Vesti:

Samo za Registrovane članove je moguć pristup u kategoriji '' Ljubav & Sex & Lepotice''
Obavezno pročitajne uslove korišćenja Foruma ->
Uslovi Korišćenja

Main Menu

TITO

Započeo donwlayco, 26-07-2013, 11:47:26

« prethodna tema - sledeća tema »

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Štampaj
Idi dole Stranice 1 2 3 4
User actions

donwlayco

#40
01-04-2015, 00:30:22 Last Edit: 20-05-2015, 04:22:44 by donwlayco


KAKO SAM KUVAO TITU

https://www.youtube.com/watch?v=nUHIyKnV28E



Milovan Mica Stojanovic - Titov kuvar 25 godina

https://www.youtube.com/watch?v=7PvTZtIrnFU



Zašto je srpski kralj podržao Tita: Čerčil ga je držao zarobljenog u podrumu, sve dok nije "izdao" Dražu

https://webtribune.rs/zasto-je-srpski-kralj-podrzao-tita-cercil-ga-je-drzao-zarobljenog-u-podrumu-sve-dok-nije-izdao-drazu/

donwlayco

#41
02-04-2015, 02:30:33

donwlayco

#42
08-04-2015, 01:24:18 Last Edit: 20-05-2015, 04:23:43 by donwlayco


Josip Broz Tito (1892-1980) - Dokumentarni film

https://www.youtube.com/watch?v=DiZr7Duw5V0



Zagreb živi s Titom (Lordan Zafranović, 1981)

https://www.youtube.com/watch?v=mHM2oBdwghw



Tajni život Josipa Broza Tita - Dokumentarni Film

https://www.youtube.com/watch?v=1Roqt-MejQs



UBISTVO U TITOVO IME (HD)

Bila je to najduža nerazjašnjena serija ubistava u posleratnoj Nemackoj. U Bonu su znali za aktivnosti Udbe cije ubice su do pada Berlinskog zida likvidirale oko 30 emigranata. Klupko sada pocinje da se odmotava.
https://www.youtube.com/watch?v=Uc_jCwsZWvI



Josip Broz TITO - Documentary

https://www.youtube.com/watch?v=S9lRUzUBC_k

donwlayco

#43
16-04-2015, 02:10:47


Kada su počele iluzije da je Jugoslovenstvo iznad Srpstva?

https://webtribune.rs/kada-su-pocele-iluzije-da-je-jugoslovenstvo-iznad-srpstva/



MILIJUNSKA INVESTICIJA Vlada će sagraditi most koji je srušen prije 57 godina da bi maršal Tito mogao proći svojom jahtom

https://www.jutarnji.hr/template/article/article-print.jsp?id=1328412

donwlayco

#44
21-04-2015, 01:22:01


Јосип Броз Тито је био и остао вечита енигма и за становнике бивше Југославије, а поготово за остатак света. Обавијен је мноштвом тајни, а једна од највећих изашла је на светлост дана упркос отпору тајних служби САД.

Тито је 1961. године продао југословенски свемирски програм Американцима који је тајно развијан у објекту '505' – подземном аеродрому Жељава код Бихаћа! Захваљујући овом великом 'поклону' Американци су послали првог човека на Месец, Југославија је постала одмах после тога најпросперитетнија комунистичка држава, а Јосип Броз Тито је постао прави плејбој и један од најугледнијих светских лидера. Највећа тајна Хладног рата између СССР-а и САД, деценијама је остала сакривена у једној од најтајанственијих војних база у тадашње време – аеродрому 'Жељава' недалеко од Бихаћа.

Ово је само синопсис документарног филма 'Хјустоне, имамо проблем' чији је трејлер невиђеном брзином узбуркао прво целокупну интернет – јавност, а затим и остатак популације у целој бившој Југославији. Овај документарац дело је редитеља Жиге Вирца, рађен по идеји и сценарију Боштјана Вирца и предочен је јавно публици 2013. године. Заплет филма се врти око наводних тајних записа пионира југословенског свемирског програма Хермана Поточника до којих је Тито дошао после Другог светског рата.

Захваљујући томе, СФРЈ се као трећи играч укључила у свемирску трку и већ 1961. године имала функционалан програм захваљујући коме је могла да пошаље човека у свемир. То су сазнали Американци и у марту те 1961. године Тито је у највећој тајности продао планове председнику САД-а Џону Ф. Кенедију који је већ два месеца касније најавио лет на Месец.

Одмах након тога, Југославија је, уз велику подршку Америке, започела невероватан економски успон. Овај документарни филм открио је како је Тито у тајности саградио објекат '505' – Жељаву и како је развијан свемирски програм.

https://www.youtube.com/watch?v=EfJiNPZ38kY

donwlayco

#47
05-05-2015, 01:55:08 Last Edit: 20-05-2015, 04:24:33 by donwlayco

donwlayco

#48
07-05-2015, 02:46:18


TITOISTIČKO ZLO: Zbog čega se Tito diže u nebesa?

https://www.intermagazin.rs/titoisticko-zlo-zbog-cega-se-tito-dize-u-nebesa/

donwlayco

#49
12-05-2015, 00:50:49 Last Edit: 12-05-2015, 00:59:32 by donwlayco

donwlayco

#50
14-05-2015, 02:44:39


Титов ,,антифашизам" је био наставак рата Запада против Истока

https://fakti.org/srpski-duh/titov-antifasizam-je-bio-nastavak-rata-zapada-protiv-istoka

donwlayco

#51
18-05-2015, 01:30:50


TITO je bio Rus, srpskohrvatski mu nije bio maternji jezik

https://www.intermagazin.rs/tito-je-bio-rus-srpskohrvatski-mu-nije-bio-maternji-jezik/



ISPOVEST JUGOSLOVENA: Tito je značio mir i spokoj, kada je otišao nestali su sigurnost, ušuškanost, red, disciplina...

https://www.intermagazin.rs/ispovest-jugoslovena-tito-je-znacio-mir-i-spokoj-kada-je-otisao-nestali-su-sigurnost-ususkanost-red-disciplina/

donwlayco

#53
27-05-2015, 02:48:48


Ispovest specijalca: Ja sam jedini nosio pištolj ispod sakoa u Titovom društvu

https://webtribune.rs/ispovest-specijalca-ja-sam-jedini-nosio-pistolj-ispod-sakoa-u-titovom-drustvu/

donwlayco

#54
04-06-2015, 05:19:25


Nova Knjiga Žarka Jokanovića: Ispovest sestre Jovanke Broz

Ovo je nastavak bestselera "Jovanka Broz: moj život - moja istina", knjige koja je uzdrmala bivšu Jugoslaviju jer se pojavila odmah posle smrti supruge predsednika Josipa Broza Tita.

Kao i Jovanka Broz, Nada Budisavljević je svoju uzbudljivu priču poverila istom autoru, i posle decenija laži, podmetanja i intriga rođena sestra Jovanke Broz, sada je prvi put progovorila o svemu.

Njenu životnu ispovest, uključujući mnoge misterije zajedničkog života sa Titom i Jovankom mlađa sestra priča bez zadrška pošto je u zvaničnoj rezidenciji predsednika Jugoslavije u Užičkoj 15 u Beogradu, na prvom spratu, spavala i ona, a dve preostale pripadale su Titu i Jovanki.

- Sa Nadom Budisavljević sam se svakodnevno viđao pored Jovankine bolesničke postelje. Na spisku za ulazak u njenu sobu bilo je pet ljudi: njene sestre Nada i Zora, sestrići Goran i Zoran, i ja - poverio se Jokanović.

On smatra da je Nada jedini pouzdani svedok svega što ima veze sa Jovankom Broz, jedina osoba koja je sa njom provodila svaki dan.

- Ova knjiga je isposvest mlađe sestre koja je ceo svoj život stavila u službu svoje starije sestre. Bila joj je i ispovednik i dežurni krivac, šef kabineta i sekretarica, stilistkinja, garderoberka, sobarica, telohranitelj, medicinska sestra, negovateljica. Jedini čovek od poverenja, čuvar svih njenih tajni, i ovom knjigom

- Nada i ja, svako na svoj način, ispunjavamo obećanje koje smo dali Jovanki - da će se prava istina saznati - rekao je Žarko Jokanović.

donwlayco

#55
09-06-2015, 02:44:14


Ispovest sestre Jovanke Broz: Pomogla sam joj da spali beleške posle Titove smrti

https://webtribune.rs/ispovest-sestre-jovanke-broz-pomogla-sam-joj-da-spali-beleske-posle-titove-smrti/

donwlayco

#56
15-06-2015, 05:35:27


Комеморативно предавање Титов најкрвавији злочин – 70 година од комунистичког покоља -Кочевје – Словенија 1945. Предавач: Српски четнички војвода Јован Д. Адамовић Велебитски

https://www.youtube.com/watch?v=a6fH1eV6fl4

donwlayco

#57
17-06-2015, 07:13:56



IVO I SLAVKO GOLDSTEIN 'Tito je bio protiv strijeljanja Draže Mihailovića i htio je da Crkva postane više nacionalna'

https://www.jutarnji.hr/goldstein--tito-je-bio-protiv-streljanja-draze-mihailovica--a-htio-je-da-crkva-postane-vise-nacionalna-/1366950/

donwlayco

#58
01-07-2015, 03:44:36


Goli otok - Dokumentarni film

Politički logor Goli otok je zloglasni logor na istoimenim otoku za jugoslavenske političke zatvorenike osnovan je 1949. po nalogu rukovodstva komunističke partije i države. Izabran zbog nenaseljenosti i praktičke nemogućnosti bijega.
U logor su slani uglavnom komunisti osumnjičeni za sklonost da surađuju sa Sovjetskim savezom nakon sukoba Tita i Staljina 1948. godine, to jest - kako se tada govorilo - "za suradnju s Informbiroom". Civili su na "preodgoj" u pravilu slani bez suđenja, administrativnom odlukom, dok se vojnim osobama sudilo na insceniranim procesima na kojima su osuđivani na najmanje tri, pa sve do dvadeset godina strogog zatvora.
Tretman koji su jugoslavenski komunisti organizirali svojim partijskim kolegama i suborcima 1940.-ih i 1950.-ih godina bio je ne samo brutalan, nego i moralno degradirajući.
Prvi logoraši stigli su na otok, točnije bili izbačeni iz broda na stijene jer nije bilo pristaništa, 9. srpnja 1949., ukupno oko 1200 ljudi. Prema procjenama na Golom otoku je bilo između 16 i 32 tisuće logoraša, od kojih je umrlo između 400 i 4000.[4] Na Golom otoku je bio logor za muške, dok se na Svetom Grguru nalazio logor za ženske zatočenike. Kao najzaslužniji za formiranje političkog logora "Goli otok" bili su zapovijednik UDBE za Hrvatsku, general Stevo Krajačić i Edvard Kardelj. Jedan od zapovijednika logora bio je i narodni heroj Jugoslavije Ante Raštegorac.
Većina je zatočenika otpuštena sa Golog otoka 1955. godine, nakon što su se u Beogradu svečano sastali i pomirili Tito i Nikita Hruščov, Staljinov nasljednik na mjestu Generalnog sekretara Komunističke partije Sovjetskog saveza. Većina vojnih osoba ostala je ipak zatočena u logoru još dvije godine. Dio zatočenika ostao je u logoru čak do 1960. godine. Kaznionica je na Golom otoku djelovala i nakon toga, te je ukinuta 1986. godine.
Kada bi u gulag stigao novi logoraš, za "dobrodošlicu" su stari logoraši poredani u dvije kolone u špaliru te su novoga morali isprebijati do besvjesti. Oni logoraši za koje su stražari smatrali da nisu dovoljno jako udarali, morali su isto kroz "krvavu stazu".
Političke zatvorenike i disidente se smatralo kao opasnost za Jugoslaviju i socijalizam te ideale Tita.
Kažnjenici su umrli ili bili ubijeni na razne načine, na primjer:
pri pokušaju bijega na smrt pretučeni samoubojice – koji nisu mogli ili htjeli podnositi metode"preodgajanja" UDBE poginuli "utapanjem"
nesreće na radu u kamenolomu smrt od izgladnjenosti ili iscrpljenosti
Među zarobljenike su bili ubacivani agenti koji su stvarali grupacije. Tom metodom su poticana ubojstva na Golom otoku, kada su kažnjenici iz jedne skupine napadali one iz druge.
Goli otok je otok u hrvatskom dijelu Jadranskog mora.
Smješten je između sjeveroistočnog dijela otoka Raba i kopnene obale u sjevernom dijelu Velebitskog kanala, zapadno od njega je otok Sveti Grgur i sjevernije otok Prvić. Od kopna je udaljen oko 6 km, a od otoka Raba 5 km. Uz jugozapadnu obalu otoka se nalazi ruševno i napušteno naselje Maslinje.
Jugozapadne obale Gologa su niske i pristupačne s uvalama Senjska i Tatinja, pa su prikladne za kupanje. Sjeverne i istočne obale otoka su visoke, strme i klisuraste, a pod istočnom obalom su strma klisurasta dna s najvećim dubinama do -103 m. Najzapadniji je stjenoviti rt Sajalo, a najjužniji je niski rt Blažna i uz njega otoćić Mali Goli s velikim naseljem galeba. Na sjeveroistoku, nad visokim klisurastim rtom Markonj je najviši otočni vrh Glava, 223 m.
Najveći dio tog otoka su goli kameniti obronci s oskudnom travom, a samo duž zapadne obale su zapušteni parkovi borova i kineskog pitospora, koje su na tom golom kršu prisilno sadili bivši logoraši. Goli otok je uglavnom neplodan i danas nema stalnih stanovnika, osim stada ovaca.
U proteklim stoljećima je Goli otok uglavnom služio za ispašu ovaca, pa je ranije na njemu postojalo samo nekoliko sezonskih pastirskih stanova i cisterne za kišnicu.
Nakon sukoba Tita i Staljina 1948. godine jugoslavenske vlasti osnovale su politički logor Goli otok, u koji se zatvorenike uglavnom slalo administrativnim odlukama, bez ikakvog suđenja: navodi se da je o osnivanju odlučio osobno Josip Broz Tito, na prijedlog Steve Krajačića.
Vista-xmag.pngPodrobniji članak o temi: Politički logor Goli otok
Sve do Prvog svjetskog rata na Golom otoku nije bilo naselja, kada je Austro Ugarska tu napravila logor za ruske zarobljenike s istočnog bojišta.
Poslije Drugoga svjetskog rata za vrijeme Socijalistička Jugoslavije prva skupina kažnjenika došla je na Goli otok, točnije, bila izbačena iz broda na stijene, 9. srpnja 1949., ukupno oko 1200 ljudi.[3] i označila je početak osnivanja Gologa otoka kao strogog zatvora (robije), gdje su isključivo bili zatvarani politički zatvorenici.
Ovaj zatvor je bio u rukama federalne vlade sve do 1956., kada prelazi u nadležnost SR Hrvatske.

https://www.youtube.com/watch?v=sIkcDDEMoJ0



Hrvoje Klasić - Tito nije bio diktator - Nedjeljom u 2 (17.5.2015.)

https://www.youtube.com/watch?v=km4M2TRvpZU

donwlayco

#59
08-07-2015, 02:53:25


Kako je Tito prodao svemirski program Amerikancima

Josip Broz Tito je bio i ostao večita enigma i za stanovnike bivše Jugoslavije, a pogotovo za ostatak sveta. Obavijen je mnoštvom tajni, a jedna od najvećih izašla je na svetlost dana.

Tito je 1961. godine prodao jugoslovenski svemirski program Amerikancima koji je tajno razvijan u objektu ,,505" – podzemnom aerodromu ,,Željava" kod Bihaća!

Zahvaljujući ovom velikom ,,poklonu" Amerikanci su poslali prvog čoveka na Mesec, Jugoslavija je postala odmah posle toga najprosperitetnija komunistička država, a Josip Broz Tito je postao pravi plejboj i jedan od najuglednijih svetskih lidera. Najveća tajna hladnog rata između SSSR-a i SAD, decenijama je ostala sakrivena u jednoj od najtajanstvenijih vojnih baza u tadašnje vreme – aerodromu ,,Željava" nedaleko od Bihaća.

Ovo je samo sažetak dokumentarnog filma ,,Hjustone, imamo problem" čiji je trejler neviđenom brzinom uzburkao prvo celokupnu internet-javnost, a zatim i ostatak populacije u celoj bivšoj Jugoslaviji. Ovaj dokumentarac delo je reditelja Žige Virca, rađen po ideji i scenariju Boštjana Virca. Zaplet filma se vrti oko navodnih tajnih zapisa pionira jugoslovenskog svemirskog programa Hermana Potočnika do kojih je Tito došao posle Drugog svetskog rata. Zahvaljujući tome, SFRJ se kao treći igrač uključila u svemirsku trku i već 1961. godine imala funkcionalan program zahvaljujući kojem je mogla da pošalje čoveka u svemir. To su saznali Amerikanci i u martu te 1961. godine, Tito je u najvećoj tajnosti prodao planove predsedniku Amerike Kenediju koji je već dva meseca kasnije najavio let na Mesec.


Aerodrom Željava

Podzemni aerodrom ,,Željava" sve do 1992. godine bio je najmoćnija vojna baza u tadašnjoj Jugoslaviji, sigurno i na celom evropskom kontinentu, a možda i šire. Takve tipove podzemnih objekata imalo je vrlo malo zemalja, a najpoznatiji po izradi su Šveđani i upravo je njihov model iskorišćen pri konstruisanju ovog aerodroma. Sam objekat je lociran na granici BiH i Hrvatske i upravo je to zapečatilo njegovu dalju sudbinu.

Naime za vreme rata u Hrvatskoj 1991. godine aerodrom je intenzivno korišćen, međutim, izbijanjem sukoba u BiH, njegova dalja perspektiva sa geostrateškog položaja bila je neodrživa. Stoga je objekat krajem maja 1992. godine od strane JNA onesposobljen za dalje korišćenje i do dan-danas nije, a i zasigurno neće biti osposobljen još dugi niz godina. Posle rušenja dobar deo objekta ostavljen je tadašnjoj vojsci RSK, a jedan manji deo koji je pripadao teritoriji BiH bio je pod kontrolom Armije BiH.

U operaciji ,,Oluja" 1995. godine biva zauzet od strane Armije BiH, ali vrlo brzo je predat Hrvatskoj vojsci. Trenutna situacija oko ove bivše vazduhoplovne baze nije se ni malo promenila, takoreći ista je kakva je bila 1992. – aerodrom i prateći objekti neupotrebljivi su i nisu odoleli zubu vremena tako da objekti koji su uništeni '92 i '95 izgledaju još gore.

Objekat je projektovan još davne 1957. godine pod šifrovanim nazivom ,,Objekat 505" u realizaciji Specijalnog odeljenja građevinske uprave tadašnjeg Ministarstva odbrane. Glavni projektanti i realizatori projekta su pukovnik dr Lj. Kodelja i potpukovnik V. Smirnov, koji je inače ruski carski emigrant. Pre toga izvršen je odabir lokacije i određena geološka ispitivanja. Zbog izuzetnog geostrateškog položaja u tadašnjoj državi (dubina teritorije) i prirodne zaravni podno planine Plješevice, te blizine grada Bihaća i Ličkog Petrovog Sela, izabrana je mikro lokacija. Tek sredinom 1959. godine otpočeli su prvi građevinski radovi na terenu.

Poslovi su povereni vojnom GP ,,Soča". Uporedo je počela gradnja poletno-sletnih staza i kopanje tunela u utrobi Plješevice. Tu su graditelji naišli na prvi veći problem – naime kako je planina bila sastavljena od izuzetno čvrstih dolomitnih stena moralo se intenzivno koristiti miniranje, ali su projektanti smislili specijalan sistem rušenja ,,punim i praznim punjenjem" gotovo u santimetar. Ovo je naročito efikasno delovalo jer su izgrađene galerije morale po projektu biti širine 20 metara, visine 8 metara, i dužine više od 1 kilometra. Pod najvećim stepenom tajnosti radilo se u tri smene sa gotovo 250 angažovanih radnika. Kompletni radovi završeni su 1965. godine kada je obavljen tehnički prijem, a prve jedinice JNA počele su bazirati tek naredne godine.

U aerodromskom kompleksu radili su oficiri i podoficiri posebno čistih biografija i pouzdanosti. Za ulazak je bila potrebna propusnica koja se dobijala posle najstrožih bezbednosnih provera.

Baza koja je tada završena izgledala je impresivno – ukupno su u utrobi planine bile izgrađene tri galerije, kao i jedna pomoćna koja je služila kao rezervni izlaz, koje su se spajale na ,,raskrsnici" gde je postojao i jedan slepi krak za remont aviona visine 12 metara. Ove tri galerije imale su impresivne dimenzije – bile su dužine 350, 400 i 500 metara, svaka visine 8 i širine 20 metara. Grandiozna baza bila je projektovana sa sistemom zaštite da izdrži direktan pogodak nuklearnog projektila jačine 20 kilotona – istog onakvog kakav je bačen na japanski Nagasaki. Stoga je ispred ulaza u svaku galeriju napravljena pretkomora tzv. ,,blenda", odnosno betonski štitovi koji su se spuštali polukružno sa tavanice raspoređeni na svakih desetak metara radi amortizacije ogromnog pritiska da masivna vata od čelika i betona ne bi trpela udar veći od tri atmosfere.


Ulaz u svaku galeriju zatvarala su već pomenuta vrata. Svaka od tih vrata bila su debljine 1 metar, visoka 21 i široka 9 metara. Svaka su težila 100 tona i bila su pokretna i hermetički su zatvarala galerije. U samom objektu inače bila je izgrađena kompletna infrastruktura za boravak više stotina zaposlenih od restorana, spavaonica, kancelarija, ambulante, pa sve do tehničkih radionica, moćne agregatne stanice za proizvodnju električne energije u slučaju blokade objekta, skladišta kerozina i ubojnih sredstava.

U samom središtu objekta postojao je i lift kojim se osoblje ,,podizalo" na visinu od 30-tak metara iznad nivoa baze gde se nalazio teško uočljivi betonski bunker (gledano sa piste) u kom je postojao kontrolni toranj i iz njega se navodila avijacija. Objekat je projektovan tako da je u slučaju totalnog rata bio autonoman da obezbedi neprestano dejstvovanje sopstvene avijacije (bilo je bazirano oko 60 MiG-ova 21) gotovo sedam dana bez dopune gorivom i ubojitim sredstvima.

Baza je snabdevana kerozinom podzemnim cevovodom iz vojnog skladišta na brdu Pokoj kod Bihaća – sam cevovod bio je dug preko 20 kilometara. Spoljno skladište ubojitih sredstava bilo je udaljeno oko 5 km u selu V. Polje. Zanimljivo je pomenuti da je pri kopanju tunela nađena reka ponornica tako da je i to bio jedan dodatni plus-baza nije morala brinuti o snabdevanju vodom u slučaju blokade. U samom objektu od njegovog otvaranja radio je sistem klimatizacije koji je za ono vreme bio pravo remek delo. U objektu je održavana konstantna temperatura i vršena filtracija vazduha. Spoljni deo objekta, to jest aerodrom, sastojao se od 5 pista (2 poletno-sletne i 3 poletne), kao i kasarne koja je ujedno bila i logistička baza, u blizini Ličkog Petrovog sela.

Na samom vrhu planine Plješevica visoke 1650 metara, bili su instalirani britanski radari S-613 najmoderniji u to vreme, sa dometom preko 400 km sa kojim je nadgledana gotovo cela teritorija Italije, Austrije i dobar deo Mađarske. Takođe, i tu je urađen podzemni objekat sa operativnim centrom. Radari su bili uvezani u jedinstveni sistem PVO JNA i nalazili su se u sistemu VOJIN – vazdušno osmatranje, javljanje i navođenje. Od celokupnog sistema koji je bio vezan za sam aerodrom jedino su ovi radari i sam položaj ostali aktivni od 1992 do 1995. Radari su 1995. godine od strane VRSK uništeni da ne bi pali u ruke hrvatskoj vojsci.

Na aerodromu do preseljenja kompletnih eskadrila sa osobljem na aerodrom Ponikve kod Užica, bio je baziran 117 Lap – lovačko avijacijski puk sa 3 eskadrile lovaca-bombardera MiG-21PF i 323 Iae (izviđačko-avijacijska eskadrila) sa avionima MiG-21R. Planirano je da avione u doglednoj budućnosti zamene aparati MiG-29 ali okolnosti u okruženju su to osujetile. Čak je počelo proširivanje jednog od ulaza za smeštaj 29-ki. Naime, da bi se smestio ovaj tip vazduhoplova morala je da se proširi ,,betonska zavesa" na ulazu u objekat. Ta tzv. zavesa projektovana je prema profilu 21-ce koji ima jedan vertikalni stabilizator. Pošto 29-ka ima dva vertikalca, moralo se pristupiti doradi objekta. Međutim, zbog dobro poznatog rata, sve je ostalo samo na ideji.

U bivšoj SFRJ jedini približan objekat sličan ovom izgrađen je u Prištini (aerodrom Slatina), ali on je mnogo manji i ne bi mogao parirati ni po čemu Bihaćkom aerodromu. Postoji procena da je objekat i aerodrom tadašnju državu koštao u ono vreme fantastične 4 milijarde USD. Sa tim novcem mogao se izgraditi supermoderni autoput sa četiri trake (sa pratećim objektima) od Triglava do Đevđelije!

Aerodrom se nalazio na nadmorskoj visini od 330 metara, a ceo plato dužine 15 km i širine 5 km je bio ispresečen vrtačama i zajedno sa planinom Plješevicom podsećao na gigantski nosač aviona, čijim je centrom poput jarbola dominirao radar sa vrha planine. Komanda našeg Ratnog vazduhoplovstva je 1955. godine formirala komisiju koja je, razmotrivši taktičko-tehničke uslove, predložila izradu projektnog programa i projektne dokumentacije za jedan objekat od budućeg podzemnog kompleksa na vojnom aerodromu ,,Željava" kraj Bihaća. Za glavnog i vodećeg projektanta u Birou za specijalno projektovanje Građevinske uprave JNA određen je dipl.ing. Dragolav Sabotka.

Objekat je lociran u podnožju planine Plješevice na istočnoj padini (prema Bihaću), morfološki vrlo povoljnoj lokaciji, sa prirodnim uvalama za ulaze i sa grebenima koji ih razdvajaju. Masiv je sastavljen od kraških krečnjaka sa dosta pukotina i pećina i većim brojem izvorišta različitog intenziteta. Tokom izgradnje objekta angažovani su i speleolozi za snimanje pećina radi njihovog premašćavanja specijalnim konstrukcijama od armiranog betona.

Veću poteškoću su predstavljale pećine, koje su zahvatale ceo profil galerije po dužini, širini i visini i do 20 m pri dnu otvora. Tri glavne podzemne galerije za smeštaj 58 aviona su međusobno povezane u obliku slova M sa produženim srednjim krakom za pregled i popravku dva aviona i dodatnom galerijom sa strane svodastog oblika sa vertikalnim oporcima širine 15,40 m pri dnu i visine u temenu oko 10 m. Njihov slobodan profil je podešen prema dimenzijama aviona koje je dao investitor.

Na prodorima galerije visina je povećana za 2 m. Ostale prostorije za razne namere i hodnici, izuzev kupole objekta, širine su 3 – 12 m. Ukupna dužina podzemnih tunela (galerija i pomoćnih prostorija) je iznosila 3500 metara. Kompletan objekat ima 4 ulaza-izlaza, od kojih se srednji prvobitnog objekta koristi kao ulaz za avione i ljudstvo (u slučaju napada preko ustave i degazacione komore), a ostala 3 se koriste za izlaz aviona. Svi su oni rulnim stazama povezani sa dve glavne poletno-sletne piste. Avioni su se unutar objekta razmeštali elektroakumulatorskim tegljačima, a izvan objekta do i od poletno-sletne staze su se kretali na sopstveni pogon.

Svako mesto za parkiranje aviona je imalo istakač za punjenje aviona mlaznim gorivom. Predviđeni su svi životni i radni uslovi za namensko korišćenje objekta sa potpunom autonomijom za 30 dana; električna, vodovodna i kanalizaciona mreža; dve rezervne dizel-električne centrale (jedna od 1000 kVA i druga od 625 kVA), skladišta ubojnih sredstava i rezervnih delova, skladište dizel i avionskog goriva sa razvodnom instalacijom po galerijama; prostor za dekontaminaciju aviona; 13 klima-komora sa specijalno zaštićenim ventilacionim šahtovima (koji ujedno služe i kao rezervni izlaz na površinu terena), a postojali su i šahtovi za otpadni vazduh i za izduvne gasove agregata, kao i za instalaciju pogonskog goriva, protivpožarni sistem, stanica za dopunjavanje avionskih i zemaljskih akumulatora, kuhinjsko-trpezarijski blok, ambulanta, spavaonice.

Prostorije u unutrašnjosti objekta su bile sa 56 teških pancirskih vrata. Za signalizaciju, a u cilju praćenja i regulisanja kretanja i prilazima objektu, kao i u samom objektu, i za druge potrebe, objekat je bio opremljen odgovarajućim signalnim uređajima i ozvučen zvučnicima povezanim u 10 zvučnih krugova. Ovde je prvi put kod nas, a za prethodno provedena ispitivanja u institutu ,,Jaroslav Černi", primenjen tzv. ,,aqua-sistem" za skladištenje mlaznog goriva na vodenom jastuku u 5 cilindričnih čeličnih rezervoara (svaki kapaciteta po 100 tona goriva), što je od posebnog značaja za bezbednost objekta od mogućeg požara i eksplozije. Otvor za osmatranje na prostoriji za kontrolu letenja je zaštićena posebnim čeličnim kupolom za zaštitu od direktnih pogodaka mitraljeskih zrna i bliskih pogodaka raketi i bombi. Objekat u celini je zaštićen od svih kalibara konvencionalnih napadnih sredstava i od prizemne nuklearne eksplozije jačine 20 kT.

Razmak između ulaza-izlaza je projektovan tako da je sprečeno istovremeno uništenje dva ulaza-izlaza, čemu doprinosi konfiguracija padine. Za smanjenje natpritiska udarnog talasa u ulaznim-izlaznim delovima podzemnog objekta predviđene su specijalne armirano-betonske dijafragme sve do teških armirano-betonskih vrata na početku glavnih galerija, a same dijafragme su dimenzionisane prema avionima. Teška armirano-betonska vrata su smeštena u zasednim nišama sa strane galerija, u njih su ugrađeni protivudarni ventili, a sama vrata se zatvaraju na ručni i električni pogon. Temperatura i vlažnost su idealne, dok je u galerijama za avione i u nekim skladištima temperatura snižena do 18 °C iz praktičnih i ekonomskih razloga. Po svojim konstrukcijskim osobinama i uređajima kojim je bio opremljen podzemni objekat je obezbeđivao:

potpuna autonomnost jedinica koja u njemu bazira,
sigurnost i neprekidnost komandovanja borbenim dejstvima lovačke i izviđačke avijacije,
neometano vazduhoplovno-tehničko održavanje lap-a i pri uslovima intenzivnog dejstva neprijateljske avijacije,
normalne uslove za bezbedan život letačkog i tehničkog sastava, kao i drugog ljudstva u neposrednoj blizini razmeštajne prostorije svojih jedinica.
Navedene osovine objekta su obezbeđivale vrlo visok intenzitet pripremanja jedinica za borbena dejstva i maksimalno moguće naprezanje lovačke avijacije. Konfiguracija planine Plješavice, a naročito njenog vrha, pružila je dobru mogućnost za protivvazdušnu zaštitu podzemnog objekta, kao i čitavog aerodroma. Treba naglasiti, da je kod izgradnje ovih objekata, prvi put primenjen i novi sistem podgrađe ankerima i špricanim betonom sa i bez čelične mreže, a po potrebi i sa čeličnim remenatama, koji se kasnije koriste bilo kao nosiva obloga, bilo kao njen satavni deo, a sve u zavisnosti od vrste i kvaliteta stenske mase. Takođe je prvi put primenjen sistem zahvatanja i sprovođenja izvora vode i vlažnih mesta kanalom ispod podne površine. A od svih uređaja ugrađenih u podzemnom objektu impozantnih 95% je bilo proizvedeno u domaćim fabrikama tadašnje SFRJ.

Aerodrom je građen do 1968. godine, kada je svečano otvoren i pušten u rad. Samo je nedostatak finansijskih sredstava odugovlačio vremenski rok završetka radova na ovom grandioznom projektu. Nakon 24 godine postojanja i rada ovaj div od aerodroma je dignut u vazduh sa 56 tona eksploziva u maksimalno kratkom roku od samo nekoliko minuta. Po fotografijama se vidi da on nije uništen potpuno – eksploziv je zarušio samo ulaze kao i delove poletno-sletnih staza, a ostalo je učinilo vreme, pa se stoga stiče utisak da je on totalno uništen.

Svakako jedinstven projekat ovakve vrste u Evropi, a možda i šire, aerodrom ,,Željava" je imao nesaglediv značaj za naše RV i PVO i zemlju u celini u odbrambenoj, bezbednosnoj i političkoj konotaciji naše vojske i države u svetu. I svaki potencijalni neprijatelj je i prema njemu i prema SFRJ respektujući i zazirući stav. Važno je napomenuti, da su isti razlozi bili imperativni i za njegovu gradnju i za njegovo rušenje, te stoga biva lakše sagledati i prihvatiti ovaj objektivno težak gubitak impozantne i važne građevine. Neosporno su čovekove tvorevine dokaz njegove nadmoći i kreacija.

Rat svaki smisao u trenu pretvara u besmisao, jer je i sam besmisao. Posle njega narodu je ostavljeno da se snađe kako ko može.

https://www.youtube.com/watch?v=4iCrWHUbx4U
Štampaj
Idi gore Stranice 1 2 3 4
User actions