Zbog čega svakog dana treba da popijete šolju mleka

[autentik]

Zbog čega svakog dana treba da popijete šolju mleka
Predrasude o mleku



Na šta nas asocira mleko? Mnogi ljudi mleko vezuju za mutnu belu tečnost s ,,odvratnim kajmakom" i mamin glas koji nas svakodnevno ubeđuje koliko je korisno da ga pijemo.


Danas to isto radimo svojoj deci, iako ga mi sami često ne konzumiramo. Za sve one kojima su dojadile napućene usne mališana i krokodilske suze zbog kajmaka, postoji jednostavan savet: kajmak se neće formirati i mleko nećete morati da cedite ukoliko ga čim uzavri mešate i nastavite mešanje i kad skinete šerpu sa šporeta. A svojoj kapricioznoj ćerki recite da mleko zasićuje, a ne goji. I nećete je slagati.

U 100 grama mleka ima oko 60 kilokalorija. Poređenja radi, jedna čokolada ima 533 kalorije. Pola litra mleka zadovoljava 20 odsto dnevnih potreba organizma za belančevinama. Za vegetarijance, mlečni proizvodi su jedini izvor belančevina životinjskog porekla.

Da bi se smanjila ionako mala kalorijska vrednost mleka, na tržištu postoji nekoliko vrsta posnog mleka, ali i u takvom mleku ima vitamina A i D koji su neophodni za zdravu kožu i kosti. I to možete da kažete ćerki: da ne bi morala da ideš na nadogradnju noktiju, pij mleko!
Mitovi o štetnosti mleka

Odnedavno se u štampi pojavljuju svakojake tvrdnje o tobožnjoj štetnosti ovog napitka. Naravno, svakoj namirnici možemo da nađemo negativnu stranu. Ne postoji proizvod koji je stoprocentno koristan.

Mleko je štetno za odrasle - to nije sasvim tačno. Oko sedme godine, kod mnogih osoba smanjuje se apsorpcija mlečnog šećera. Žitelji različitih zemalja različito podnose mleko: Afrikanci ga, recimo, uopšte ne vole, dok ga Skandinavci obožavaju. Ali, sve osobe dobro podnose kisele mlečne proizvode, pa stoga u slučaju da vam je muka od mleka, obavezno pijete jogurt, kefir i slično.

Mleko izaziva alergiju - isto može da se kaže za čokoladu, južno voće i mnoge druge namirnice. A niko, ipak, ne kaže da je pomorandža štetna. Jedan od načina da se izbegne alergija sastoji se u tome da se detetu do prve godine života ne daje kravlje mleko.


Jogurt umesto mleka

Jogurt je bitan izvor kalcijuma koji je neophodan za pravilan razvoj kostiju, što je važno za decu i adolescente, ali i za one starije jer dovoljna količina kalcijuma u kostima sprečava nastanak osteoporoze. Uz to, jogurt sadrži i vitamin D koji je neophodan za apsorpciju kalcijuma, kao i mlečnu koselinu koja takođe omogućava da se kalcijum apsorbuje. Jogurt sadrži i dosta belančevina životinjskog porekla (baš kao i meso, riba ili jaja), kao i neke minerale i vitamine. Ukoliko vodite računa o svojoj težini ili imate problem sa viškom masnoća u krvi, možete se opredeliti za jogurte sa manje masnoća. Još jedna bitna osobina jogurta je ta da pomaže održanje ravnoteže crevne mikroflore - ali to čini samo onaj jogurt koji sadrži aktivne (to jest žive) jogurtne kulture.

izvor   Blic

[barajevo]

Alo, Autentik imaš toliko pametnih postova da ti nije trebao ovaj da ti ruši ugled. Izvini. Mleko nije hrana čak ni za telad kad se odbiju od sise a kako bi moglo biti za ljude.
Da ne bude ovo samo paušalna izjava evo i objašnjenje. Deca već u ranoj mladosti gube iz organizma enzim zvani Laktaza koji je služio da se može variti (fermentisati) mlečni šećer Laktoza. Taj enzim zadržavaju samo severni narodi (Skandinavci) jer nemaju povrća kao izvor kalcijuma niti sunca kao izvor vitamina D (za apsorpciju kalcijuma u organizmu) i njima je mleko jedini izvor kalcijuma. Narodi srednje i južne Evrope imaju druge izvore kalcijuma i D vitamina i zato je priroda uredila da njima ne treba mleko, već naprotiv, korišćenjem mleka i mlečnih proizvoda (posebno jogurta) u organizmu se pravi samo šteta. Ali to je malo šira tema a forumaši ne vole velike postove.