Selo
Majur - Jagodina
Selo Majur ima oko 1.100
domova. Prostire se od istoka
prema zapadu, na poslednjem
ogranku juhorske kose i
udaljeno je svega tri kilometra
od Jagodine. Seoski atar
zauzima deo lugomirske i
moravske ravnice i podeljeno
je na Gornji i Donji Majur.
Samo na stotinak metara
od sela u majurskom ataru nalazi
se „Fabrika kablova”.
Koliko selo Majur ima
stanovnika ne zna se tačno,
jer je u zadnjem periodu, poslednjim
egzodusom sa Kosova,
u selo došlo dosta stanovnika
koji se još zvanično
ne vode da žive u Majuru.
MALO ISTORIJE
Prema predanju selo je dobilo
ime tako što su nekada
tu bili turski majuri – salaši, trla, kolibe i letnjikovci.
Sveštenik, Slobodan
Milanović, zapisao je, u
monografiji sela, da je verovatnije
da je naselje Majur
ime dobilo od srpskih vladara
ili vlastelina i to po
slovenskoj reči „Majur” koja
i danas na ruskom jeziku
znači „poljsko dobro”.
Tačnih pisanih podataka
o tome kada je pod ovim nazivom
postalo selo Majur, nema,
ali se na osnovu arheoloških otkrića Zavičajnog
muzeja u Jagodini zna da je na
lokalitetu sela Majur postojalo
jedno od najstarijih naselja u oblasti Pomoravlja.
Prilikom iskopavanja
u Majuru je pronađena jama
sa oko tridesetak sudova iz
ranog bronzanog doba.
Na „Đurđevom brdu” postoje
ostaci građevina za koje
se veruje da su ostaci od letnjikovca
despota Đurđa Smederevca.
Na ovome brdu odigrala
se velika bitka između Srba i Turaka 1804. godine.
„GDE JE JUHOR?”
Da su Majurci uvek spremni za šalu, kazuje i anegdota
koju su nam ispričali u selu.
– Došli ljudi kamionom u Majur i pitaju jednog našeg Majurca
„Gde je Juhor?” . Pošto je čovek već planirao da ode do
vinograda na „Juhoru” on im kaže: „Ajte sa mnom, odvešću
vas”. Kad su već zašli duboko u planinu, on ih onda pita:
„šta vam to lupa u kamionu?”, oni mu odgovore „Vodimo
kravu na prinudno klanje”. „ E, pa ja vas pređoh, taj Juhor je
u drugom pravcu”, i ovi tek tada shvate da su prevareni.
Ova i još niz anegdota pripisuje se Živadinu Jeftiću
– Crnom, ili Sužuće, kako ga još zovu, koji nam je poznat
po čuvanju mosta za vreme bombardovanja, koji vodi preko
reke do njiva u Majuru i spotu „Ne damo most” koji je obišao Srbiju. Danas
nam kažu: – Sačuva Crni most od Klintona, ali nam ga voda posle
odnela, eto još jednog problema.
Majur ima penzionersko društvo koje
organizuje ekskurzije, preko društva uzimaju
drva i ugalj i redovno se sastaju u prostorijama
koje su im obezbeđene u selu.
Konstantin – Koja Antić, počeo je da nam
priča o ljubavnim aferama, po kojima su
kako sam kaže Majurci poznati.
– Pustite nas starije, neću da pričam,
problem su ovi mladi, kaće deda Koja, ali
se po osmehu videli da nam je prećutao neku
priču iz sela, kaže:
– Majur ima mnogo udovaca i udovica, a
ima bogme i raspuštenica, vole ljudi da se
druže, mi smo druželjubiv narod. Ćutite,
neću da se neko naljuti, deco šta vam je. Ne
smem da pričam bruke.
U Majuru se već deset godina
unazad održava tradicionalni
turnir u malom
fudbalu. Svetoromanski
letnji turnir, koji se održava od 12. – 19. avgusta i
privlači zaljubljenike u je seoski klub koji je u ovako
visokom rangu. Majur je nekada
imao i šah klub sa zapaženim uspesima, ali je
trenutno slabo interesovanje
za ovaj sport.
