prvi
hrišćani slavili slavu na sličan način kao i mi danas'', uz sveto žito, slavski
kolač, svetu vodicu, sveće, tamjan i ostalo, iako se pouzdano zna da
nijedan od ovih elemenata nije bio prisutan u bogosluženjima Crkve u
prvih nekoliko vekova. Obratimo dakle pažnju na sledeći navod:
''I prvi hrišćani su na sličan način slavili Slavu kao što i mi
danas slavimo i kao što naši sveti Manastiri i Crkve danas slave: posle
završene svete Liturgije u hramu svi prisutni idu za jednu zajedničku
trpezu ljubavi: svi se zajedno sa sveštenikom pomole Bogu, uz svetu
vodicu, sveću i tamjan, zatim se blagoslovi sveto Žito i prelomi i prelije
vinom sveti Kolač, i onda se pomenu svi naši srodnici na zemlji i na nebu,
pa se onda, uz ljubljenje i molitvene želje i čestitanja, svi zajedno uteše za
opštom trpezom onim što je Bog dao i domaćin spremio. A sve to se čini u
Slavu Božiju i u čast Svetoga čiji se sveti spomen toga dana slavi.''4
- Značaj krsne slave u srpskom Pravoslavlju (Svetosavlju)
''Pre svega to je molitveni praznik domaće Crkve. Krsnu slavu
čini nekoliko bitnih hrišćanskih obeležja:
Slavska vodica se na nekoliko dana pred slavu osvećuje od
strane nadležnog sveštenika u pravoslavnom domu koji slavi. Tu osvećenu
vodicu od koje svi ukućani po malo piju, domaćica upotrebljava za
mešenje slavskog kolača.
Slavski kolač se mesi od čistog pšeničnog brašna i ukrašava
raznim ukrasima od testa a na njegovom centralnom delu stavlja se pečat
(slovo) sa slovima IS HS NI KA, što znači Isus Hristos pobeđuje. Kolač
simboliše Hrista koji je hleb života a vino kojim se pri rezanju preliva
simboliše krv koja je tekla iz Hristovih rana.
Slavska sveća se pali neposredno pred rezanje slavskog kolača.
Njena svetlost simbolizuje svetlost nauke Hristove i ona gori celoga dana
na dan slave.
3 A kasnije i episkop zahumsko – hercegovački, Atanasije Jeftić.
4 Isto, str. 69. Naglasak moj.
https://biblijskaistina.blogspot.com
5
Slavsko žito (koljivo ili panaija) (...) Žito se prinosi u slavu
Božiju, u čast svetitelja koji se slavi i za pokoj duša umrlih srodnika onih
koji slave.''5
Sagledavajući ukratko neke elemente koji su prisutni u slavskom
ceremonijalu, upoznali smo se njihovim simboličnim značenjem.
Međutim, slavski ceremonijal podrazumeva još nekoliko momenata. To su
molitva pred ikonom svetitelja koji se slavi, osvećenje slavskog kolača i
žita u crkvi ili domu svečara - koje obavlja sveštenik, kao i takozvano
''dizanje slave'' (ili: ''ispijanje vina u slavu...''). Prema Dimitriju Kaleziću,
ikona svetitelja u vreme praznika ima prioritet poštovanja nad svim
ostalim ikonama u kući, pa čak i nad ikonama Hrista i Bogorodice.6
Dizanje slave se obavlja na taj način što se svi prisutni okupe oko stola na
kome se nalaze slavski kolač, sveća i vino, skinu kape i ustanu. Nakon što
se domaćin prekrsti, pomene Boga i svetitelja koji se slavi, on poljubi
slavsku sveću i upali je. Sveštenik ili domaćin, potom, lomi ili reže slavski
kolač u obliku krsta prelivajući ga vinom. Posle toga, jedan od gostiju
(nazvan ''dolibaša'') se prekrsti i u dubokoj pobožnosti počinje da izgovara
molitvu u čast ''dizanja slave''.7
U ''Veronauci u kući'' čitamo još ponešto o tome šta se dešava na
sam dan proslave:
''Na dan slave sveštenik reže kolač u crkvi ili u domu svečara.
Posle tropara ili pesme u čast svetitelja, sveštenik očita molitvu prizivajući
blagodat Svetoga Duha za zdravlje i napredak domaćina i njegove
porodice, podigne kolač, prereže ga unakrsno i prelije vinom i sa
domaćinom ili sa članom njegove porodice okreće kolač uz pesmu: ''Sveti
mučenici, koji ste lepo stradavši uvenčali se, molite se Gospodu da se
smiluje na duše naše. (...) Kolač se potom prelomi i celiva triput uz reči:
''Hristos posredi nas'' i odgovara: ''Jeste i da bude''. Potom sveštenik uputi
molitvu Gospodu Bogu za zdravlje i svako dobro domaćina i njegove
porodice.''8
Na kraju krajeva, posle sagledavanja čitavog niza blagoslova koji
dolaze na pravoslavne Srbe koji proslavljaju krsnu slavu, čini se da se
sveštenik Jović sa pravom pita:
5 Ranković, Život srpske crkve, str. 181, 182. Naglasak moj.
6 Vidi kod: Dimitrije Popadić, Svetosavski primer kontekstualizacije evanđelja,
Novi Sad, 2002. god. str. 51.
7 Vidi: Život srpske crkve, str. 182, 183.
8 Veronauka u kući, str. 94. Naglasak moj.
https://biblijskaistina.blogspot.com
6
''Mi se pravoslavci pitamo za kog to novog propovednika iz bilo
koje sekte da odbacimo veru, srpstvo, Krsnu slavu i celu našu istoriju?''9
Upravo zbog ovakvih navoda i tvrđenja pravoslavnih autora o
pomenutoj proslavi, veliki broj Srba veruje da je upravo svetkovanje krsne
slave jedno od najosnovnijih obeležja hrišćanskog (čitaj: pravoslavnog)
veroispovedanja. Ipak, u pravoslavnoj crkvenoj ali i sekularnoj literaturi
postoje tekstovi koji nam dokazuju da tradicionalna srpska crkva, koja ovu
proslavu podržava i zagovara, ipak ima ispravno znanje o njenom čisto
paganskom poreklu. Protođakon Ljubomir Ranković o poreklu krsne slave
ovako kazuje:
''Jedna od najizraženijih karakteristika srpskog Pravoslavlja, za
koju ne zna hrišćanski svet, jeste krsna slava. Pre primanja hrišćanstva
Srbi su bili mnogobožački narod. Pored vrhovnog boga Peruna koga su svi
poštovali, svaki dom je imao svoje domaće božanstvo. Po prirodi
sentimentalni, Srbi su se u susretu sa hrišćanstvom najteže odricali tih
domaćih božanstava. Mudri Nemanjin sin, Sveti Sava, je beslovesne
mnogobožačke kumire i idole, zamenio velikim svetiteljima Crkve
Hristove, koji postadoše zaštitnici srpskih domova, porodica i ognjišta.
Tako je nastala krsna slava.''10
U upravo citiranom tekstu je verovatno najinteresantnija izjava da
se Srbi nisu želeli da odreknu svojih paganskih kućnih bogova – zaštitnika,
zato što su po prirodi bili sentimentalni (dakle, isuviše osećajni i ''mekane
duše''). Ovakvo odbijanje da se u potpunosti pokore Gospodnjem
evanđelju i odreknu se svega što nije Božije se, dakle, umesto otvorenim
prestupništvom, naziva sentimentalnošću. Ovakav ''sentimentalizam''
nikada nije bio svojstven pravim hrišćanima, što sam i pokazao u
prethodnim poglavljima. Kao što ćemo se uveriti prilikom daljeg
proučavanja predmeta slavljenja krsne slave kod Srba - iako je predmet
obožavanja (u ovom slučaju slavljenja), namesto kućnog božanstva
zamenjen hrišćanskim svetiteljem, čitav ceremonijal je ostao potpuno
identičan.
U davnim vremenima, vekovima pre Hristovog rođenja, kada je
izrailjski narod trebao da uđe u obećanu zemlju putujući iz Egipta, Gospod
ga je upozorio sledećim rečima:
9 Ranko Jović, Sekte i lažni proroci, str. 59. Naglasak moj.
10 Ljubomir Ranković, Život srpske crkve, Glas Crkve, Valjevo 1989. god. str.
180-181. Naglasak moj.
https://biblijskaistina.blogspot.com
7
''Čuvaj se da ne zaboraviš Gospoda, koji te je izveo iz zemlje
Misirske, iz kuće ropske. Gospoda Boga svojega boj se, i njemu služi, i
njegovim imenom se kuni. Ne idite za drugim bogovima između bogova
drugih naroda, koji su oko vas. Jer je Bog revnitelj, Gospod Bog tvoj,
usred tebe, pa da se ne bi razgnjevio Gospod Bog tvoj na te i istrebio te sa
zemlje.''11
Božija zapovest je bila veoma jasna. Izrailjci nisu smeli ni u kom
slučaju da prihvate paganska božanstva i njima odaju poštovanje u bilo
kom obliku. Pogotovo se podrazumevalo da nisu smeli da ih preimenuju a
zatim poštuju kao ''svetitelje'' svoje religije. Ovakvo ''preimenovanje''
egipatskog boga Apisa (ili Afisa; sa kojim su Izrailjci imali prilike da se
sretnu dok su bili u ropstvu a koji je bio predstavljan u obliku teleta)
imenom Boga Avraamovog, Isaakovog i Jakovljevog dovelo je do toga da
je Jahve (Gospod) želeo da uništi čitav jevrejski narod. Mojsije se bio
toliko razbesneo zbog pomenutog greha da je razbio ploče sa zapovestima
koje mu je Bog prethodno dao.12
Novozavetno hrišćanstvo takođe potvrđuje ove starozavetne
principe. Citirajući neke od drevnih svetih tekstova, apostol Pavle kazuje
ovako:
''Ne vucite sa nevernicima jaram koji je za vas tuđ; jer čega
zajedničkog ima pravednost sa bezakonjem? ili kakvu zajednicu ima
svetlost sa tamom? U čemu se Hristos slaže sa Veliarom? ili kakav udeo
ima verni sa nevernikom? Kako se hram Božiji slaže sa idolima? Mi smo,
naime, hram Boga živoga, kao što Bog reče: »Stanovaću i živeću među
njima, i biću im Bog, a oni će biti moj narod. Zato otidite od njih i odvojte
se, govori Gospod, i ne dotičite ono što je nečisto, pa ću Vas primiti, i biću
vam otac, a vi ćete biti moji sinovi i kćeri, govori Gospod svedržitelj«.''13
Sveto pismo vrlo jasno stavlja do znanja svakom potencijalnom
Gospodnjem sledbeniku da mora potpuno da bude odvojen od svega
onoga što pripada ''tami i bezakonju'', tj. ostacima idolopokloničkih
religija kao i samom Velijaru (sotoni). Nemoguće je da osoba bude pravi
sledbenik i učenik Isusa Hrista a da u isto vreme ne želi da se odrekne
11 5. Mojsijeva 6:12-15. Naglasak moj.
12 Vidi: 2. Mojsijeva 32. poglavlje, pogotovo stihovi 1-4. Kao što iz ovih stihova
proizilazi, Izrailjci nisu tom prilikom imali želju da naprave lik egipatskog već
svog, jevrejskog Boga. To su učinili na taj način što su mnogobožačkom liku
(idolu) dali ime svog Boga.
13 2. posl. Korinćanima 6:14-18. Naglasak moj.
https://biblijskaistina.blogspot.com
8
svojih kućnih bogova zaštitnika kao ni običaja i ceremonijala koji se
nalaze u sklopu njihovih proslava.
U narednih nekoliko rečenica reći ćemo nešto više o pravom
značenju svetkovanja krsne slave u srpskom mnogobožačkom kultu,
odakle je ova proslava izvorno potekla.
Krsna slava u staroj srpskoj religiji
Veselin Čajkanović nam po pitanju ove svetkovine nudi veoma
korektne i detaljne odgovore, a koji se slažu sa priznanjem pojedinih
pravoslavnih autora da je krsna slava preuzeta iz stare srpske religije (iz
perioda pre primanja hrišćanstva):
''O postanku i značaju krsne slave istraživači se ne slažu: po
jednima, slava bi bila hrišćanskog porekla i postala »od imena koje se u
prvom kršćavanju naroda nadjenulo kome«; po drugima, to bi bio praznik
iz stare vere, namenjen, prvobitno, mitskom pretku, rodonačelniku
porodice (kakav je otprilike bio rimski lar familiaris); ili kakvom
starinskom božanstvu, koje je docnije crkva zamenila nekim hrišćanskim
svecem.''14
U srpskom narodu postoji više naziva za ovu svetkovinu.
Najčešći je, dakako, ''krsna slava'', ali i postoje i nazivi poput: ''slava'',
''krsno ime'', ili ''svetac ''. Prema Čajkanoviću, krsna slava (krsno ime) je u
svojoj suštini pomen, tj. slava precima (koja naravno ne samo da nije
hrišćanskog porekla, već se bazira na izrazito nehrišćanskim verovanjima i
praksi):
''Obred je vrlo prost, i sastoji se u žrtvovanju koljiva i kolača, i
napijanju vina (»ustajanje u slavu«). Žrtvu prinose samo muški potomci, i
to po pravilu domaćin kuće, dakle najstariji muški potomak (...) U kultu
predaka, krsno ime najvažniji je žrtveni datum. Ako bi se desilo da muški
potomci izumru, i da se na taj način proslavljanje krsnog imena prekine, to
bi bila najveća nesreća.''15
Objašnjavajući u svome delu da se teorije po kojima je krsna
slava izvorno crkveni praznik trebaju odbaciti, ovaj autor konstatuje da je
pomenuta proslava praznik iz stare srpske vere. Govoreći o žrtvovanju
koljiva kao i o napijanju vina (ustajanju) u slavu, on tvrdi da je to veoma
14 Čajkanović, knjiga druga, str. 473. Naglasak moj.
15 Čajkanović, knjiga peta, str. 150. Naglasak moj.
https://biblijskaistina.blogspot.com
9
poznat ritual iz mrtvačkog kulta, koji je poznat i u starim religijama drugih
naroda. Zapravo, zaključak koji se izvodi na kraju jeste da je ova proslava
zapravo prvobitno bila praznik mitskog pretka jedne porodice, kao i svih
ostalih predaka. A ono što je još zanimljivije, jeste i poreklo samog naziva
''krsna slava''.
- Poštovanje krsta u staroj srpskoj religiji
Prema Čajkanoviću i drugim autorima koje on navodi, naziv
''krsna slava'' potiče zapravo od ''slave'' tj. ''proslavljanja'' krsnog simbola
(drvenog krsta) kojim je bio predstavljan malopre pomenuti mitski predak
ili neko od starinskih božanstava. Ovaj autor smatra da nazivi ''slava
Božja'', ''krsni dan i krsnica'', kao i ''krsni kolač i krsna sveća'', svakako
ukazuju da je žrtva toga dana bila prinošena krstu. Odgovarajući na pitanje
o kome se krstu zapravo radi, Čajkanović piše ovako:
''Pitanje je sada kome to krstu? I ovde je mogućan samo jedan
odgovor: slava je čisto domaći praznik, domaća misterija, i pošto je, kao
takva namenjena nekom božanskom numenu, ne može ništa drugo doći u
obzir nego onaj prost, drveni krst, koji se, kao najveća svetinja, nalazi na
zidu u svakoj srpskoj kući. Tome krstu, koji je stariji i važniji i od same
slavske ikone (...) namenjuje se slava i žrtvena gozba. Naravno da je sada
od najvećeg interesa znati šta je u stvari taj krst, i koga predstavlja. Odmah
možemo reći da on, prvobitno, nije bio hrišćanski simvol; najmanje bi se
još smeo identifikovati sa krucifiksom16, čiji je kult pravoslavnim Srbima
nepoznat: taj domaći krst, po svome poreklu, je prethrišćanska kultna
slika, starinski srpski idol.''17
Kao jedan od dokaza da je ovaj krsni znak predstavljao starinskog
srpskog boga ili pak mitskog pretka, Čajkanović navodi i posebne propise
koji su važili za izradu i čuvanje krsta. Naime, po pravilu, krst treba da
bude napravljen od svetog drveta, kakva je na primer lipovina, leskovina,
vrbovina ili tisovina. Takođe, poput starih Grka, Rimljana, Egipćana i
Indijaca, koji su kupali i oblačili kipove svojih bogova, isti običaj važi i za
16 ''Krucifiks'' podrazumeva krst na kakvom je bio razapet Isus Hristos. Ovaj krst
je bio sprava kojom su Rimljani izvršavali smrtnu kaznu nad većim političkim
prestupnicima. Inače, krst nije postojao u apostolskom hrišćanstvu kao simbol
kome se poklanjala neka veća pažnja. Kada god apostoli (i sam Isus) u Novom
zavetu pominju krst (Ef. 2:16; Kol. 1:20; 2:14; 1. Kor. 1:17-18; Fil. 3:18; Gal.
6:14) oni to čine da bi istakli važnost i pozitivne posledice Hristovog stradanja i
smrti za spasenje vernika i njihovo posvećenje Bogu, a ne da bi odali poštovanje
drvenoj napravi na kojoj je njihov Gospod bio razapet.
17 Čajkanović, knjiga peta, str. 155-156. Naglasak moj.
https://biblijskaistina.blogspot.com
10
srpski kućni krst. Prilikom sahrana u nekim delovima Srbije, krst koji se
nosi pred povorkom ožalošćenih a potom zabada više glave pokojnika tj.
njegovog grobnog mesta, oblači se tj. ''kiti'' peškirom, koji zapravo treba
da bude njegova haljina. Isti običaj se odnosi na krstove koji se postavljaju
kao ''strašila'' za ptice na žitnim poljima; oni se takođe oblače u ''haljine'' -
makar one bile stare i pocepane (ova ''strašila'', zapravo, nekada su
predstavljala idolske likove od kojih se očekivala zaštita useva i rodna
godina. Uostalom svako zna da se ovih strašila ptice gotovo uopšte i ne
plaše).18 Što se tiče ritualnog kupanja krsta (kao i ikona), u nekim
delovima Srbije, prema Čajkanoviću i Savatiju Grbiću, postoji običaj da se
na dan sv. Jovana ili Bogojavljanja (6. i 7. januara po starom kalendaru)
kućne ''ikone i krstovi odnesu na reku ili kladenac i malo operu od prašine
i opet vrate na svoje mesto.''19 Prema istom autoru, toga dana se, pored
kupanja krsta kupaju i ljudi, što je treba da predstavlja ostatak verovanja
da su se prethodnih ''nekrštenih'' dana onečistili prisustvom demonskih
duhova koji su posećivali njihove domove.20 Ovaj običaj nas svakako
podseća i na dešavanja koja se odigravaju u Srbiji svake godine na
Bogojavljanje, kada u vodu ledom okovanog Dunava (i drugih vodenih
površina) skače nekoliko desetina plivača (mladića i devojaka) koji nastoje
da prvi stignu do krsta koji je od strane pravoslavnih sveštenika spušten u
vodu. Očigledno je da se ovaj običaj obdržava pod okriljem crkve i dalje,
uprkos velikoj opasnosti da neki od učesnika (a pogotovo devojke) do
kraja života upropaste svoje zdravlje.
- Svetitelj kao zaštitnik domaćinstva
Na samome posletku, pre donošenja krajnjeg zaključka želim da
kažem nekoliko reči i o ''zaštitnicima srpskih domova, porodica i ognjišta'',
tj. svetiteljima koji su u toj ulozi zamenili starinska božanstva i mitske
divinizirane pretke (po rečima protođakona Lj. Rankovića).
Profesor filozofskog fakulteta u Nišu, dr Veselin Ilić, slažući se
sa Čajkanovićevim zaključcima između ostalog kaže:
''U religijskoj kulturi Srba obredi koji prate kult pretka i koji se
priređuju mitskom, diviniziranom Pretku, prema Čajkanoviću i drugim
istraživačima (S. Kulišić, S. Zečević, S. Trojanović) očuvali su se u
slavljenju krsne slave, ali se u kulturi srpskog pravoslavlja mitski predak
18 Na istom mestu.
19 Čajkanović, knjiga prva, str. 382.
20 Navedeno delo, str. 385-386.
https://biblijskaistina.blogspot.com
11
javlja preobražen u liku hrišćanskog sveca, kao i u opštem prazniku
mrtvih – Zadušnicama.''21
Prema Čajkanoviću, nakon godinu dana od smrti pokojnika, u
kultu mrtvih, pomenuti srodnik biva heroiziran tj. biva uvršten u krug
božanskih predaka koji imaju ulogu zaštitnika familije i plemena. Ovom
božanskom mitskom pretku, zaštitniku, u toku proslave koja je njemu u
slavu priređena (krsna slava), prinosi mu se hrana i piće (slavski kolač,
kuvano žito, vino...) a od njega se, zauzvrat, očekuje zaštita i pomoć
celokupnoj familiji u svim prilikama a posebno blagoslov plodnosti i
materijalnog blagostanja.22
Zaključak
Između ostalog, ono što se može primetiti i zaključiti na osnovu
svega prethodno iznetog jeste sledeće:
- Krsna slava je izvorno paganski praznik namenjen
obožavanju božanstava iz stare srpske vere;
- Sveti Sava je pomenuta božanstva zamenio hrišćanskim
svetiteljima;
- Celokupni ceremonijal kao i materijalni elementi koji se
koriste ostali su potpuno identični.
Iako Lazar Milin u svojoj knjizi ''Naučno opravdanje religije''
izražava stav da, i pored toga što etnolozi nalaze vezu između krsne slave i
starinskog paganizma, pravoslavne Srbe to ''ne treba ništa da se tiče, jer
oni zapravo slave Hrista''23, ipak smatram da oni koji za sebe govore da
''pravo slave'' Boga ne bi smeli da to čine na način koji nije ''prav'' tj.
onako kako su njihovi preci proslavljali drevna božanstva.
Pošto je, posle svega iznetog, postalo jasno da su svi elementi ove
proslave, koju većina Srba smatra veoma važnom hrišćanskom
svetkovinom, zapravo u potpunosti nehrišćanski (čak i veoma
prepoznatljivo okultistički i demonistički), nalazimo da je potpuno
opravdano stanovište evanđeoskih hrišćana koji, želeći da ugode svom
Spasitelju, odbacuju običaje koji Njemu nisu ugodni i u tom smislu
21 Veselin Ilić, Religija i kultura, Prosveta – Niš, 1995. god. str. 202-203.
Naglasak moj.
22 Vidi: Čajkanović, knjiga peta, str. 123-132.
23 Vidi: Lazar Milin, Naučno opravdanje religije, Apologetika, Crkva i sekte,
knjiga 6. str. 435. Beograd 1986. god. (Izdanje: Romanov, Banja Luka, 2001.).
https://biblijskaistina.blogspot.com
12
upućuju i druge ljude da ih se ne pridržavaju. Ono što preostaje svakom
čitaocu ove knjige jeste da, u skladu sa upravo spoznatom istinom o ovoj
proslavi, izabere da li želi da služi Gospodu na pravi način, onako kako se
to činilo u apostolsko doba, ili pak u skladu sa mnogovekovnom
tradicijom koja ni u čemu ne odgovara svetopisamskom otkrivenju.

[Egzi]

Jeco nije ovaj jehovac ,sektaš neki jeste ali jehovac nije.

Lepo da ga ugostimo ko i druge sektaše pa nek ide dalje.
U naš kraj neće da se legu.

I krscanstvo je nekad bilo sekta, pa je izraslo u veru. Novcem i bogatstvom izvucenim iz naroda, rasirilo se po vascelom svetu i sada  ne priznaje druge sekte iako je nekad i samo sektom bilo.

[ilija7777]

Izvorno hrišćanstvo nikada nije bilo sekta, a rimske izvore ozbiljno shvataju samo osobe koje nisu istoričari po struci, ili jesu, ali istovremeno naginju zapadnim tumačenjima, što ih diskredituje, i njih, i njihovu profesiju.
Pozdrav

[Egzi]

Nemam nista protiv krscanstva, naprotiv i sam sam krsten. No mislim da su sve ostale veroispovesti pa i "verske sekte" koje ne zagovaraju nasilje i mrznju, ravnopravne i duzne postovanja.

[ilija7777]

Nije krscanstvo, nego HRIŠĆANSTVO.

[Egzi]

U Crnoj Gori, Republici Srpskoj i Hrvatskoj,  Srbi pravoslavci govore za sebe da su KRSCANI. I svi oni su KRSTENI a nisu HRISTENI.

[ilija7777]

Ostavite eshatologiju i teologiju sveštenim i učenim licima, i gledajte da svoj život uredite onako kako je Gospod zapovedio. Sve ostalo je krajnje grešno, i iracionalno.

[Kengurinjo]

Илија, одакле толико интересовање за веру и Хришћанство код тебе? Сећам се неких твојих фотографија са сатанистичким поздравом....

[donwlayco]

ZAŠTO SE SLAVI SLAVA UOPŠTE – Kako se slavi krsna slava na pravilan duhovni način i čemu to okupljanje u porodici

Vreme je slava. Svuda na svakom koraku neko vas zove na slavu i neko organizuje slavu. Na žalost, većina to radi nakaradno i izvitopereno. Najčešći odgovori zašto se slavi slava medju većinom ljudi u Srbiji su sledeći:
,,Red je takav", ,,Tako je radio moj otac", ,,To je tradicija", ,,Slava je lep običaj da se okupimo i proslavimo vidjanje", ,,Svi slave, pa valja se", ,,To je crkveni običaj", ,,Lep je to porodični praznik" i tako redom.
Svi ti odgovori su obična glupost i tradicionalno uvreženo društveno sujeverje, čak i kada su nasledjeni od slavnih predaka, koji su možda nekada davno usvojili pogrešan oblik proslave slave pa sada vi nastavljate. Zašto se slavi slava nema mnogo dodira sa takvim mišljenjem, pa ako i dalje mislite na jedan od ovih sličnih formalnih načina proslavljanja slave, moram da vas obavestim da ste u neznanju i da kod verujućih ljudi ispadate zatucani formalista. Malo oštro ovo zborim i uvredljivo, ali kada vam objasnim šta vi radite i koga vredjate, onda ćete možda i razumeti moj opravdani gnev prema formalistima, koji formalno slave slavu i koji kažu da je važna proslava i zabava a ne znaju smisao praznika. Takvi najčešće formalno slave slavu a da ne znaju zbog čega to čine.
Zašto se slavi slava uopšte – čemu to okupljanje u porodici
Krsna slava jedne porodice je proslava svetitelja koji zastupa vas i vaše ukućane pred Gospodom. Kada slavite slavu, slavite svetitelja ili arhandjela, a ne sebe i svoja životna dostignuća ili svoje uvažene goste koje ste pozvali na slavu.
Slava porodice je duhovni obred u čast vašeg sveca zaštitnika. Slavljenjem slave vi mu se zahvaljujete na svim molitvama koje Bogu upućuje za vas i vaš dom. On stalno bdi nad vama i moli Gospoda da vam oprosti vaše grehe i sagrešenja, moli Ga da vam da celomudrenost i trezvenost da ne lutate kroz život pun iskušenja i greha. On vas često i štiti od zla a da vi to ni ne znate niti osećate, jer je duhovni svet mahom skriven. On prati celu vašu porodičnu lozu, pratio je sve vaše pretke, prati vas a pratiće i naslednike, u onoj meri koliko ga vi budete poštovali i u molitvi prizivali.
Vaš krsni svetitelj vam je najbliže duhovno biće koje se brine za vas. Ne možete da pojmite koliko mnogo se brine i koliko se moli Gospodu za vašu tupavost, da je se oslobodite, da se oslobodite duhovnih i svih drugih obmana, da imate čistu i živu veru, da spasete dušu svoju i priključite mu se na nebu nakon upokojenja. Veliki duhovni posao čini vaš krsni svetac a vi ne možete ni mali duhovni podvig. A posebno vam je teško da ga ispoštujete na dan njegove slave kada ga cela Crkva proslavlja.
Ako živite pobožno i revnosno lako će vam postati jasno zašto se slavi slava. Ali pošto ne živite, za vas je slava formalnost i druženje, gozba i pijančenje, zabava i prosto okupljanje, umesto da bude svečani čin i obred poštovanja kroz koji vam stiže blagoslov od vašeg svetitelja, zaštitnika kuće. Da, naučite šta znači slava, to je porodični obred u slavu svetitelja, porodična molitva zahvalnosti za sve što krsni svetitelj radi za vas i porodična molitva da vas svetitelj zaštinik blagoslovi na njegov dan, da vam u svemu u domu i porodici dobro ide. Zato i služe svi oni prethodni obredi, dolazak sveštenika u dom da sveti vodicu i brašno, zatim odlazak u crkvu na sečenje slavskog kolača, na liturgiju i nakon toga na čitanje Akatista svecu zaštiniku u domu svome. Još ako zavetno postite 7 dana na vodi pre slave, ispovedite se i pričestite, vaš svetac zaštinik će još vatrenije zamoliti Gospoda da vam oprosti grehe i sagrešenja na pričešću, da vas ozdravi dušom i telom.
Veliki je duhovni značaj slave, dobija se blagoslov svetitelja, zato se slava slavi.
A ako vi mislite i dalje da je slava okupljanje najbližih uz trpezu, gozba i pijanka, onda bolje da ne slavite slavu, jer time samo vredjate vašeg svetitelja. Ima toliko razloga zašto biste se vi okupili na iću i piću, uvek možete naći razlog da pozovete goste na terevenku. I tada formalnost ima smisla, niko vam neće zameriti ništa, ni na nebu ni na zemlji.
Kako se slavi slava pravilno, odnosno nepravilno
Uzmete pravoslavnu literaturu i pitate svog sveštenika kako se pravilno slavi slava i zašto se slavi slava. Nemojte da lutate i da pravite gluposti na svoju ruku. Često ste usvojili loše navike od roditelja ili prijatelja a najčešće ste usvojili potpuno pogrešno mišljenje šta je slava. Slava se slavi zbog Sveca zaštitnika doma, on je glavni na slavi i domaćin i gost, niste bitni ni vi a ni vaši gosti. Ne slavi se slava da biste se pokazali kao odličan domaćin gostima, nego kao revnostan domaćin svecu zaštitniku.
Otuda nemojte da vašeg Sveca zaštinika vredjate sledećim stvarima:
- ni po koju cenu ne spremajte mrsnu slavu ako dan slave pada na posni dan. Ako je slava posna, onda je posna, gosti koji to ne mogu da podnesu nisu dostojni da budu deo slave i da dobiju blagoslov vašeg svetitelja. Isto tako, ne idite kod onih koji mrse na svojoj posnoj slavi, vredjaju svetitelja, ne budite deo njihovog greha!
- ne zovite na slavu one koji nisu kršteni i koji nisu pravoslavni. Kada postanu pravoslavni biće pozvani i učestvovaće u blagodeti blagoslova svetitelja, u zajedničarenju istog pravoslavnog duha. Oni koji nisu pravoslavni odbijaju istinitu veru pa ne mogu ni da budu puni poštovanja prema smislu slave i svetitelju, sve dok se ne preumne i ne uvide smisao proslave.
- ne napuštajte crkvu nakon sečenja kolača zbog nekakve žurbe, potrebe da sve spremite za goste. Sve može da sačeka i sve je manje bitno. Ostanite na celoj liturgiji da dobijete blagoslov vašeg svetitelja koji se taj dan proslavlja. Njega radi morate da budete na liturgiji. Gosti i sve ostalo je manje bitno.
- na dan slave ništa ne radite, ne bavite se poslovima, kao što ništa ne treba da radite crvenim slovom i nedeljom.
- ne propustite da nakon liturgije i dolaska kući, svi zajedno ispred ikone svetitelja pročitate Akatist vašem svetitelju. Upalite sveću, kandilo, isključivo stojeći očitajte uvodne molitve i pročitajte ceo Akatist – pesmu hvale i molitvu svecu zaštiniku. Makar ćete se jednom godišnje na taj način zahvaliti vašem svetitelju.
- ne razdvajajte se tokom slave, porodica treba da bude na okupu tog dana.
- ne izbegavajte da slavite slavu zato što vam je otac živ, to je glupost i duhovno sujeverje koje nema veze sa stvarnošću. Svaki sin koji se odvoji od kuće, počinje uz očev blagoslov da samostalno slavi svoju krsnu slavu za svoj dom i svoju porodicu.
- ne slavite duple slave, slavu žene, to nije po duhovnom poretku. Neka žena iz poštovanja i duhovne vezanosti prema Svetitelju njenog doma taj dan ode u Crkvu na liturgiju, neka pročita Akatist svetitelju njenog doma, ali neka ne slavi slavu u svom domu. Svaki svetitelj je živo duhovno biće i zaslužuje čast i poštovanje ali u svemu mora da postoji poštovanje duhovnih principa.
- slava se ne slavi van kuće, to je porodični duhovni praznik. Slava se ne slavi u kafani, restoranu, kafiću, pozajmljenom ili iznajmljenom prostoru, jer se vaš svetc zaštinik tamo neće naći, on ne boravi tamo, on je prisutan u vašem domu. Svi izgovori da nemate dovoljno mesta da prihvatite goste, da ih ima puno, rešavaju se time što imate drugi i treći dan slave, kao i izborom gostiju.

https://www.intermagazin.rs/zasto-se-slavi-slava-uopste-kako-se-slavi-krsna-slava-na-pravilan-duhovni-nacin-i-cemu-to-okupljanje-u-porodici/

[donwlayco]

Kako se slavi Aranđelovdan

https://www.youtube.com/watch?v=oT4Be-g2Dog

[donwlayco]

SVETI NIKOLA (NIKOLJDAN) – SRPSKA SLAVA

Nikoljdan je praznik posvećen Svetom Nikoli. Proslavlja se 19. decembra u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve. Srpske porodice, koje tog svetitelja smatraju svojim zaštitnikom, na ovaj dan proslavljaju svoju krsnu slavu i u krugu najbližih slave svetog Nikolu.

        Sveti Nikola je rođen u gradu Patari, u oblasti Likije, na području Male Azije, kao jedinac bogatih i znamenitih roditelja, Teofana i None. Kao jedinca darovanog od Boga, oni su ga Bogu i posvetili. Sveti Nikola je umro 19. decembra 345. godine (prema Julijanskom kalendaru 6. decembra), pa se taj dan obeležava kao pomen svetitelju i jedna je od najčešćih srpskih slava. Pravoslavni vernici svetog Nikolu smatraju borcem za Hristovu veru, pobednikom zla za ceo svet, a njegovo ime znači narodni pobeditelj, jer grčka reč ,,niki" znači pobeda, a ,,laos" znači narod, vernici.

        Nikolaj se duhovnom životu naučio kod svog strica, Nikolaja episkopa patarskog, koji je osnovao manastir Novi Sion, u kom se Nikola zamonašio. Po smrti roditelja, Nikola je imanje razdelio siromašnima ne zadržavajući ništa za sebe. Pročuo se zbog svog milosrđa kao sveštenik u Patari, ali je on brižljivo skrivao svoja milosrdna dela.

        Potom, sveti Nikola biva izabran za arhiepiskopa u gradu Miru, u Likiji. Poučavao je narod veri i zakonu Božjem, obilazio bolesne, otkupljivao je zarobljenike, koji su tada bili prodavani kao robovi, i puštao ih na slobodu, obilazio gradove i sela.

        Do dolaska na presto cara Konstantina, za vreme vladavine cara Dioklecijana, sveti Nikola je bio zatvoren u tamnicu, gde je i zatvorenike poučavao veri. Nakon toga vratio se na svoj arhiepiskopski presto. Sveti Nikolaj je odlučio da obiđe sveta mesta. Na putu obilaska, Nikolaju su se dešavala mnoga čuda. Posle obilaska svih svetih mesta, sveti Nikola unajmi nekog lađara da ga odveze u Likiju, ali lađar je, iako je uzeo novac, hteo da ide na neku drugu stranu. Tada se podigao vrlo jak vetar i okrenuo brod u pravcu Likije, a svi napori mornara koji su, po naređenju kapetana, pokušavali da vrate brod, bili su uzaludni. Punim jedrima brod je došao u Likijsko pristanište, gde se sveti Nikola iskrcao.

        Svetog Nikolu poštuje sav hrišćanski svet. Umro je u Miru, 345. godine, a potom su nekoliko vekova njegove mošti počivale u sabornoj crkvi tog grada. 1096. godine, posmrtni ostaci svetog Nikole preneti su u Bari, koji se nalazi u južnoj Italiji, u crkvu svetog Jovana Preteče. I danas mošti svetog Nikole počivaju u Bariju, u crkvi svetog Nikole, koju su u njegovu slavu podigli građani, verujući i poštujući svetog Nikolu kao čudotvorca i iscelitelja.

        Prema predanju se smatra da je sveti Nikola povratio vid Stefanu Dečanskom, te je stoga ovaj srpski kralj hram u kom su pohranjene mošti svetog Nikole okitio srebrom i slao bogate priloge za njegovu izgradnju i opremanje.

        Sveti Nikola je pomagao siromašnima, tešio narod i spasavao ga od gladi, branio Likiju i ostale gradove od ratnih opasnosti i nesreća. Smatra se zaštitnikom moreplovaca i svih putnika. I danas se veruje da sveti Nikola pomaže na moru i svi pomorci hrišćanske vere ga slave kao svog zaštitnika. Tokom vekova, sveti Nikola je postao jedan od najpopularnijih Svetaca. U cilju sećanja na njega i za njegovo proslavljanje podignute su hiljade crkava i manastira. Na pravoslavnim ikonama Sveti Nikola se najčešće predstavlja sa omoforom arhiepiskopa i Jevanđeljem u ruci.

        Veliki broj vernika pravoslavne veroispovesti obeležava svetog Nikolu kao svoju krsnu slavu, kojom prilikom se uz sveću i slavski kolač, kao i Očenaš okupljaju članovi porodice, mole Bogu i slave ovog svetitelja kao svog zaštitnika.

https://www.ravnica.info/clanak.php?r=br-204/SVETI-NIKOLA-%28NIKOLJDAN%29-–-SRPSKA-SLAVA.html



SLAVSKI KOLAČ

Nijedna krsna slava u Srbiji nemože da prođe bez slavskog kolača. U ovom videu ćete videti kako izgleda izrada slavskog kolača od mešenja testa pa do njegovog iznošenja na slavsku trpezu i samog sečenja kolača čime počinje svaka krsna slava. Jedna od glavnih odlika srpskog pravoslavlja za koju ne zna ostali hrišćanski svet jeste krsna slava. Gde je slava - tu je i Srbin, kaže stara narodna poslovica, a mi dodajemo - i dobra domaćica. Pravilo je da se za slavu i ostale praznike sprema ono što se i inače sprema, samo bogatije i bolje nego običnim danima. Obavezna su samo ona jela i pića koja su sastavni deo slavskog rituala i koja imaju posebno ritualno značenje (slavski kolač, žito, vino).

Slavski kolač predstavlja žrtvu blagodarnosti Bogu za spasenje kroz Gospoda Isusa Hrista, a krstoobrazno presecanje slavskog kolača predstavlja Hristovo stradanje za nas. Prelivanje vinom presečenog kolača znači da smo Hristovom krvlju očišćeni od grehova svojih.Iako danas neke domaćice kupuju gotove slavske kolače kao i druge poslastice koje su za tu priliku potrebne, mešenje slavskog kolača u kući ipak je nezamenljiva radost i uspomena za decu koja u toj kući rastu i koja će, gledajući svoju majku kako mesi kolač, preneti to u svoju kuću.

Slavski kolač obično se mesi dan pre slave. Pošto se domaćica okupa i obuče u čisto, prekrsti se i u sebi očita Očenaš, pa tek onda počne sa mešenjem.

Ukoliko krsna slava pada u mrsan dan, slavski kolač može se mesiti s mlekom, jajima i puterom. Najpre se zamesi kvasac. Ako je kvasac pivski, zamesite ga rano ujutru tako što ćete u jedan manji lonac izdrobiti 30 grama pivskog kvasca, naliti ga mlakim mlekom, razbiti grudvice, dodati malo soli i toliko brašna da se može napraviti retko testo. Šerpu s kvascem stavite na toplo mesto, ali je nikako ne izlažite suviše velikoj toploti, jer bi u tom slučaju kvasac mogao da prokisne, a testo postane crveno.

Dok kvasac kisne, prosejte 1,5 kg brašna, stavite ga u sud za mešenje (ovaj sud, po mogućstvu, upotrebljavajte samo za mešenje slavskog kolača) i kraj šporeta dobro zagrejte.

Kolač može biti okrugao, u obliku hleba ili u obliku kalupa u kom se mesi, ali važno je da se prekrsti i optoči vencem od upletenih pletenica koje će se narezati malim makazama. Najpre se preko celog kolača stavlja krst (od dva valjkasta komada testa stavljena unakrst).

Zatim se kolač uokviri pletenicom, preko koje se pravi venčić. Venčić se obično pravi tako što se komad testa izvalja, a zatim isecka na manje valjkaste komadiće. Svaki takav komadić se po dužini dvaput zaseče (tako da dobije tri kraka). Ovi komadići se slažu preko pletenice, i to tako da svaki sledeći malo preklopi prethodni, dok se ne uokviri ceo kolač i na taj način dobije venac oko krsta. I venčić i krst se još zaseckaju makazama da bi kolač što lepše izgledao.

Sada se na središte krsta stavlja poskurica - kao tanak hlepčić kružnog oblika. Ona se takođe stavlja i preko venčića, a na završecima svakog od četiri kraka krsta (ukupno pet poskurica).

Ukrasi kolača ne mogu se praviti od kiselog testa, nego se za tu svrhu koristi posno testo, bez jaja i mleka, i od njega se prave ukrasi. Ove ukrase ne treba premazivati jajetom, već ih treba ostaviti bele. Ti ukrasi predstavljaju želje ukućana: ptice (golubovi) predstavljaju zdravlje i veselje (oči ptica prave se obično od kima ili bibera, tj. kim/biber se zabode u testo na mestu gde su oči ptice), grozd označava želju da rod dobro rodi, cveće (ružice) označava lepotu, čistotu, blagi miris duše i želju da deca odrastaju lepa i čista kao ružice, burence - želju da u kući svega ima; tu je i čašica, zatim knjiga itd. Ovi ukrasi stavljaju se u polja između krakova krsta i dovoljno je da se u svakom od četiri polja nalazi po jedan ukras.

Najvažniji ukras slavskog kolača je pečat četvrtastog oblika sa krstom u sredini među čijim je kracima natpis IS HS NI KA (ovaj natpis na grčkom znači Isus Hristos pobeđuje). Za utiskivanje ovoga znaka postoji naročiti drveni pečat (obično se nasleđuje s kolena na koleno i svaka domaćica treba da ga ima, kao i poskuricu). Posno testo se rastanji i u njega se utisne ovaj pečat koji se prethodno zamoči u brašno. Taj znak se nožem iseče po ivici od ostalog komada testa i stavlja se na svaku poskuricu.

https://www.youtube.com/watch?v=Ajdorn8_Vao



Nada Topcagic - Slavski kolac - (Official Video 1996)

https://www.youtube.com/watch?v=rFHQP8pOihc