Vi ste sebi najbolji lekar

[autentik]

O svom zdravlju znamo mnogo više nego što mislimo

Vi ste sebi najbolji lekar

Istraživanja pokazuju da je odgovor na prividno jednostavno pitanje kako biste ocenili sopstveno zdravlje bolji predskazatelj bolesti, kao i dužine životnog veka, čak i od najkompletnijih medicinskih izveštaja

Svi mi verujemo zdravstvenim radnicima, koji svakako mogu mnogo da nam kažu o našem fizikom stanju. I razume se, da nam pomognu. Ali, postoji jedna osoba koja o vašem zdravlju zna više od bilo kog lekara. To ste vi sami. Naime, istraživanja pokazuju da je odgovor na prividno jednostavno pitanje kako biste ocenili sopstveno zdravlje bolji predskazatelj bolesti, kao i dužine životnog veka, čak i od najkompletnijih medicinskih izveštaja. Vi se sada verovatno pitate zašto su naše procene u toj meri tačne. Pa, možda zato što mi "nadgledamo" naše uspone i padove i moguće simptome raznoraznih bolesti 24 časa dnevno, što je sigurno perspektiva kojoj nema pristupa nijedan lekar. Kako primećuje Jael Benjamani, psiholog s Univerziteta u Tel Avivu, nama su poznate stvari koje se ne registruju u lekarskim ordinacijama. Umor i promene apetita su, na primer, veoma često znaci oslabelog zdravlja, a vaš lekar će doznati za njih samo ako mu vi pričate o njima.

Zdraviji oni koji lakše prevazilaze stres

Mnoge studije koje su rađene poslednjih decenija otkrivaju da osobe koje kažu da im je zdravlje loše obično umiru ranije od onih koji konstatuju da su odličnog zdravlja, i to bez obzira na njihove dijagnoze, simptome ili stepen onesposobljenosti. Ovo govori da naše izjave odražavaju nešto što izmiče uvidu stručnjaka. Ali šta je to? Sudeći po naučnom radu koji je nedavno objavljen u "Međunarodnom žurnalu za bihejvioralnu medicinu", u pitanju je, bar jednim delom, način na koji naše telo reaguje na stres. Autori ovog rada su utvrdili da kod ljudi koji sebe smatraju zdravim postoji veće kolebanje nivoa kortizola, hormona koji se bori protiv stresa - njegov nivo je uglavnom nizak, ali zato mnogo skače u toku napetih situacija. S druge strane, kod pojedinaca koji misle da nisu zdravi nivo tog hormona je sve vreme visok, a to je simptom hroničnog stresa, koji može da izazove brojne probleme, uključujući i kardiovaskularne bolesti.

Isti "obrazac" je izašao na videlo i kada je proučavana veza između sposobnosti ljudi da se nose sa stresom i njihovih sudova o vlastitom zdravlju, ali i stvarnog zdravstvenog stanja. Tada se ispostavilo da oni koji lakše prevazilaze stres, ili u rvanju s njim imaju veću podršku okoline, doživljavaju sebe kao zdravije, i zbilja i jesu zdraviji.
Ali naše procene nisu samo predskazanja onog što će nas na zdravstvenom planu zadesiti u budućnosti, već po svoj prilici i utiču na naše zdravlje. "Prilično je verovatno da nas utisak da smo zdravi vodi ka tome da budemo aktivniji, da više brinemo o sebi, i da preduzmemo neke preventivne mere", kaže Benjamani, koji se godinama bavi ovom problematikom. Zanimljivo je, takođe, da novija istraživanja sugerišu da čovekov osećaj da je zdrav ima pozitivan uticaj na funkcionisanje endokrinog i imuno sistema.

Muškarci bolje procenjuju svoje stanje

Interesantan je i podatak, iznet u američkom časopisu Medikl ker, da se osobe mlađe od 25 godina, procenjujući svoje zdravstveno stanje, uglavnom fokusiraju na navike koje mogu da ga poboljšaju ili ugroze, kao što su vežbanje, pušenje i slično, dok one koje su prevalile 25. više razmišljaju o konkretnim zdravstvenim problemima. To je i logično, jer većina ljudi ne kuburi sa zdravljem sve dok ne dospe u zrelije godine. Ali, navedeni podatak istovremeno otkriva da se mi intuitivno koncentrišemo na ona razmišljanja o zdravlju koja su za nas zaista najvažnija.

Ispitivanja ukazuju i na to da su muškarci bolji od žena u procenjivanju svojih "izgleda" u sferi zdravlja. Verovatno zato što ženski svet u svoje procene inkorporira trenutno raspoloženje, a ono se češće menja od zdravstvenog stanja.
Imajući u vidu sve što je ovde izneto, eksperti vam poručuju da ćete zdravlje najlakše sačuvati ako se u svom ponašanju rukovodite intuicijom. Ako se ne povodite za "modernim" dijetama i promenama koje drugi prave u svom životu, nego birate ono što najviše odgovara vašem ukusu i željama. Ne bi bilo loše da poslušate Danijela Bejlisa, koji tvrdi da bi vam, ukoliko recimo odlučite da češće vežbate, više koristila misao "Vežbanje je prijatno" od misli "Moj doktor smatra da treba da uđem u formu".

Naravno, eksperti upozoravaju da ne smete da nipodaštavate savete lekara. Bitno je samo da saslušate i "doktora" koji se krije u vama.

Prevela S. Prokić


Izvor: Glas Javnosti

[autentik]

Vaskularna hirurgija je oblast medicine koja se bavi dijagnostikom, lečenjem i prevencijom bolesti arterija, vena i limfnih sudova. Ova grana medicine ima izuzetno veliki značaj jer su krvni sudovi odgovorni za snabdevanje svakog dela tela kiseonikom i hranljivim materijama. Kada dođe do njihovog oštećenja ili začepljenja, posledice mogu biti ozbiljne – od bola i otoka, pa sve do životno ugrožavajućih stanja. Upravo zato vaskularni hirurzi imaju važnu i odgovornu ulogu u zdravlju svakog pacijenta.

Najčešći problemi zbog kojih se pacijenti javljaju su proširene vene, periferna arterijska bolest, aneurizme, tromboze i razne vrste začepljenja arterija. Iako sve ovo zvuči zastrašujuće, dobra vest je da savremena vaskularna hirurgija raspolaže vrhunskim dijagnostičkim metodama i minimalno invazivnim procedurama. Danas se mnogi zahvati rade brzo, bezbolno i uz veoma kratko vreme oporavka, pa ljudi već istog dana mogu da se vrate svojim uobičajenim aktivnostima.

Poseban akcenat stavlja se na blagovremenu dijagnostiku. Ultrazvučni pregled krvnih sudova (Doppler) najčešće je prvi korak, bezbedan je i daje jasnu sliku stanja cirkulacije. Kada se problem otkrije na vreme, lečenje je mnogo uspešnije i manje opterećujuće za pacijenta.

Uloga vaskularnog hirurga nije samo u operacionoj sali. To su stručnjaci koji vode pacijenta kroz ceo proces – od prvih simptoma, preko postavljanja dijagnoze, do praćenja rezultata lečenja. Njihov cilj je da sačuvaju zdravlje krvnih sudova, spreče komplikacije i poboljšaju kvalitet života.

Ako neko oseća težinu u nogama, primeti proširene vene, trnjenje, hladnoću ekstremiteta ili bilo kakve promene na koži, važno je da se ne ustručava i potraži savet. Što se pre reaguje, veće su šanse za jednostavno i uspešno lečenje. Vaskularna hirurgija danas nudi snažnu podršku svakome ko želi da povrati sigurnost i lakoću u svakodnevnom kretanju.