Evo kako Rusi vide Srbiju

[donwlayco]

Neupućeni Rus koji se obreo u Srbiji može da ostane prilično zbunjen izvesnim neobičnim stvarima ili običajima. Jedan od ruskih posetilaca Beograda sabrao je 20 najupečatljivijih, piše internet portal ,,Ruska reč".

1. Ono što je u Rusiji čaj, to je Srbima kafa. Samo što kafe ima mnogo više u svakom pogledu. Kafa se pije svuda: kod kuće, na poslu i u restoranu, uz cigaru, ratluk ili čašicu vinjaka. Čaj se u Srbiji doživljava kao sredstvo narodne medicine i nije lako pronaći čaj koji mi pijemo. Uzgred, isto se može reći i za heljdu.

2. U Srbiji se mnogo puši. Više puta sam video kako čovek vadi sledeću cigaru, a još nije popušio prethodnu, i tu drugu pali ovom prvom.

3. A malo se pije. Često se može videti grupa ljudi koji sede u restoranu i piju kafu sa kiselom vodom ili kolom. Popiju i pivo (od podneva) ili rakiju (najčešće uveče), ali obično to rade samo ,,da popiju", a ne ,,da se napiju". To ne znači da ovde ljudi ne znaju šta znači napiti se. I to se dešava, ali pijani ljudi se ovde ponašaju ,,kulturno". Niko od njih ne proverava koliko ga poštuješ i iz kog si dela grada.

4. Kockanje je ovde vrlo popularno. Kladionice na svakom koraku, i možeš se kladiti za fudbalski tim (nebitno za koji: za srpski ili paragvajski, ili za kriket reprezentaciju Uskršnjih ostrva), za trku bubašvaba, recimo, u Indoneziji, ili za procenat glasova sa kojim će pobediti predsednički kandidat na sledećim izborima.

5. Srbi su i inače mnogo više zainteresovani za sport. Svi za nekoga navijaju, svi prate sportske novosti, svi nešto treniraju.

6. U Beogradu se voda sa česme može piti bez ikakve bojazni. Čak i u restoranu često uz kafu donose vodu sa česme. Ako začuđeno pitate: ,,Nije ovo valjda voda sa česme?", konobar će vam isto tako začuđeno odgovoriti: ,,Da, a što pitate?".

7. Ako budete hteli da kupite koju flašu piva u prodavnici, očekujte da će vas pitati: ,,Imate li ambalažu?". Rus koji prvi put čuje to pitanje može pasti u depresiju. U pojedinim prodavnicama možda nećete ni dobiti pivo ili mineralnu vodu ako nemate praznu flašu, ili ćete morati da platite više nego što piše na cenovniku, jer će vam u cenu biti uračunata i prazna flaša.

8. Najpopularniji sajt u Srbiji je Fejsbuk. To nisam zaključio samo na osnovu druženja sa svojim poznanicima, nego i po reklamama u gradskom prevozu i na televiziji, pa i po kontaktima koje u svojim podacima navode čak i neke državne organizacije. Pojedine državne organizacije čak koriste svoju stranicu na Fejsu kao zvanični sajt. Fejsbuk je u Srbiji svudaprisutan.

9. Ko god da ste, čime god da se bavite, kakvi god da su vam životni ciljevi, najvažnije je da uvek imate vremena za ,,merak". Na to se svodi i jutarnja kafa, i radno mesto - na kome obavezno morate imati vreme za odmor, i satnica, i dnevni raspored vaših aktivnosti (za one koji to imaju). Time ja delimično objašnjavam obilje restorana i kafea u svakom gradiću u Srbiji. Čak i ako je Srbin ,,utanjio" i u džepu ima samo 500 dinara, a plata neće skoro, on i taj poslednji novac ipak može potrošiti na pivo, meze ili tako nešto, ili će častiti društvance pićem, jer cilj života nije da se čovek ubije od posla, nego da uživa.

10. Meni se čini da se upravo tim merakom objašnjava i prilično liberalno radno vreme u većini državnih i privatnih firmi, gde se radi od 8:00 do 16:00 (a ustvari najčešće do 15:30, naročito petkom).

11. U Srbiji je teško odrediti koliko ko ima godina, i to posebno kada je reč o ženama. Vidiš lepu devojku, a ne znaš da ona ima troje dece i da joj najstarije dete ima 15 godina. Ili, opet, ne znaš da ima 14 godina (pa se kasnije ispostavi da ustvari tek za 2 godine puni 14).

12. U Srbiji su psovke sastavni deo običnog razgovora, i to nije preuveličavanje. Psuju i petogodišnja deca, i devojke, i stare fine bakice. Sočne psovke se mogu čuti i na državnoj televiziji. Stvar je u tome što psovke nisu odvojene od svakodnevnog jezika tako striktno kao kod nas. U velikoj meri je to način da se govor ,,ukrasi emocijama". Osim toga, srpske psovke su daleko brutalnije od ruskih.

13. Odlazak u crkvu je posebna priča. Ovde nećete naići na odrede baka-stražarki koje paze da u crkvu ne uđe neki ,,skriveni demon" ili ,,bogoodstupnik". I pripremite se za iskušenja, naročito ako ste ušli u crkvu u toku svadbe. Pratilje neveste i većina drugih dama neće biti obučene baš po kanonima. Uopšte nema dugih haljina! Samo mini-suknje i dekoltei. Pritom dubina dekoltea i dužina (tj. kratkoća) suknje direktno zavisi od veličine grudi i dužine nogu.

14. Ženama treba pružati ruku. Obavezno treba voditi računa da se u društvu najpre pruži ruka ženi, a zatim muškarcu. (U Rusiji se u principu ne rukuje sa osobama ženskog pola).

15. Još nešto vezano za jezik: budite pažljivi kada govorite ruski na javnim mestima, jer su gotovo sve psovke identične u ruskom i srpskom!

16. U Srbiji se koriste dva pisma. Zvanično pismo je ćirilica, i smatra se da je ,,jedino ispravno" pisati ćirilicom. U državnim ustanovama je sve napisano ćirilicom: zakoni, akti... Ali u stvarnom životu latinica sve više i više potiskuje ćirilicu. Većina dnevnih listova izlazi na latinici, mnoge reklame su na latinici, da i ne govorimo o srpskom segmentu Interneta. Zanimljiva je pojava kada neki strasni pravoslavni patriota gnevno ubeđuje sve oko sebe da treba pisati isključivo ćirilicom, a sam piše engleskom latinicom, i to velikim slovima.

17. Na cenovnicima u prodavnicama i supermarketima se često može videti cena u dinarima i parama, tj. 56,47, ili 88,95, ili 243,19. Međutim, može da vam se desi da vam tu sitninu ne traže, čak i u velikim prodavnicama. Recimo, flaša vina košta 378,77 dinara, a vi imate samo 372 dinara. ,,Nema veze, daj ovamo, donećeš ostatak kasnije. Sledeći!" Za mene je još uvek tajna kako se knjigovođama poklapaju računi na kraju meseca ili kvartala.

18. ,,Gde si?" Tako u srpskom jeziku glasi zagonetna fraza koja služi kao pozdrav i predstavlja svojevrsnu normu u komunikaciji. To pitanje ne treba shvatati bukvalno, tj. ne morate odgovoriti gde ste (bili) i kuda idete.

19. U Srbiji postoji specifičan praznik. Zove se slava. To je dan svetitelja koji se poštuje kao pokrovitelj porodice. Na slavu se pozivaju rođaci, prijatelji i poznanici. Pečenje i vino su obavezan deo slavske trpeze. Ali srpsko ,,pečenje" uopšte nije isto što i rusko ,,pečenje" (keks). U Srbiji ta reč označava meso praseta, jagnjeta ili (ređe) bika pečenog na ražnju.

20. Kada neko umre, uobičajeno je da se pišu takozvane umrlice. One se objavljuju u novinama, u posebnim rubrikama, a kače se i na stubove, oglasne table i zidove. Ništa se ne bojte, takav je običaj!

[autentik]

extra... pa pogodio je čoveč većinu...

[donwlayco]

covek napisao i knjigu

https://www.srpskilekar.org/download/prof_dr_sci_jovan_maric__kakvi_smo_mi_srbi.pdf

[Josip84]

Knjiga je dobra!

[MASIRAM GASTARBAJTERKE]

Uglavnom je u pravu ali to je samo deo našeg mentaliteta. Pogrešio je kada je rekao da Srbi ne piju mnogo i da se ne napijaju toliko. Srbi mnogo piju alkoholna pića, naravno verovatno manje od Rusa ali to što je to za Ruse i ostale obožavaoce votke malo, ne znači da je stvarno malo. E sad mnogi narodi na svetu mnogo piju ali to za nas Srbe nije nikakva uteha.

Što se tiče piva, preskočio je činjenicu da se u plastičnim flašama pivo može kupiti bez problema, nažalost i da ti ambalažu traže samo za pivo dok ostala alkoholna pića možeš da kupiš u staklenim flašama bez donošenja ambalaže.

[steva2013]

jel tačno ono 14. ?