pesnici

[edi]

ko moze da mi kaze poznatog pesnika ljubavne poezije, koji je citan osamdesetih. Moze i strani i po mogucstvu neka pesma, hvala!

[sonja]

Mika Antic

Senka

Zbog svega sto smo najlepse hteli
hocu uz mene nocas da krenes,
ma bili svetovi crni ili beli,
ma bili putevi hladni il vreli,
nemoj da zalis ako svenes.

Hocu da drzis moju ruku,
da se ne boljis vetra i mraka,
uspavana i kad kise tuku,
jednako krhka, jednako jaka.

Hocu uz mene da se svijes,
korake moje da uhvatis,
pa sa mnom bol i smeh da pijes
i da ne zelis da se vratis.

Da sa mnom ispod crnog neba
pronadjes hleba komadic beli,
pronadjes sunca komadic vreli,
pronadjes zivota komadic zreli.
Il crknes, ako crci treba,
zbog svega sto smo najlepse hteli.

[sonja]

Ceznem da ti kazem najdublje reci koje ti
imam reci; ali se ne usudjujem, strahujuci da bi mi
se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u sali.
Olako uzimam bol svoj, strahujuci da bi to mogla
ti uciniti.
Ceznem da ti kazem najvernije reci koje ti imam
reci; ali se ne usudjujem, strahujuci da bi mogla
posumnjati u njih.
Zato ih oblacim u neistinu, i govorim suprotno
onome sto mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujuci da
bi to mogla ti uciniti.
Ceznem da upotrebim najdragocenije reci sto
imam za te ; ali se ne usudjujem strahujuci da mi se
nece vratiti istom merom.
Zato ti dajem ruzna imena i hvalim se svojom
surovoscu.
Zadajem ti bol, bojeci se da neces nikada
saznati sta je bol.
Ceznem da sedim nemo pored tebe; ali se ne
usudjujem, jer bi mi inace srce iskocilo na usta.
Zato brbljam i caskam olako, i zatrpavam svoje
srce recima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujuci da bi to mogla
ti uciniti.
Ceznem da te ostavim zauvek; ali se ne usudjujem,
strahujuci da bi mogla otkriti moj kukavicluk.
Zato ponosito dizem glavu i dolazim veseo u
tvoje drustvo.
Neprekidne strele iz tvojih ociju cine da je moj
bol vecito svez.

Gradinar - Rabindranat Tagore

dva pesnika koje bi ja izdvojila i koje ja licno mnogo volim.Tagore je dobio i Nobelovu nagradu  za knjizevnost,inace je indijski pisac.
Tema ti je lepa!

[sonja]

Ovu ne mogu da preskocim ,jer je bila vrlo  popularna pesmica,pevao je ili recitovao ,bolje receno Rade Serbedzija(sada glumi lose ruse,hahaha)
pa reko da te podsetim,pozdrav

NE DAJ SE INES

Nedaj se Ines, nedaj se godinama moja Ines.
Drukčijim pokretima i navikama,
jer još ti je soba topla, prijatan raspored
i rijetki predmeti...
Imala si više ukusa od mene
tvoja soba... divota
Gazdarica ti je u bolnici
uvjek si se razlikovala po
boji papira svojih pisama, po poklonima,
pratila me sljedečeg jutra oko 9 do stanice
i ruši se zeleni autobus tjeran jesenjim vjetrom kao list niz jednu Beogradsku padinu.
U večernjem sam odijelu, i opkoljen pogledima
Nedaj se mladosti moja, nedaj se Ines.
Dugo je pripremano naše poznanstvo
i onda slučajno uz vruču rakiju i sa svega nekoliko rečenica loše prekrivena želja
tvoj je način gospodje i obrazi seljanke
prostakušo i plemkinjo moja...
A tvoje grudi, krevet i moja soba obješena u zraku kao narandža, kao narandžasta svjetiljka nad zelenom i modrom vodom Zagreba
proletirskih brigada trideset i devet
kod Krkovic. Pokisla ulica od prozora dalje
i šum predvečernjih tramvaja...
Lijepi trenutci nostalgije, ljubavi i siromaštva,
Upotreba zajedničke kupaonice
i molim vas ako me tko traži...
Ne daj se Ines
Evo me ustajem tek da okrenem ploču
dali je to nepristojno u ovakvom času, Mozart, Requiem, Agnus Dei,
Meni je ipak najdraži početak...
raspolažem s još milion njeznih i bezobraznih trenutaka naše mladosti,
koja nas provlastitim očima
vara, krade i napušta,
Nedaj se ines. Poderi pozivnicu,
otkazi veceru, prevari muža odlazeči da se počešljas u nekom boljem hotelu...
Dodirni me ispod stola koljenom,
generacijo moja, ljubavnice.
Znam da če još biti mladosti, ali ne više ovakve u prosjeku tisuču devetsto trideset osma, ja neču imati s kim ostati mlad, ako svi ostarite, i ta če mi mladost teško past, a bit če ipak da ste vi u pravu jer sam sam na ovoj obali koju ste napustili i predali bezvoljno. A ponovo počinje kiša, kao što več
kisni listopad, na otocima more od olova
i nebo od borova, udaljeni glasovi koji se mješaju glas majke, prijatelja, kčeri , ljubavnice, roda, brata ...
Na brzinu pokupljeno rublje pred kišu
i nestale svjetlastom bjelinom, još malo šetnje uz more i gotovo
Nedaj se Ines...

[sonja]

Edi ,si prestao  da citas ili kako...?

[reksys]

 Miroslav Antić

BESMRTNA PESMA

Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda će u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si uopšte ponekad
mislila šta znači živeti?

................

Ako ti jave: umro sam
evo šta će biti:
Hiljadu šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.
I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti visoko...
Visoko.

Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava
može da bude sutra
koren brezi
il' trava?
..........

Ako ti jave: umro sam,
- ne veruj
to ne umem.
Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.

Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužna.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i čudno drag.
Noću,
kad gledaš u nebo
i ti namigni meni.

Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim, i živim.

[NameNo]

Sonja,bravo za Tagoru,upravo sam htela da napisem stihove koje si ti vec napisala...Sve jedno,napisala bih jos par njegovih koji mi svaki put ispune dusu  toplinom...

[NameNo]

 Neverni osmeh prelece ti preko ociju kada dodjem k tebi da ti kazem-zbogom!  
Cinio sam to tako cesto da mislis opet cu se vratiti.
Priznacu ti,istu sumnju osecam i ja... jer proletnji dani poet idu;
pun mesec uzima zbogom i ponovo dolazi;
behar se ponovo vraca i rumeni na granama iz godine u godinu,
tako se i ja mozda rastah od tebe da se opet vratim.
Ali cuvaj varljivu sliku neko vreme;ne goni je neljubaznom zurbom.
Pa kada kazem ostvljam te zauvek primi to za istinu
i pusti bar za trenutak da magla suza pojaca mracni okvir tvojih ociju.
A kada se ponovo vratim, osmehni se lukavo, kako ti je drago....