Jadan starogrcki mit govori o tome da je nekada covek bio sasvim drugaciji nego sto je danas. Taj nas daleki, veoma daleki predak – pracovek – bio je veoma cudnog izgleda. Gornji deo tela bio mu je okrugao, slican buretu. Imao je po dva para ruku I nogu, I glavu sa dva poptpuno jednaka lica, koja su gledala u suporotnim pravcima. Bio je vrlo pokretljiv: mogao se velikom brzinom kotrljati I prevrtati u vazduhu. Neverovatna je, kaze mit bila njegova snaga: mogao je iscupati drvo, podici I zavitlati ogromnu stenu. Svojom snagom I teznjom da sve unisti ugrozio je I same bogove. Zato ga je Zevs prepolovio na dva istovetna dela I time umanjio njegovu snagu I moc. Od tada sve do danas te dve polovine – muskarac I zena – stalno teze da se spoje, da budu jedno. Teznja za spajanjem, sjedinjavanjem, duboko je usadjena u njihovu prirodu, a polni nagon je jedna od najjacih sila koja ih pokrece na to.